I ja se razmisljam da se prebacim na nesto drugo. Od tudjeg gladovanja, ja se necu leba najesti.

Tek je to priča za sebe.

Prvo se godinama piju antibebi pilule da se slučajno ne bi ostalo u drugom stanju, onda se u nekom momentu sete da bi decu, pa se češkaju "Što neće? Nešto nije ok sa hormonima?" ... odoh off

Meni su nasladje pare zaradjene na raspustu tokom srednje skole. Sekretarisala u privatnoj firmi, bila placena fenomenalno. A radila sam sto sam htela, jer sta cu da radim ceo raspust. Bila 2 nedelje na moru i sta sada? Polozila za kola i pocela da arbajtujem. To je bila '97 i zaradila sam za manje od dva meseca oko 600 maraka, ja klinka sa nezavrsenom srenjom. Nije potrebno napominjati da sam ih sfurdala za par dana na gomilu gluposti.
Mina, ti pricas za drzavne, tamo se manje-vise nesto i zna, u privatnom sektoru je anarhija


_____________________________

Zgodna nisam, ali nezgodna jesam

...and all I can do is try

To je sasvim druga tema. Beograd je pun takvih ljudi.

Ma leti si odem u maline na nadnicu i zaradim super parice al dok dodje leto...

 sa teme,pukla sam!

sada cu ja off, ali ipak je to njihova stvar, odabrali su zivot bez obaveza, i meni se to svidja    Mogu samo da zavidim ljudima koji ne rade, a imaju sve. Ja bih onda bila neki humanitrac, putovala i slikala se sa gladnom decom i pricala kako sam uspesna humanitraka.


_____________________________

Zgodna nisam, ali nezgodna jesam

...and all I can do is try

Joj LillyT 

Meni je to ipak tužno! Šta kada dođe starost?

Eh, i ja bu da spasavam pse i macke lutalice po evropi, ali eto, ne mogu.

Nisam objasnila,ako ljudi tako zele neka im,al meni je tesko kad ih slusam,sve sto zelim je MOJA MALA PORODICA i da sacuvam ovo sto volim a ne da z*jebem sve ovo sto imam! Vecina njih u zivotu nece da ima ovo sto ja imam sada a izgubicu!
Odoh jer se rasplakah!




dopisala Tasha: Molim ne psujte na mom delu foruma.


< Poruku je uredio Tasha RR -- 18.12.2009 11:45:33 >

Sad ste neozbiljne. 

U to ime odoh da radim, jer ništa nisam uradila a trebala bih završiti do kraja decembra gomilu stvari!

Slazem se!! Mm je poceo tako sto je prodavao jaja na pijaci(jos je isao u srednju skolu),pa kozmeniku na buvljaku.Nakon toga je kupio tezgu i uposlio radnika a posle toga i otvorio prodavnicu.Sad ima svoju firmu.Sigurno da ne bi do toga dosao da ga je bilo blam da prodaje jaja na pijaci!!!


_____________________________

ISKLJUCI PINK , UKLJUCI MOZAK!!!!!!

Pčelice, nemoj da se ljutiš što ti ovo kažem, ali dobronamerno je zaista. Naime, ja i mm smo počeli ni od čega. Ostala sam trudna, studirali smo oboje... naši nisu imali odakle pa smo brzo shvatil da sve moramo sami. Dobro, mogla sam abortirati, mogla sam se ne udati, ostati s mojima da gajim dete, ali volim mm i znam da on voli mene i ni u jednom momentu se nisam uplašila da nešto mogu da izgubim. Nama ništa nije bilo potrebno da bismo počeli. Bili je jako teško, mi i mala beba, podstanari (jer smo videli bolju šansu u NS) u gradu u kom nikog nemamo osim par prijatelja...
Malo po malo uspevali smo da živimo, da dete ima sve, da živimo i dalje, koliko neprospavanih noći, neuspelog truda, uloženo puno toga a dobiješ tako malo...ali ipak, vreme je prolazilo i uvek smo iznova grabili...drugo dete, smišljali, pokušavali...evo, treće dete...i dalje se ponekad pogledamo očajni i u glas zapitamo-Šta ćemo sad?
Al uvek nađemo zajedno neko rešenje. I to sve zato što mislimo, brinemo, lupamo glavom ZAJEDNO, što smo prošli kroz mnogo toga i naučili da verujemo jedno drugom.
I sad osim dece, mi ništa svoje nemamo. I ni za čim ne čeznemo.
Ne treba da se plašiš da ne izgubiš sve zato što tvoj momak i ti nemate posao. Ako ipak misliš da treba, zapitaj se da li bi on bio dobar muž i otac, neko s kim bi mogla kroz vodu i vatru a da se ne bojiš. Jako je mnogo mladih koji kreću od nule. Ali ne možeš nigde sa takvim stavom. Moraš misliti malo pozitivnije. Pogotovo kad je tvoj čovek očajan, najgora stvar je da sedneš pored njega s glavom u šakama. Ja sam hiljadu puta mogla i nikad to nisam uradila. I vredelo je više od ičega!

