Mame,predivne su priče.Srećno svima.❤

S ljubavlju za nju...

Od prvog dana ručkala si sama
Sisala polako kao dama
Kap po kap sve dok ne padne mrak
A onda te sestrice uzmu sebi
Pa mama odmori za dojenje bebi
Ručkala si tako svakog dana sve više al su suze padale poput kiše
Na svakih pet minuta dojenja ti okice sklopiš i nedovoljno mleka u sebe unosiš
Zato mama pumpicu ručnu sprema
Da dete lakše napuni gladna creva
Sada spavaš bezbrižno do jutra
A mama izmuza mleko s ljubavlju za sutra



PROČITAJTE SVE DIVNE PRIČE I PESME, KOJIH JE STIGLO VEĆ PUNO PUNO, OBARAMO REKORD >>>

200 priča a tek smo na početku maja

_____________________________

310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...



Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.

Šekspir

Ljubomora

"Održavala sam mleko pumpicom (mojom najboljom drugaricom). Verovali ili ne imala sam 300 ml. To su muke, izmlazavanje do besvesti. Sve dok jednog dana nisam poset__ila moju jetrvu. Ona je tada imala bebu par meseci stariju od moje. Stojala sam i posmatrala kako njena beba uživa dok jede, kako to brzo obavi, kako je zadovoljna i nasmejana posle obroka. Bila sam istovremeno srećna, tužna i veoma ljubomorna. Sećam se, kad da je malo pre bilo. Toga dana moja Nina počinje da štuca. Kaže meni moja jetrva - Daj bebu da probam da je ja podojim. U prvi mah sam pomislila da se šali. Međutim, bila je ozbiljna. Legla je pored bebe i uspela. Beba je jela. Tako je vukla, gutljaji su se čuli, cokcala je kao jedno prase. Ostala sam u šoku. Uznemirena, ljubomorna! Nisam mogla da poverujem, moja beba je tada imala četiri meseca. Tog momenta donela sam odluku, dok sam odlazila kući sa svojom bebom. Flašica više nema, silikonskih bradavica više nema, varalica više nema, daktanola i ostalih pomoćnih stvarčica koja su meni tad pomagale oko hranjena bebe."


PROČITAJTE VIŠE ...

< Poruku je uredio marketing RR -- 14.5.2020 14:53:23 >

Divno, bas lepo da se zene malo podstaknu na dojenje, podele iskustva, muke, radosti. 

Citala Sam puno predivnih prica.

Bravo za toliko prica.

MALI DIV

Požurio jedan dečak da se što pre rodi. Nakon 110 dana provedenih na institutu za neonatologiju moj mališa je prvi put okusio majčino mleko. Rođen je sa 760 gr i dugo je morao da bude u inkubatoru. Uzela sam ga tad po prvi put u naručje i tresla sam se kao prut. Dani i noci provedeni u izmuzavanju, samo da bude mleka za mog heroja. Jedva smo preživeli porođaj i bas sam se pitala kako ću i dojenje da izvedem. Ali za sekund smo se snašli i moj div je vešto krenuo da sisa. Suze su mi samo tekle, a srce je tuklo kao ludo od sreće. Iz dojke je tekla ljubav, a ne mleko.


PROČITAJ VIŠE ..

Naši dragi prijatelji iz kompanije Lifemedic nisu imali lak zadatak.
U mnoštvu divnih emotivnih priča o dojenju koje ste nam poslali, izabrane su pobedničke, i danas vam predstavljamo prvu od njih


Vrbica-praznik dece


Znate već da je Vrbica praznik dece. Svi odemo u crkvu, kupimo zvončiće, venčiće od vrbovih grančica, slikamo našu decu, obično je to divan prolećni dan. Nama je pre par godina ceo mart bio strašan, operacija srca, komplikacije, moždani udar od koga je Iva ostala potpuno bez ikakvih funkcija, gutanja, disanja, a bila je beba od 4.5 meseca. Polako smo je učili da guta, nikako nije mogla da sisa, jednostavno od moždanog udara se ta funkcija izgubila. Održavala sam laktaciju izmlazavanjem. Probala sam svaki dan više puta da je podojim ali bezuspešno. Rekli su nam da se ne nadamo mnogo. Pošto sam bila veoma umorna, medicinska sestra me je budila kako bih je nahranila iz šprica, polako kap po kap. Tako posle više buđenja u toku noći sestra me pita da li sam nahranila dete, ja je pogledam i u trenutku mi prođe kroz glavu da je Iva sisala. Nisam bila sigurna da li sam to sanjala jer od premora nisam znala više ni gde se nalazim. Ni sestra mi nije verovala. Uzela sam dete i ponudila joj da sisa... Stvarno je počela da sisa. To je bio prvi znak njenog oporavka. Taj dan je bila Vrbica.

Link na priču ...

