Morala sam jednu temu da posvetim ovom velikom čoveku  Po mom mišljenju, niko nije sa toliko ljubavi pevao dečije pesmice.
Staviću vam jedan link na pesmicu, koja nije toliko poznata, ali jako lepo oslikava ono što sam htela da kažem u uvodu KLIK Poslušajte je do kraja, pa napišite svoje mišljenje. Mene je toliko dirnula, da sam se rasplakala
Da li ste kao male slušale Lakovićeve pesme i da li ih puštate svojoj deci ili nameravate da im puštate?
Ja sam ih kao mala slušala i jako volela, a sada ih zajedno pevamo moj sin  i ja

Prava stvar!
Trazim da kupim njegov CD. Inace imam sve one stare pjesme sto smo mi slusali, ali danasnju djecu to puno ne dotice, nazalost! A za Dragana Lakovica sam uvijem mislila da je Dusko Radovic

Duško Radović
Nisi u pravu kada kažeš da ne dotiče decu. To sve zavisi od navike i toga kako dete upućuješ. Moj sin ih stvarno jako voli i peva ih i sam i zajedno, i sa muzikom i bez

Nisam mislila na sve! Mislim na djecu u skoli! Piatala sam jednog dana da li su slusalie predivne pjesme ovog gospodina i odgo vor je bio : A ko je to?

Da, ima i toga, nažalost, ali to je do roditelja  To je po meni neko osnovno vaspitanje dece u predškolskom uzrastu.

Slazem se, mada pitanje je koliko su neki roditelji to slusali. Meni se znalo: Dragan Radovic, Neven, Fazone i Fore, Muzicki t. itd.
Ali ovaj covjek je imao divan pristup djeci, i to je fenomanalno radio i putem Tv, ma bas ga volim!

Pa dobro, ne kažem, ima još toliko divnih pevača dečijih pesmica, samo sam rekla da je on meni omiljeni. A za to osnovno vaspitanje sam mislila uopšteno na dečije pesmice, ko god da ih je otpevao 

Lilly
I ja ga obozavam, brat i ja smo odrasli uz njega i "Kolibri". I dan danas imam kasete.
Naravno da Davidu pustam pjesmice, od kada se rodio!

Lilly, pa ja sam uz ovu, i sve ostale njegove pesme odrasla, i sad ih pustam svom detetu Moja omiljena je Spavajmo, sanjajmo, a imam isajt sa kog skidam sve njegove pesme, ne znam jel smem da postavim?Ima brdo decjih pesama.

Stavi adresu bez linka, pa kome treba, znaće da pronađe 

dovoljno je na googlu ukucati fliiby

Super, ima svašta 

Da, nije samo Lakovic, velik je izbor pesmica

Mene OVA uvek rasplače.. Obožavam jeeeeeeeeeeeee!!

_____________________________

ŽENA JE STENA!

Predivne su pesmice ja ih Luki pustam odavno i ja sam ih kao dete slusala, svidjaju mi se sve al nekako bih izdvojila "Zemlju Dembeliju" , onda "umivao se jedan decko", "Lako je prutu da se sokoli" ma sve su super obozavala sam ga kao klinka

Moja mama divno prica svake noci

_____________________________

Proverite da li ste zaista dobar čovek. Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti.
Dušan Radović

jaoo buuuhlaaaa 

http://www.youtube.com/watch?v=SsZ0lyrsXxI&feature=related


Jao sad sam se na ovome rasplakala

e a ovu pesmu sam svu decu naucila, imam je na telefonu, uy nju sam uspavljivala malu kumicu i uvek plakala
Deca su nase najvece blago joooooooooooooooooooooooooooooooj


_____________________________

Proverite da li ste zaista dobar čovek. Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti.
Dušan Radović

Četvrtak, 31. Maj 1990. godine. Beograd

Visoki šezdesetogodišnjak, umorno hoda po prepunom platou. Bez prtljaga. Poguren. Kao da nosi teško, nevidljivo breme. Na njegovom izboranom licu, neuredna, višednevna brada. Poneko od prolaznika ga ipak prepoznaje i radoznalo se zagleda u njega.


Železnička stanica. Gužva je. On nezainteresovano posmatra bučnu gomilu i bezuspešno pokušava da je izbegne.

Ljudi se kreću haotično. Žure. Nema opuštenih. Svi su napeti. Čekaju ili prate nekoga. Odlaze negde, ili dolaze od nekud. Samo je on, potpuno ravnodušan. Samo se on, nikome ne nada. Samo on, ostaje tu.

Na razglasu prijatan ženski glas. Jos jedna najava. Ne čuje. Ne zanima ga. Zamišljeno i odsutno hoda, ispunjenim peronom. Nista ne primećuje. Kao da ništa osim njegovih misli ne postoji.

Voz pred polaskom. Putnici se kroz prozore pozdravljaju sa onima što ih ispraćaju. Teškim korakom prolazi pored. Na samom kraju dugačkog niza, gotovo prazan vagon. Na njemu, širom otvorena vrata. Stao je. Nema mnogo vremena. Rukom se hvata za hladan, uglačani metal. Odlučno staje na stepenik i ulazi unutra.

Dosta je hodao. Previše je bilo lutanja za danas. Želi da samo malo sedne i odmori svoje umorne noge.

Voz iznenada naglo kreće, dok on zatvara masivna vrata za sobom. Ne zna kuda putuje. Ne oseća radoznalost. Ne mari za to.

Ulazi u potpuno prazan kupe i konačno seda u udobno sedište. Više ne razmišlja ni o čemu. Čak ni o voznoj karti i novcu koje nema.

Sam je. Nikome ne smeta. Gladan je. Ne obraća pažnju.

Dugačka kompozicija lagano izlazi iz stanice. Prazan pogled nestaje kroz prljavo staklo. U očima odraz drugačijih slika.

Uz jednolično kloparanje točkova, spušta svoje otežale kapke i lagano uranja u san.

A tamo negde, u tom nadolazećem miru, kao da čuje neku decu i njihovu udaljenu, veselu graju. Nestrpljiv da ih sto pre sretne, on hita ka njima. Njihovi glasovi su sve jasniji. Konačno uspeva da ih vidi. Raširenih ruku, trče prema njemu. Sa neskrivenim poverenjem mu prilaze i razdragano ga okružuju. Grle ga i on grli njih.

To su svi oni mališani koje je beskrajno mnogo voleo. Sve one devojčice i svi dečaci, kojima je poklonio ceo svoj zivot.

Deca se sve vreme smeju i pevaju poznate strofe. On počinje da peva sa njima. Pesmu za pesmom. Baš kao nekada.

Srce ispunjeno srećom. U duši spokoj.

Njegova nadiruća radost je beskrajna. Ogromna. Baš kao i njegova želja, da ovaj san večno potraje. Da se iz njega, više nikada ne probudi.

U neko doba, kondukter. Zove. Čovek u naizgled dubokom snu, ga ne čuje. Nema odgovora. Laganim dodirom po opuštenom ramenu, pokušava da ga probudi.

Uzaludno.

Usnuli putnik sa osmehom na licu, već je stigao na svoje odredište. Njegova vozna karta za večnost, već je bila probušena.

Dragan Laković.

Najbolji drug mnogih detinstava. Čovek sa kojim smo svi mi, pevali najlepše stihove u svome životu. Čovek koga smo zavoleli, jos dok smo imali sasvim čiste, neisprljane duše. Nekada davno, kada smo bili deca.

Umro je usamljen u vozu, na relaciji Beograd-Bar.

Bio je beskućnik.



(Kraj)

koliko se ja secam Dragan Lakovic je umro posle jedne premijere

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !