E ovako..nije me bilo dugo na ovom forumu..Morala sam otvoriti novu temu jer nisam nasla nista slicno, nadam se da je redu i da cete mi pomoci svojim misljenjem..Danas sam napravila blagi incident kod muzevih roditelja, jer mi se sve skupilo sto trpim odavno. Ne zivimo zajedno ali cesto podjemo do njih i vec duze vrijeme slusam iritantne komentare na racun mog djeteta i to koliko (ne)jede. Doslo je do toga da se svekar jada nepoznatim ljudima preko telefona kako mu unuk nista ne jede: "kao da nije moj"! Sve mu kupujemo, a on nece- ucjena. Braca od muza takodje: "kako si mrsav, moj M.(5mj) je deblji i jaci od tebe i mogao bi da te premlati, vidi kako ti je tanka ruka, mogu te svi u razredu prebiti, djevojcice su jace od tebe" itd. Djetetu je to neprijatno, vidim mu na faci, a voli tamo da ide, voli da se druzi inace, otvoren je i voli igru. Tako da lako primjetim kad ga nesto pogadja i kad se zatvara u sebe. Ima 7 godina i sasvim normalne je kilaze i apetita i svaki put su mu dobri nalazi. Veceras sam pukla, povisila ton na svekra i rekla da mu je to zadnji put. Svekrva se umijesala da mu on samo zeli dobro(?!), a muz je cutao da bi mi posle rekao da sam nepotrebno tako reagovala. A ja smatram da sam malo i rekla. Tako da smo se pokupili i otisli, i sad mi muz stvara osjecaj krivice. Vise puta sam mu skrenula paznju da mora da zastiti svoje dijete od tih komentara, ali nista nije uradio. Rekla sam im da prestanu da mi prave bolesnika od djeteta. A primjetila sam da drugim dvijema snajama ne smiju nista da kazu, kao ni sinovima, samo mm i meni jer je on takav, slabic i nema svoje ja. Ostali odma skacu u napad, mm ne. To mi smeta jako, a on ne vidi problem nikada. Hvala vam ako mi mozete pomoci sta da radim.

Iskreno, mislim da si sada u dobitnoj sitaciji. Jeste se zakuvalo ali nesto se mora resiti. Zapocela si i izguraj do kraja. Ja kazem da "kad sam ionako za sve kriva mogu i jezik da pustim". Iskoristi situaciju da na fin nacin isteras na cistac i stqvis do znanja da nekad preteruju. 
Ako kazu da ne postujes svekra jer si mu prebacila, ti kazi da si reagovala jer ni on nije ispostovao tvoje dete i tvoju porodicu. Smisli dobro. Ali, to mora da se resi. Inace ce da bude da tm i dete idu kod njih bez tebe i tada gubis konce.

Smatras da treba da nastavim da idem kod njih? Osjecala bih se neprijatno jer oni vise to nece pominjati, a vidjecu im na licima sta misle. Ja sam i ranije ostajala kuci jer mi se nije islo, a sad vidim da je to bila greska ako su se ovako ponasali prema mom djetetu kad ja nisam tu, a muz ne cini nista. Dijete je zaista veceras bio na granici da zaplace i sjeo u cosak sa telefonom, a cujem ga kako sebi u bradu nesto prica, cuje djeda i pogadjaju ga njegovi komentari. Na svakom porodicnom okupljanju svekar poteze tu temu pred svima i pred njim, pa se ostali ubacuju. Znam da ce se praviti kao da se nista nije desilo, a to ce "visiti u vazduhu" i dalje. 

Gde oni tu i ti. Ne sklanjaj se. Nisi ti nista lose uradila, branila si svoje i rekla sta mislis. Postavljanje granica je deo zivota sa drugim ljudima. I neka te gledaju kao da si uljez, to i jesi. A znaće da nisi ni mutava ni glupa. La će birati reči. A ako započnu nesto samo mirno i stalozeno im stavi do znanja da nisi dosla da se prepires i ubedjujes nego da ispostujes porodicu. Budi mudra i stalozena. Cilj je ocuvanje mira i porodice. 
Uostalom, još 2-3 godine pa dete nece ni hteti da ide kod njih. Sve manje vremena ce tamo provoditi. Tako da je ovo sada nebitno. Bitno je da razgovaras da sinom i objasnis mu neke stvari i odnose, da sto pre to prevazidje. A prevazici ce i sam izvuci zakljucke. Deca sve vide i znaju mnogo vise nego sto mi mislimo. A sad zna da ima ko da ga brani. 

