Čekam temu!

Ta priča diplomatskog odgovora ne prolazi, probala sam, jer mi je pitanje imbecilno! Uvek su me pritiskali da kažem za koliko bih radila!

treba se boroiti za sebe,ako neces ti sam niko nece

Uf,sad su samo sreca i veza u pitanju!

< Poruku je uredio pcelica Maja -- 20.12.2009 22:37:06 >

OTI  pricas moju pricu.....imalo se za normalan zivot dok nisu udarile te proklete devedesete....kad se setim, i moja tetka i sestra od tetke nisu imale ni za uloske, pa su seckale stare krpe, to koristile pa posle iskuvavale, prale, peglale pa opet.....tezak nam je zivot bio stvarno jeste, ali imalo je ljudi koji su u to vreme tako dobro ziveli...i onda docekam da dodjem u Srbiju u posetu, i sednem sa nekim likovima koji kazu "kako se najbolje zivelo za vreme Milosevica". Sad im je lose.  E pa boli me uvo da je dobro samo njima 5% a da ceo narod jede go***.  Boli me bre srce za nas narod!  I ljudi kazu da sam luda sto hocu da se vracam nazad. Mozda i jesam mozda i nisam.  Zelim da mi dete odraste tamo, da vidi malo kako je, a ne u zemlji gde sve izgleda kao svaba tralala, a ljudi izvestaceni, okrenuto jedno OD drugog, ne ka drugom....Otisla sam u svet sa 19 godina, al nisam bila od one dece kome su roditelji mogli da pomazu....dolazim iz radnicke klase i ponosim se tim.  Ponosim se sto sam odgojena da postujem spremacicu isto kao i doktora. U MOJIM ocima oni su isti-ljudi.  Koji rade ono u cemu su najbolji, sta god to bilo.  Bila sam i hostesta, i konobarica, i cistacica, i setala pse za novac, i bebisitovala, i radila u kancelariji, i sve tim redom.  Progurala sebe kroz koledz, sa minimalnim dugom na kraju koji sam odplatila....i to sve placuci nocu za roditeljima, prijateljima, zemljom, srcem i dusom....ronuci gorke suze zivota koji me je oterao, a opet, zahvaljujuci Bogu da sto imam sansu, sto mi je data sansa i pruzena ruka ka boljem zivotu.  Sad imam sve, a opet, osecam se kao da nemam nista.  Osecam se kao da mi je ovih 11 godina bilo oduzeto dosta toga, propustenih zagrljaja, rodjendana, smrti voljenih, i sahrana....Propustenog zivota, i srce mi se kida, i sad dok ovo kucam...
PCELICE, bori se nogama i rukama, odseli se ako treba u drugi grad, NE ODUSTAJ od svojih snova, i uvek tezi da imas vise, ali u tome ne zaboravi ko si, odakle si, i povrh svega, ne zaboravi da novac ne kupuje uvek srecu.  Stvori sebi krov nad glavom, kakav takav, svoju malu porodicu koju toliko zelis.  I upamti, nije ti nista van dohvata ruke, ali moras se otrgnuti van te kolotecine, eto, kao sto sam ja morala, ali sam otisla previse daleko....

a posto je ovo tema svetska ekonomsk akriza da dodam samo ..starac Tadej Vitovnicki je rekao da pre dolaska antihrista treba da bude svetska ekonomska kriza ...tako da mozda ne bi bilo lose na ovoj temi razmotriti i taj iracionalni segment...

Oti, mene interesuje a drugim devojkama možda dobro dođe, pa da te iskoristimo (profesionalno) otvori temu!

Pčelice, nekad smo stanovali u stanu od 150 E i trošili minimalno za hranu itd... Ubrzo smo počeli da zarađujemo više i trošimo više... Danas bez 1500 E ne možemo da preživimo, u poslednje vreme nešto manje jer ne visimo po restoranima i kriza nas uhvatila...
Ali, poenta priče je da je raspon veliki i jako je dobra stvar to što možeš i sa 500 i sa 1500 e da živiš ok. skoro jednako (ne znam kako ali tako ispada ) mada loš sam matematičar, ali zaista ni tada a ni sada nam nije falilo ništa.

plus situacija Kina nikad jaca,Amerika nikad slabija...ali su u ucenjenom odnosu ove dve sile...amerika je kinesko trziste a kina je americka industrijska kolonija...pare su izgubile vrednost jer su vlasnici federalnih rezervi i svetske banke stancali novac da popune deficite u budzetu...mislim treba da pitamo rotshilde i rokfelere sta misle o krizi ...mi smo samo sitne ribe u ovom moru plavom

Tačno tako!

Kao moj zivot...I ja sam cuvala decu (joj makar da sam cuvala bebe sad bih znala pelenu da promenim ali nisam..bila su to deca 3 - 5 godina ), konobarisala, kod kuce prevodila, drzala casove, radila drugima seminarske, radila kao sekretarica nekim debilima i slicno...Ma ne stidim se toga...Videla sam u zivotu kretene koji rade na visokim mestima i genijalce koji rade kao fizicki radnici...Od tada su i za mene Doktor i cistacica isto - radnici!

A za devedesete...slazem se: ko kaze da je tada bilo bolje odmah bih ga pljunula...Ratovi, nemastina, zatvaranje ljudi, inflacija  a pored svega Marko Milosevic nosi gajbice i ima milione...Pa majku vam...
Ali ajde sada...da se ne nerviram...


