IZVORNA PORUKA: LillyT
Mozda devojke nece da ovde iznose svoju intimu (prva je ni ja ne iznosim) jer imam svoje prijatelje sa kojim pricam o svemu, pa i o tome. Za mene, distimija (pa i depresija) nije bas tabu tema, nekako sam naucila da zivim sa timi i zato me nije blam da pisem o tome (vec sam rekla, da se ja i prva zezam na tu temu).
istina ja nisam pre volela da pricam o tome ni osobama oko sebe, na tadasnjem poslu (kada su napadi poceli) sam se pravila da je sve ok, doduse taj posao sam i napustila kasnije jer sam otputovala van zemlje, a posto sam otisla u zemlju (tacnije u Kanadu) gde posete psihijatru su sasvim normalne, ja sam se opustila i pocela da pricam, i cak i kada sam se vratila ovde. ko hoce da me prihvati takvu kakva jesam prihvatice me, ko nece ne mora i to je moj stav. ja imam problem i ja se borim sa njim, ako hoces da mi pomognes budi uz mene kad je napad ili pricaj samnom telefonom, jer lakse se prevazilazi kad imas nekog s kim pricas. koleginica a sadasnja drugarica je znala i sta je i rekla sam joj ako vidis da mi je lose lekici su ti i daj mi, ne ustrucavaj se... ali problema nije bilo po njenu srecu jer je ona sva uplasena po prirodi
dovoljno joj je bilo kad je isla samnom na hitnu kad se dogodio panicni na poslu.
dragom sam na samom pocetku rekla kako stoje stvari, prihvati ili ostavi... znam da je njemu mucenje, i ponekad se pitam dokle ce izdrzati, ali tu je jos uvek, pored mene i borimo se zajedno. ali vidim da se malo sad zabrinjava jer radimo na
, a istina i mene to sada zabrinjava... opet sad je najbolje da budem smirena
_____________________________
*Every saint has a past and every sinner has a future.
(Oscar Wilde)