Evo šta ima novo. Bili smo nedelju dana svi kući, bolesni. Ja sam se toliko gadno razbolela, da sam morala da uzimam (i još uzimam) antibiotik, a malići su bolje prošli (kašalj, infekcija, zapušen nosić...) jer smo im intenzivno čistili nosove, da infekcija nije prešla na uši ili pluća. U ponedeljak su se vratili u vrtić, i...
SPAVAJU! Posle ručka... SPAVAJU ...
šta da kažem... ? znala sam?
Vaspitačica se zaljubila u njih, kaže da jedu uvek dve ili tri porcije hrane, da nikako da se zasite . Legnu i spavaju sami.. jedino nas malo brine dečak, koji je jaaaaaaaakoooooo emotivan i sada je počeo da se zatvara sam u sebe nekako. Većinu vremena provede u ležaljci, malo zatvori oči, malo miruje i gleda okolo... a kada ustane treba mu stalno pažnja, da ga neko grli i mazi. Kod kuće nije tako, pa nekako shvatam da ga je uhvatila tuga, ali proći će i to. Devojčica super sve podnosi, uopšte više ne plaču kad ih unesem u sobu, ona se ceo dan igra, odspava svoju rundu i raduje se kad dođem po njih.
Sve u svemu - prezadovoljna sam sada!
Mislim, da nije prerano... i vidim, kako napreduju u kratkom vremenu! Počeli su sami da jedu kašikom (pola u usta, pola po majici), dečak je prohodao jer je hteo da hoda kao ostala deca itd.
Priznajem da sam bila jako ljuta na početku zbog tog sistema "uvođenja" u jaslice. Mislim, da previše komplikuju oko toga...
Ali sve je dobro, što se dobro svrši.