Ako neko ppcne da jede puding sa 13 godina da li je to strasno? Ako ne jede brokoli a yamani krastavac i paradajz, da li je strasno?Ako ne jede supu sa rezancima a jede sa knedlama da li je strasno? Ako jede sirovu sargarepu na kilograme a grozi se kuvane sargarepe jer ima cudan ukus da li je strasno? Ako jede lubenice, jabule, kruske i pitu od tikve a pecenu tikvu ni da pomirise jel strasno? Nije. Eno je sa svih 180cm, zdrava, prava i sita.
Dokle god ti u svojoj glavi znas da ti je dete sito ti si dobra majka. A ostali nek nadju drugu temu u zivotu. I kad pocnu sa pricaju o tvom sinu skreni temu na nesto drugo. Na njegove uspehe u skoli, na druzenja. 
Najteze i najveci izazov u zivotu je biti fin. Lako je biti zloban i nalaziti mane. 

Razgovaram sa njim o svemu i trudim se da mu objasnim sta je dobro a sta lose, jer mozda nije svjestan njihovih rijeci a vidim da mu smetaju. Poslusacu te, ali neko vrijeme mi necemo ici kod njih, muz neka ide ako zeli. Ne mogu da ih gledam. Ionako od rodjenja djeteta nismo imali mira dugo od njihovih poziva, posjeta i pasivno agresivnih poruka. Tome sam nekako stala na kraj. Nemam podrsku svoje porodice, roditelja, koji smatraju i vaspitali su me da svima cutim. Ljuta sam na njih zbog toga, smatram da novije generacije ne rade tako vec uce djecu da se zauzmu za sebe od pocetka i ja se tako trudim. Problem je sto ja ne znam mudro, nemam taktiku u raspravama, lako padam u vatru i lako zaplacem. Zato sam uvijek u losijem polozaju od "protivnika". 

Moras biti mudra. Nema druge.
Samo nemoj sinu govoriti lose o njima. Ako su oni talvi kavi su, nemoj im parirati. 

< Poruku je uredio Ivanka 75 -- 15.3.2024 2:14:28 >

upravo to pokusavam da im objasnim. Na kraju ce svakako jesti sve, kao i svi mi. On je zdrav i to mi je nabitnije, ali takodje je bitno da ostane psihicki zdrav, a kako kad mu djed govori da ce sve dati drugim unucima i da njih vise voli jer oni jedu, pa posle kaze sali se. Trudim se da budem mudra ali jace je od mene. Lakse bi bilo da imam muza koji stoji iza nas. Nikad ne bih dozvolila svojim roditeljima da tako pricaju. Ljuta sam na sve, pa i na sebe, eto...

Tm ne zeli da im se zamera. Veruj mi da ce sve to proci da ces doci do nirvane u kojoj sam ja sada. 

Hvala ti puno, nadam se i ja, i izvini sto smaram u ove kasne sate. Ja ne mogu da spavam jer imam utisak kao da sam uradila nesto lose, a nisam, samo mozda nisam imala dovoljno takta i smirenosti i dala sam im povoda sad da me ogovaraju, a mogla sam sa ih postavim na mjesto u par recenica. 

Ne smaras, nadam se samo da ti mogu reci nesto pametno a sto mozes da primenis. Nismo svi isti. Ja sam cutala u tim situacijama kad je bila mala ali posle nisam. Ali, moji nisu svadjalice. Uvek se zavrsavalo na tome oni kazu nesto, ja odgovorim i to je to. A nisu bili u pravu. Cak i kad shvate da nisu u pravu nikad nisu rekli e ti si bila u pravu. Pa kad mislite da sam losa izvolite. Vrlo smo uljudni i fini jedni prema drugima. Ali, uvek kazemo sta mislimo. Kad deverov sin nece da jede ja im kazem dajte mu keks, bitno da je sit. A oni mu guraju hranu i jure ga da jede. Dete nije gladno. To sto ne trpa svaki oblik hrane u usta, pa nije smak sveta.
Ja nisam za velike svadje i uvrede. Ako mozes, izbegni. Ako mozes i sa tm razgovaraj, kazi mu kako se osecas kad slusas uznova jedno te isto koliko god bilo iz najbolje namere. Samo prvi put je bilo iz najbolje namere. Svaki sledeci je prozivanje i smaranje. I suvisno je. 
Od svega ti je najbitnije dete. I da vise nikad ne pomenete dogadjaj ti i suprugovi, ti sa sinom razgovaraj. Ali, nemoj da prestanes da ides kod njih. Ja ne bi. (ali to sam ja) Ako ne ides dajes im povoda da pricaju. Opet kazem, to sam ja. A oni su mu baba i deda. To mora da ima. Ja ne volim sive zone, volim na cistac da isteram sve, a to se ne postize sklanjanjem. 
Proceni, najbolje znas vasu porodicu. Ako ti je potrebno vreme, onda ne idi. 