Samo se nadam da se mojoj cerki Teodori nece ponoviti ta Srbija

Draga da imam para za bar jedan mesec da odem u neki drugi grad odmah bih Novac ne kupuje srecu to znam,ja i dalje pricam da sam srecna i ovako dok imam neke ljude pored sebe! Samo trazim da se maknemo malo sa ovog mesta i nista vise... a posle ... za posle ima vremena!

doro slazem se 1500 i 500 eura ..daje otprilike isti standard ...posto mene ne odusevljava sedenje po restoranima i jedenje one iste hrane svugde ...kada se oduzme tih hiljadeu ura bacanja para ...nisi nista posebno izgubio...ali hrana je jako skupa u beogradu i po pijacama i po prodavnicama ...tako da je 500 eura dovoljno za samca

Verus svaka čast i tebi, zaista devojke, drago mi je što sam vas upoznala jer ste izuzetne osobe... ja to najviše cenim kod ljudi. Kad se bore i izbore a ne zaborave ko su i šta su. ali, to mora da je dobro porodično vaspitanje. Zato, žene, gledajte da decu vaspitavate u tom pravcu...da se novcem kupuju samo potrošne stvari a sreća se gaji i nosi u sebi.

Slazem sa ovim!

Kad rodiš bebu dobra stvar je to što te napune parama pa možeš gde god hoćeš dok se ne snađeš mislim, ne slušajte, lupam, ali nije loša ideja...

joj, na tome cu da radim...da moje dete ne postane besna princeza koja MORA da ima bas tu i tu marku patika i MOOOORAAAA...
Trudicu se da je naucim da zna kako je to kad necega nEMA

Joj, Oti, znam, ali KAKO? Šta ako budem mogla da priuštim detetu tu-i-tu-marku...kako ću ga naučiti da nema a znam dobro šta je to kad nešto želiš, drugi imaju a ti nemaš!? Noćna mora...pitam se, kako da budem dosledna a ja sam ta koja želi da joj deca sve imaju

Ovo i mene muci.


_____________________________

ISKLJUCI PINK , UKLJUCI MOZAK!!!!!!

Ma ja isto mislim da se na muci poznaju junaci. Pod ovim "junacima" ne podrazumevam ljude kojima su ruze cvetale za vreme Milosevica. Ne ubrajam one koji su skloni prevari, korupciji i kriminalu. Mislim na one ljude koji se hrabro drznu da na posten nacin sebi nadju komad plavog neba. Naravno da su okolnosti ocajne vec decenijama ali se isplate upornost i istrajnost.
I kako god da teska vremena znaju da okrenu vise ljudi kriminalu, isto tako se desi da ljudi sagledaju svoj zivot drugacije i podese prioritete, posvete se vise bliznjima, a zanemare materijalne vrednosti.
Svejedno zelim da se ovo doba iskusavanja ljudske izdrzljivosti uskoro skonca.

_____________________________

Zadrzavam svoje gradjansko pravo da skacem na pogresne zakljucke!

Pre neki dan sam Luki objašnjavala da mama nema para za robota, i da će Deda Mraz da kupi, a on je samo ponavljao "Neću Deda Mraz! Hoću pravi ljudi, MI!" Nisam kupila! I nikako da odem da kupim tog gupog robota, ebem ti robota! Još će ga prodati!

Tašo, znam sve. Dešava se draga, ali moji dobiju samo ono što mm i ja uz konsultacije odlučimo da treba da dobiju, nekako sam naučila da procenim šta STVARNO žele a šta je hir. I samo po tome kupujem ili ne. Nikad ne dobiju ono što traže odmah, nego malo razgovaramo o tome, zašto, čemu...Ako je jako skupo mogu to da im objasnim...Nije nam žao kad imamo da puknemo para za neku igračku, alimoram da znam da im ta igračka znači. A ne da je pogledaju i šutnu.

Ja iskreno ne želim da moje dete oseti kako je to nemati. Osetila sam, plače mi se kad se setim prokletih devedesetih i trikova pomoću kojih nismo bili baš gladni, a ni početak 21. veka mi nije baš bio sjajan...naprotiv. Ne mogu ni da pišem o tome, muka mi je od sećanja.
Pokušaću, ne znam kako...da dam detetu sve što mogu, ali da ga naučim da po tome ne procenjuje ni ljude ni sebe. Naučiću ga i da mora da se bori. Ne razmišljam kako ću ga tome naučiti, jer mislim da deca najviše uče iz primera, a mm i ja će mo biti dobar uzor našem detetu. Ne bojim se da li ću uspeti

Pokusavali smo i to cudo da napravimo ali nece ,ima neozbiljnih ljudi u nasim porodicama koji bi mogli da pomognu ali Boze,mi smo deca jos oni nas ne shvataju ozbiljno!

Ja znam da je tog robota zaista želeo! Zato mi je i krivo! Sada je u fazi robota. Ali ja taj dan zaista nisam imala para, imala sam 100din, i kred. karticu s kojom ne mogu platiti na tezgi!
Već zmija koju je tražio posle robota je bila hir! OK, voli i zmije, ali ova nije bila takva kakve voli!

Moram mm da pokazem par poruka ovde da vidi i da malo dobije volje!
Stvarno ste ............ pa nemam ni rec sa kojom da vas opisem

< Poruku je uredio pcelica Maja -- 20.12.2009 23:17:17 >