Smešno je, ali pomislim ponekad da smo mi blagoslovena generacija. Moj otac je odrastao u imućnoj porodici. Nije bilo kriza i stresova oko egzistencije. Studirao je, putovao, našao dobar posao, dobio stan... Oženio se mojom mamom koja je odrastala u ajde da kažem, imućnoj porodici. Počeli su život tako što su opremili lepim stvarima svoj novi stan. Izrodili decu kojoj su kupovali sve i svašta svaki dan. Išli na letovanja i zimovanja ne pitajući za termin i cenu. (Tada nije postojala Grčka van sezone ni planina Tara sa svojih 250m skijaške staze, buvljak i Kinezi).
A onda su došle devedesete...
Sve se promenilo. Da sad ne pričam, mi smo ta blagoslovena generacija koja je tada rasla, sazrevala i učila kako se preživljava. Gledala sam roditelje kako su plivali kao kroz živo blato, davili se i grcali u sopstvenoj muci koju prvi put vide. Taj užas nepoznatog koji ja nisam baš najbolje razumela jer su se svim snagama trudili da mi deca to ne primetimo... al ne možeš decu preći. Oni možda ne znaju, ali uče osećajući stvari. A mi smo učili kako da se nosimo s tim užasom zvanim- kriza.
Ta kriza je menjala svoju formu ali ne suštinu i traje i danas. To je naš način života. Moj otac je otišao u invalidsku penziju jer mu je srce toliko obolelo od stresa, i posle dva meseca u penziji umro je.
Najbolje što je umeo i znao pružio mi je šansu da živim normalno. Ne, nije me obezbedio materijalno nego na drugi način.
Često se nađemo u problemu i mislimo kako ćemo sutra. Onda skuvamo kafu, pustimo muziku i igramo i skačemo sa klincima. Uveče uz pivo odgledamo film i pustimo sve probleme za sutra. Samo da smo zdravi- pomislim uvek kad je teško, a neko bi rekao da je lako reći... Neću da umrem od stresa pre nego što moja deca dobiju unuke. Neću da dam ceo svoj život za jedan tren zakasnelog saznanja. Nije lako živeti na Balkanu ali nikome neću dati da mi uzme ono što nosim u sebi.

Dora slažem se sa tobom! I mi smo krenuli od nule. Borili smo se, padali, dizali se, lomili su nas i opet smo se podizali i guramo dalje... sada imamo troje predivne dece, dva automobila, kuću...
Posao nije razlog za očuvanje veze! Život će sve nas još sto puta iskušati mnogo gorim stvarima od neimanja posla... ne treba samo padati!

Ne sme se padati! Ja nisam pala. Možeš misliti što sam ostala bez posla. 100% sam sigurna da je to zbog nečega dobro.

Iako sam bila svesna da sam ovaj put to sigurno ja, iako sam znala zašto me zovu na sastanak i bila sam spremna na ono što će mi reći, u datom momentu mi nije bilo lako. Sva sreća, desilo se pola sata pred vikend! Došla sam kući, pogledala dete koje je pitalo "Mamice, šta ti je?" i zagrlilo me oko noge... NIJE MI NIŠTA!

Ako čovek ima motiv da ide dalje, ako zna šta je ono za šta se bori, naći će načina da sebi to nekako stvori.

Tasha potpuno si u pravu, ipak ti imaš divno dete i mužića da te podrži, naravno roditelje i onda je sve mnogo lakše .

Rasplaka me zeno

Ajd samo da dam komentar na ''ime teme''

Dakle... koliko Srbija živi od export-a? Ni približno koliko druge države... Na žalost svaki poslodaac u Srbiji je čim je počela priča o krizi - jedva dočekao. Moje mišljenje je da 80% poslodavaca se samo vadi na SVETSKU krizu... naravno obični smrtnici stradaju

Ovde je stanje više nego gorzno, pukla je Mura, Gorenje je otpustilo mnoogoo radnika... Na hiljade od jednom ostaju bez posla. A to je malo tragično za zemlju koja ima stanovnika koliko jedan Beograd