Ovako,slicno je bilo kod nas.
Jadno to dete,majka ga hrani travom kao da je tele.Jadno to dete,mrsavo je.
Jadan.Jadan,Jadan.
Ne jede slatko,majka ne da,jadan.

Ma da ja vama sve po spisku,kad sam krenula.
Sve po redu.

Vise niko nije spomenuo njegovu ishranu ni to sto je mrsav (sitniji je+ima problem sa ishranom,ja pricala ali dzabe,losa sam majka koja ne hrani svoje dete)

Poenta,ako ne kazes sta imas,ima da te gaze.
A i kad kazes,opet si ti najgora majka koja ne hrani dete.

Ja sam sa mojima na Vi,dobar dan i dovidjenja.
Kulturna distanca.

I da,apropo odlazaka i dolazaka.
Ja sam rpesekla i rekla da moja deca nisu predmeti da ih nosim i vodim na vidjenje (svekijevci mi jnisu usli pet puta u kucu,uvek je nemamo kako).
Da vidis kako se sve promenilo.

Generalno,tu su muzvei problemi,jer cute.
Nikad ne kazu nista,a kuci drobe.
Ja sam mom otvoreno rekla,ako se ikad razvedemo,to ce biti zbog tvojih roditelja.
Kazu,progovori.
Ne,moj cuti i dalje,ali je snaja otvorila usta i pustila jezicinu.
Zato kazem,ne daj na sebe i bori se.


i p.s za straijeg sina kazu da je na granici prehranjenog deteta-dete je urednog rasta i razvoja,ima normalnu kilazu.

< Poruku je uredio Srecko47E -- 15.3.2024 11:06:26 >

Nisu ni moji svadjalice, ali takodje nikad nece priznati gresku i muz je tu na njih. Nikad nece rece da sam bila u pravu, makar ne iskreno. Slazem se da bih nedolazenjem dala povoda jos vise da me ogovaraju ali jednostavno ne znam kako bih se ponasala da odem. Ne volim ni ja sive zone i volim stvari na cistac, a nekad te to kosta zivaca, ja zavidim ljudima koji mogu da okrenu ledja i udalje se, sklone se od toksicnih odnosa bez grize savjesti. Nije mi namjera da udaljim dijete od njih, ali ne mogu ni da slusam kako ga ponizavaju. Mi smo tamo bukvalno isli svaki drugi, treci dan..Kad nas nema, bilo je poziva i kuknjave, ucjene, dje ste, zasto vas nema, zaboravili ste nas, cak i kad dijete ima temperaturu zahtijevali su da dolazimo da ga vide. Kad ga nema, ja se razbolim i te patetike. Meni je to sve pretjerivanje, nisam navikla.Srecko47E, upravo tako..jadan, jadan, greota..Dijete je vec stvorilo neku odbojnost prema hrani zbog tih pritisaka i ocekivanja da jede kao beba od 5mjeseci koja eto pojede cijelu kasicu a on ne moze tanjir corbe. Zaboravljaju da je i on u toj fazi sve jeo i super je prihvatao sve sta god novo mu uvodim. A tu su muke bile tek sa njima, da mu dam sve sad i odma a ne  onako kako dr kaze, jer svekrva zna bolje ipak je ona odgajila 5oro djece. A kako, tako sto ih je otac psovao najgorim psovkama dok placu nad tanjirom i ubijao od batina ako nece da jedu. 

