Da li ih vaši mališani ponekad izgovore,kako tada postupiti.
Dali vama ponekad izleti psovka pred djetetom,kako se da ponašate,mislim na djecu do 3godine,moželi im se objasniti u vezi toga ili je bolje ignorirati da nebismo privukli dječije pažnju kao na nešto interesantno.
< Poruku je uredio IvanaSK RR -- 25.10.2017 12:50:37 >
Moj rečnik nije baš za pohvalu i ustvari,da budem iskrena, i ne obraćam pažnju na to. Dete je pokupilo par psovki od mene što nije bilo strašno dok nije počeo da ih zaista upotrebljava tipa "Zajeb..... me ovaj balon!" ili "Jeb... ti autić!" . Ja ignorišem. Moj muž odlepi kada ga čuje da je psuje. Ali recimo ako opsuje i pitam ga "Šta si to rekao?" postidi se i neće da ponovi. Mislim da je to normalna faza odrastanja, iako malo neprijatna kada takve stvari kaže na mestima na kojima ne bi trebalo.
Osnovno je da roditelji ne psuju, onda dete ne čuje psovke, bar neko vreme...
Ah, čuje onda negde drugde... vrtić, ulica... u svakom slučaju, jednom sigurno dođeš u situaciju da moraš da mu objasniš...
Evo kako sam ja to zasad riješila,da nebi meni slučajno izletila psovka umjesto nje kažem jednu izreku iz crtića "fifi",npr.šarenih mi lončića ili nešto slično,možete i sami nešto da smislite.
Kod nas je upalilo i malom je simpa pa ponavlja zamnom.
Vidiš guppy u pravu si potpuno,kod mene je to uspjelo,
doduše ne iz prvog puta ali par ponavljanja je bilo dovoljno,a da sam ignorirala nastavio bi ponavljati psovke kao nešto najnormalnije.
Nije strašno ako dijete ponovi psovku koju čuje na ulici ili negdje drugo to se da ispraviti,ali ako se pred djetetom konstantno psuje to mu postane normalna konverzacija.
Ja više nikada pred djetetom nisam izgovorila je...
Ako ponovi iza nekog psovku stavim ga ispred sebe uozbiljim se i održim kratku lekciju o tome kako je ružno,uvjerim se da je to ušlo u njegov mali mozgić i on to ponovi i obeća da neće više nikada,ali sada uglavnom kada čuje on opominje tu osobu da se to nesmije govoriti
_____________________________
Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!
Moj i dalje po nekada opsuje. Ja ne držim lekciju, jer nema strpljenja da sasluša pa je uzalud, samo kažem "NEEEEEEEEEEEEEE", i on se smeje i kaže "Ne sme se!" Opet inat.
I ja nekad koristim poštapalicu "jbt!" Veliko dete ne psuje u kuci, ali ne mogu da tvrdim da ne psuje napolju, sa drugarima.
Ovaj mali je brdo psovki doneo iz vrtica, jednom nesto nisam htela da mu udovoljim, pa mi je rekao "ej, ti mala gooozice" Hvala mu na komplimentu da je moja gooza mala , ali nisam presla preko toga, nego sam ga pitala od koga je to cuo i rekla mu da se goozom kaki, i da ljudi nisu goozice. Mada, tada je bio u analnoj razvojnoj fazi, pa mu se sve vrtello oko gooze i kake, mozda je zbog toga
Sto rekla Tasa: "Da malo podignemo temu."
Kad dete počne da psuje Bićete prilično iznenađeni kada jednog dana vaše lepo vaspitano dete izgovori prvu ružnu reč. Psovku je čulo negde na ulici i prihvatilo je kao način govora odraslih. I dok je, puno samopouzdanja, prenosi vama (jer, eto, naučilo je novi pojam iz sveta odraslih), prosto ste zabezeknuti. Ne znate kako da postupite?!
Prvo, nemojte da pređete preko toga i da se pretvarate da ništa niste čuli. "Loš jezik" se često koristi u nameri da se skrene pažnja na sebe, ili kao pokušaj testiranja vaše reakcije. Nemojte nikako na dečju psovku da odreagujete smehom, ma koliko vam smešno delovala.
Pitajte dete da li zna šta ta reč znači (većina dece uopšte ne zna). Na razumljiv način mu objasnite značenje reči i recite da takve reči nisu poželjne u vašem domu.
Neki roditelji i dalje praktikuju staromodan način "izlečenja" od "prljavog" jezika - brz i lagan udarac po detetovim usnama. Ako ste pristalica ove metode, onda to izvedite uz zagrljaj i poljubac.
Uvedite novčano kažnjavanje, po sistemu "jedna ružna reč, jedan dinar". Međutim, to je moguće u malo starijem uzrastu, kada dete već ima džeparac.
Možete da mu dozvolite da slobodno koristi ružne reči koje samo izabere, ali mu naredite da ih izgovara na mestu koje je prikladno za to - u kupatilu, na primer. Videćete kako će brzo odustati od prvobitne namere. Nije tako zabavno "šokirati" samog sebe, na tako dosadnom mestu.
Izvor: Yumama
_____________________________
Niko nije rekao da je lako biti roditelj, sad znam i zasto