Bravo
Cestitke dobitnici, divna prica ❤️

_____________________________

,,Carpe diem"

da cestitam i podrzim dojenje

_____________________________

branki

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Predstavljamo i drugu pobedničku priču

"Nijednog trenutka za vreme drugog stanja nisam pomislila da neću da dojim. Nisam morala kao što to mnoge žene ne rade ali oduvek sam se divila toj moći koju imamo na dar. Zato sam verovala da ću svom detetu uspeti da podarim taj "čarobni napitak" koji doprinosi da bude jak i zdrav, da izraste u pametnog i snažnog čoveka. Samo pozitivno sam razmišljala i sa takvim mislima sam išla i na porođaj. Bez anestezije i bez straha. Oduvek sam se divila ženama iz svoje familije, majci i bakama koje su nekada prirodno rađale i godinama dojile decu. Od momenta kada sam svoje čedo stavila na grudi, oset_ila sam takav mir i blagostanje, kao da je vreme odjednom stalo. Neverovatna energija, toliko jaka mi je jurnula kroz vene i mleko je samo počelo da teče. Moj dečak je odmah počeo da pije, bez prepreka i problema, sasvim spontano i prirodno. Bila sam oduševljena i tako ponosna, blistala sam od zadovoljstva. I tako 2 godine i 4 meseca."

PROČITAJ CELU PRIČU...

< Poruku je uredio marketing RR -- 11.6.2020 13:13:49 >

Čestitam,divne su priče.❤

Treća pobednička priča

"Stavljala sam sinčića na grudi, on je poput pumpice vukao, pokušavao da mi pomogne, ali bi se brzo umorio i počeo da plače, ostajući bez maminog mleka i tih značajnih antitela. Posle nedelju dana, više nije hteo ni da pokušava da sisa. Držao se šprica, naviknut na sigurnost i sitost koje mu on donosi. Otpušteni smo kući ,ja bez mleka, uz date savete o kojima sam čitala devet meseci i znala ih napamet. Bila sam slomljena. Gledala sam to malo biće i posle celodnevnog plača, koji mi je bio preko potreban, prelomila sam- neću odustati. Non-stop sam se masirala, stavljala mlake obloge, unosila veću količinu hrane, poslala supruga u apoteku po čaj od komorača, sve to ponavljala mnogo puta u toku dana, razočaravajući se iznova i iznova. Nekako sam opet privolela bebicu da pokušava da sisa, ali o odustajanju više nisam razmišljala. Plakala sam dok je on spavao, smejala se dok smo se gledali, ponavljala rutinu koju sam uvrstila u svoj dnevni ritam i petnaestog dana se desilo to o čemu sam maštala od kako se Bogdan rodio."

PROČITAJ CELU PRIČU ...

< Poruku je uredio marketing RR -- 12.6.2020 21:36:29 >

I četvrta u nizu

Onaj blistavi trenutak, srećan
kada nežno majušno biće učini da bude večan
Ona toplina, drhtaj, otkucaj srca koji je tu
kada osetiš da iz tebe izvlači toplinu svu.
Onaj tren kada najlepše biće uzima deo mene
a sva radost, ljubav,sreća
pretočena u okice snene.
Onaj bolni, spontani početak divnog spajanja
i počinju ti dani onog majčinskog trajanja...
To je taj trenutak kada malena rukica
uz grudi uspe da sva čula mame probudi.
Trenutak kada počinje savršen čin bebe i mame
kada nesigurno, nežno uzme svoju dudu
i oseti eliksir prave hrane.
Da, to je taj početak dojenja koji traje
mir, toplinu, sigurnost
sve lepo daje.
ZATO MAME DOJITE SVOJE BEBE I DAJTE IM I NAJMANJI DEO SEBE 💗

Link na priču ...

Iiii, poslednja pobednička priča za ovu godinu

Ko nije imao problem ne može da zna. Žena dođe kuci iz bolnice bez ikakve obuke, čak i radionice dojenja su teorija a praksa je nešto drugo. Nisam imala pojma da se žena od porođaja oporavi za 10 dana a od dojenja nekad mesecima traju posledice. Nekom klikne iz prve ali retko kome, kada sam počela da zapitkujem okolo saznala sam da su svi imali neki problem a ja baš svaki. Niko vam ne kaže sve, niko neće da objasni sebi zašto nije uspeo, najlakše je reci "Nisam imala mleka". Moja Valentina nema dobar hvat. Nikad nije imala niti će imati. Nema skraćen frenulum, nema soor, nema ništa što možete naći online. A ja sam za uzvrat imala sve, imala ragade, rupe, krv, rane, mastitise, stafilokoke, antibiotike, prekid dojenja, izmlazanje na tri sata, mlečne blistere, začepljene kanalice, ma sve što jednu dojilju može da snađe. Sećam se kolika je bila moja želja da ona sisa i koliko sam bila tužna kada je morala biti na adaptiranom mleku dve nedelje zbog moje antibiotske terapije. Sećam se kakav sam patološki strah nahvatala od svakog sledećeg podoja na levoj dojci jer sam imala otvorenu ranu, nedostaje mi i dan danas parče mesa. Hvala ti za uspomenu bebo. Sećam se koliko sam molila Boga da što pre prođe vreme da počne da jede nešto sem mene. A onda proces je uspeo. Nakon dva meseca nas dve smo se dogovorile. Proces navikavanja je završen. Nikad podoji nisu postali potpuno bezbolni, jer kao što rekoh - hvat je loš. Takođe gospođica je porasla pa se sada igra, zakači, raskači i tako hiljadu puta pre nego što zaspi. Tako smo uživale tri meseca, gde god treba samo ona i ja. Ništa nam ne treba ni voda, ni duda, ni silikonske bradavice, nikakva flašica, sterilizator..... Ma gde god da smo, jedna drugoj smo dovoljne! Tek kada je došlo dugo očekivano vreme da se probaju kašice shvatila sam koliko sam tužna. Ja joj više neću trebati.


PROČITAJ CELU PRIČU ...

Bravo. Predivne price. Cestitam dobitnicama.