Uuuuunogo vi to cesto idete u poset_e 😊 Jednom nedeljno i dosta. Nadjite se u poslu, nemate vremena i tako to. Ogranicite im na jedan dan nedeljno i ugovorite koji. Drzi kontrolu na tim. Ovako oni zakmeče a vi im udovoljite. I sto biste negde otisli kao porodica morate njima na prag. 
Ja sam i mm i njegovima rekla, vi se svi drzite zajedno i podrzavate jedno drugo. Ja kao dodatak ovoj porodici nemam nikoga da me brani ali zato jezik imam. 
Mnogo toga se promenilo otako je dete veliko i ne provodi vreme kod njih. Cak joj i ja sada kazem idi kod babe i dede, javi im se. Ona ih zaobilazi jer zna da ce odmah da je pitaju da li je gladna, da li joj je gladno, da gledaju sta je obukla, kuda ide i sa kim. Zato ti i kazem deca du pametna, sude svima kad za to dodje vreme. Pa se tako i ponasaju. Moja svekrva jeste odgajila svoju unuku ali su naporni do bola. Samo jelo jelo jelo hrana hrana hrana. Oni samo razmisljaju o tome sta ce jesti. 
Mozda i roditelji tm tako, ipak je trebalo prehraniti petoro dece, samo se o hrani razmisljalo. Vidis, i to mozda treba uzeti u obzir. Ne znaju za drugacije. 

Sve je tako, potpuno si u pravu i ja to razumijem. Trebalo je prehraniti toliku djecu, svekar je isao i radio svasta da zaradi, postujem sve to i nikad ga nisam uvrijedila, ni to sto kupuje sada kao mahnit. Dok svekrva mi se zali kako ne zna sta ce sa hranom, pola toga baca jer propadne, a kuva za bataljon vojske kao da jos uvijek njih 7oro zive svi zajedno. Kod njih se meso za dorucak przi, rostilj plus meza, ovali hrane na stolu i sve to ona sklanja i postavlja iznova- ne mijesam se.  Sama kuka na muza, a ne smije nista da mu kaze jer ovaj napravi zrtvu od sebe.A te posjete sam ja svela na svaki drugi, treci dan jer su morale biti svakodnevne, a sada cu jos vise da ih prorijedim. Moram. Kad se sjetim tih svadja sa muzem zbog njihovih poziva i kuknjave sto nas neeema...kad cemo doci, ona je samaa...I kazem majci, ona stane na njihovu stranu. Od tada joj ne govorim nista. 

Uh,nezgodno totalno.
Meni je prosto fascinantno da se jedna strana mesa,a da je druga strana po strani,tolerantna.

Meni recimo moji nisu veroovali i mislili da su preterujem.Dok im moja sveki nije u par navrata nesto prokomentarisala,dobacila,rekla,uradila.
Pomirila sam se sa tim da je takva,da postoje ljudi koji su dovoljni sami sebi i to je to.
Ne ulazim u raspravu,vise i ne slusam sta price,jer ko mari za njeno ponizavanje i komentarisanje i uzivam u zivotu.
Nasmejes se-to ih izludi i kazes da,tako je. A u sebi misli sta hoces.

Ne mogu ja to, divim se svakom ko moze. Ja svaku rijec u sebi hiljadu puta preispitujem i analiziram, a to najvise steti bas meni. Ona je posle ovog "incidenta", nastavila normalno da nas zove, zasto nas nema...Kako da se iscupam iz tog odlazenja kod njih, bukvalno nismo imali svoj zivot iako zivimo odvojeno. Muzu sam rekla, ali slaba vajda od njega.

Da budete na ratnoj nozi ne dolazi u obzir.
Pazi nasa situacija od juce. Svi smo zajedno na rucku, gomila hrane, deverov malecki sa nama, on bira ovo hocu ovo necu. I svi ga nutkaju, ajde uzmi ovo uzmi ono, pa ovo je zdravo, od ovoga se raste. Dete na ivici suza. Ali svi u glas. I naravno nista od porodicnog rucka. I sve ce to proci, dete ce na kraju jesti sve. Ovo ti je sve borba protiv vetrenjaca. Izdrzi. 

