Mi smo na Adi svaki dan, deca ne izlaze iz vode, a u krugu od 30 metara nema nikoga. Ne zato što je Ada prazna, nije, ima ljudi, ali je makiška strana haotična (bili jednom), tek predveče tamo malko popusti gužva. Ali ova druga strana, od 5-6-7stanice vozića, uživancija. Nšali smo 2 kafane na plaži, nema gužve, zauzmemo ljuljaške, ležaljke, spreme nam čorbice za decu, roštilj, sladolede. Plaža samo naša, minimum na 30 metara , mada i više, nema nikoga blizu nas. Voda na Adi je čista,to već znam, pisala je i Milicicak ranije, mada ja Adu od detinjstva redovno konzumiram, Posebno je ovaj deo dalji čist, ali omislim da nikada nije bila čista kao ove godine, ribice su dokaz, ima ih puno, a providi se do 10 m od obale. Voda diiivna. Iskreno, falilo mi more, ali mi sada ne fali Ubedila sam sebe da sam srećna i sa Adom, kada već nema mora.
Koliko plivam i ruke mi se malo izdefinisale.
Do Ade stignemo prevozom, treba nam 15-20 minuta od kuće, autobusi prazni, idu na 2 minuta, i jako brzo stignu, jer nema ljudi na stanicama, pa nekada i ne staju. Na Adi hvatamo vozić, do naše plaže, nazad pešaka, ali ostanemo uveče do 21.30. Dođemo nekada u podne pa ja tamo i radim, a nekada posle mog posla.
Nemamo nikakvih kontakata, doduše srećemo dosrta prijatelja, ali na distanci, usput, a na plaži, samo mi, da mi je neko pričao da ćemo imati samo svoju plažu, ne bi mu verovala
Evo sada ručamo i krećemo, malo okasnismo danas jer smo išli kod dermatologa jutros.
Deca već skaču i oblače kupaće
_____________________________
310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...
Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.
Šekspir