Najpre da iznesem svoje misljenje o onom sto ste pisale prethodno vezano za ocekivanja koja roditelji imaju od dece u stilu da zavrse fakultet, budu heteroseksualni, pribave unucice, ne farbaju kosu i slusaju iskljucivo pop, ... Totalno bzvze, deca treba da odaberu svoj put i nacin zivota i da budu srecna. A za podrsku u tom roditelji mogu da ocekuju zahvalnost i da budu srecni da su im deca srecna. Roditelji treba da ocekuju od dece da negde sredinom ili krajem 20ih postanu finansijski samostalni. A ako ih ovi i dalje "muzu" najcesce su jedni druge zasluzili.
A svetska ekonomska kriza se odrazava na sve nas. Znam da inostrane investicije u Srbiji nisu bile velike, ali sada ce da budu jos i manje. Uzalud je to sto ne treba viza za vecinu zemalja zapadne Europe ako tamo nema posla ni za domace radnike. Dzaba sto je u Srbiji jevtina radna snaga koja proizvodi stvari koje su daleko nize cene nego one na zapadu ako i ljudi na Zapadu zatezu kais i nece/ nemaju da trose. To najpre krene kao lavina niz planinu, a onda se malo vrti u krug dok se vecina onih koji imaju neke novce ne opameti. I dok se banke ne ohrabre i opet pocnu da posudjuju.

_____________________________

Zadrzavam svoje gradjansko pravo da skacem na pogresne zakljucke!

Nemam nista protiv ako roditelji pomazu svoju decu i do svoje smrti. Ako je takav dogovor i ako se niko ne buni, imaju pravo na to. Meni su moji matreijalno pomogli bas dosta, platili mi skolovanje u BG-u, zivela sam uvek privatno, bez gazdarice, kupili su mi na kraju stan. I sada bi neko mogao da kaze da sam parazit ili pijavica, ja se ne osecam tako. Pisala sam na prethodnoj stranici kako mi je sve islo traljavo, pa sam se skontala. Ok je da covek padne, ali mora i da ustane, razumem da se neko preda, pa da nastavi dalje, problem je prihvatanje nemanja izlaza, a toga bas ima dosta.
Ja sam jedna od onih koja hoce sve i hoce odmah, ali znam da to ne moze. Zato se trudimo da idemo napred, pa kuda god nas to odvelo......
A Lence lepo rece "lavina niz planinu, a onda se malo vrti u krug dok se vecina onih koji imaju neke novce ne opameti"

_____________________________

Zgodna nisam, ali nezgodna jesam

...and all I can do is try

Ma shvatam sve Dora i nemam zasta da se ljutim,kako sam spremna na hvaljenje tako sam i na kritiku! Nemoj ni ti mene lose sada da shvatis!
Niko me licno ne zna i ne zna u kakvoj smo situaciji!
Ja nikad nisam imala sto ste vi imali! Od kad znam za sebe mi imamo samo za najosnovnije! Radili su mi mama i tata dok mama nije ni primila te plate za koje je radila, u takvom smo gradu da prvi propada! Za mog brata je moralo sve da bude,mislim upisao je i srednju i fakultet ono sto je on voleo,dok za mene nije bilo para,upisala sam ovde ono sto nisam volela i jedva zavrsila! MRZIM kad me pogledaju tugaljivo i daju mi 200 din ko sirocetu da imam! Nije to bitno kazem navikla sam da nemam!
Upoznam mm i shvatimo da zelimo isto i da se volimo,jedini nam je cilj da se bar jedan zaposli za pocetak i odemo privatno (pogresila sam kad sam rekla nesto nase,nisam mislila na to nego da odemo od nasih jer da mozemo presli bi ili kod mene ili kod njega ali pisala sam vec da nema mesta nigde)! Moja tetka je od mojih babe i dede dobila i stan i kucu a jos imaju dobre plate,moji ostavljaju bratu sve a ja kad odlucim da se udam ja moram da idem! Cim bi on nasao posao otisli bi smo i krenuli od 0 kao i vi svi sto ste tako uspeli! Mi do te 0 ne mozemo da stignemo!
MM mi je rekao da vidi koliko ja patim zbog svega i zato je trazio pauzu dok se ne snadje! Ja necu pauzu,izdrazacu sve,mogu ja to znam!
Toliko toga sam htela da napisem al eto sad sam blokirala!
Po ceo dan idem ko osamucena i placem i gledam gde mogu da odem i da pitam za posao,muka mi je od toga da posle ovoliko koliko smo prosli on mora da sedi kuci njegovoj a ja svojoj i da se cujemo i non stop pricamo o tome gde cemo i sta cemo a izlaz nemamo! Non stop se pokusava da se nadju veze i vezice da se bar negde gurnemo bar jedan!Eto vec godinu dana se vrtimo u krug a nista ni makac ka boljem!

Verujem da je nekom muka od mog kukanja ali verujte mi da je i meni muka od sebe! Pretvorila sam se u strasilo!
Tasho izvini zbog psovanja! KAo htela sam da cenzurisem!


< Poruku je uredio pcelica Maja -- 20.12.2009 21:00:41 >

ne razumem...citam od pocetka i ne mogu da vas pohvatam o cemu pisete...delimicno mi je jasno...Ali pcelice, sta ces to izgubiti?

Za mene i mm sam pricala tad!