Pa tako je i kod njih na rucku, uvijek. Nikad mira. A tamo se stalno nutka, i posle rucka. Ne zelim da budemo na ratnoj nozi, to nikako. Ali zelim svoj mir, da ne moramo ici tamo tako cesto, da se ne cimam svaki put kad neko zovne muza na telefon. Jrr tako je od pocetka, stalno pritisak od njih zasto je dolazimo, zasto nas nema, pa kad dodjemo posle 2 dana, svekrva s vrata ciči, tiiiii si zaboravio babu nije re bilo dugo, baba tuuuuzna!! Ludim od toga, a idemo napisala sam svaki drugi ili treci dan tamo. Cak i kad je dijete bolesno, ima temperaturu ona zove ocete li doci?!?! Tako svaki put. Kako da se rijesim toga? 

Mislim da moras da postavis neke granice nekako. Ali uz dogovor sa tm. Bez njega neces nista postici. 

Na pocetku cim smo se vjencali bilo je pakao i to smo trpili dok nisam pukla, a mm je rekao da njemu to svakodnevno zvanje i posjete ne smetaju. Svekrva se dolazila svaki dan kod nas da pomaze oko bebe, ja sam pristala na nagovor moje majke iako nisam htjela da mi dolazi i nije mi bila potrebna pomoc. Ona je dolazila vise da bi vidjela bebu i nosala i nije mi dala bukvalno da pridjem sopstvenom djetetu dok je tu. Kad sam rekla muzu da je dosta, pricao je sa njom ali samo zato sto sam ja to trazila, njemu nije smetalo, on to nista nije primjecivao. I prestala je da dolazi ali je nas zvala tamo svaki dan, bez obzira mozemo li ili ne, jesmo li negdje posli ili nismo...Opet sam pricala sa muzem i sveli smo te posjete na svaki 2-3 dan, ali opet uz svakodnevno zvanje. Ne znam vise kako i sta da uradim...

Uz duzno postovanje svima,ja to sve po kratkom postupku.Pa ne ka se ljute i srde do mile volje.

S godinama ,meni raste jezik,a zivci bivaju sve tanji,skontala sam sta mi utice na kvalitet zivota-svekrva i ne dozovoljavam to vise.
Drugim recima,izbori se za cene po svaku cenu.

Oprezno. Nemoj u afektu da kažeš nešto što ustvari ne misliš.




Daaaa!!!! Ne da bi se svađala. nego zato što su svađe normalne i nekada neophodne da bi se problemi rešili. Ja ne volim da se svađam, ali nekada mora tako.


Moji klinci su bili, i i dalje su, mršavi.
Stariji je krenuo da se goji pred kraj osnovne škole, videla sam da mu smeta, nije hteo da se skine na plaži, i prosto sam ga posela i objasnila da ćemo sada na dijetu, ništa radikalno, samo menjamo večeru, i krećemo u teretanu. Sredio se.
Mlađem su sada na sistematskom rekli da mora da se ugoji 3kg.
I moji svekar i svekrva su stalno bili u fazonu da su deca mršava, ali nije me pogađalo. Od početka sam imala odgovor, a to je "Ja volim mršavu decu! Ne, nisu mi slatke falte na prevojima, i ne, ne mislim da to oslikava zdravlje!" Veoma brzo smo završili tu epizodu. Brzo su odustali.





!!!





Ja sam muža zamolila da se ne meša u moj odnos sa svekrvom i svekrom. Smatram to dodatnom komplikacijom. Imam usta i reagovaću kad budem smatrala da treba i na način na koji treba.
Takođe se ne mešam u odnos mog muža sa mojim roditeljima.
Odrasli smo ljudi svi.





Mi smo godinama išli nedeljom na ručak. Nije imalo veze što beba baš u to vreme spava, i što van kuće - na ručku gde ga svako čačka neće zaspati, plakaće, poremetiti ceo dan. Ne, išlo se. Kada bih pokušala nešto da kažem dobijala sam odgovor da mi se ustvari pomaže jer ne moram da kuvam i još i ponesem za sledeći dan. I da, jeste, to jeste pomoć, ali mi je smetalo što nemamo kada da ceo dan blejimo sami. Onda su deca poodrasla, počela da imaju svoje organizacije, pa kada je muž video da ih ne teram da idu kod mojih na ručak jer su planirali nešto drugo, prestao je da ih ubeđuje da pođu kod njegovih. I od kada ne idemo svake nedelje, već ponekad, deca rado idu, i mi rado idemo.
A kako mužu da objasniš da ne idete? pa nisi u braku od juče, ponudi mu nešto zanimljivo u zamenu.


_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!