takodje... sad imamo mnogo vecu odgovornost nego do pre godinu dana... do skoro sam bila kao muva bez glave, a sa o svemu, svakoj situaciji dooobro razmislim.


_____________________________

Proverite da li ste zaista dobar čovek. Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti.
Dušan Radović

nisam stručno lice, ali imam nešto iskustva sa sličnim stvarima. naime, imala sam slične simptome (plus simptome koje ti nisi navela) koji su se ponavljali. prvo su se dešavali povremeno a onda sve češće i intenzivnije. prolazilo je vreme, ja sam ignorisala trnjenje, žmarke i ostale senzacije. do jednog dana kada me je na poslu u sred važnog sastanka  uhvatilo slično, samo intenzivnije stanje. nakon toga sam (kasnije sam saznala) imala napad panike. ti verovatno nemaš isti problem, ali depresivna ili anksiozna stanja su vrlo česta pojava. ljudi koji imaju fizičke senzacije samo na drugačiji način saznaju da imaju problem, od onih koji ili ne saznaju ili saznaju kasnije.

i to, a i kada nam se ne desavaju stvari na koje smo pre bebe navikli, i koje bi voleli da nam se desavaju, ili koje, jednostavno, ne registrujemo, jer brinemo o detetu, pa nas stignu sa zakasnjenjem, masta sve to nadoknadjuje, nebitno jesu li u pitanju dobre, ili lose stvari... ja nijednu noc ne zaspem pre nego sto sebi slozim film u glavi, na temu: sta bi bilo, kad bi bilo... kad bi mi se bivsi pojavio na vratima, kad bi se nekom nesto desilo, kada bih dobila na lotou, kada bi, kada bi, kada bi...


_____________________________

dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...

Ja sam i ranije volela da mracim i tako uzmem pa se opteretim nekim cudesima, kao da mi je to u prirodi. Da sam hroznicno nezadovoljna, jesam i ne to nema veze ni sa detetom ni sa nekom trenutnom situacijom, takva sam vec godinama.
Jedino sto se u poslednje vreme zezam na racun svoje distimije, pa kada me cuje neko, pomisli da izmisljam da mi je lose (jer generalno gledano, razloga nema) da bih privukla necim paznju na sebe..... I da, bila sam kao tinejdzerka kod psihijatra zbog izrazenog anksioznog ponasanja i mislim da bih mogla da odem i sada....


_____________________________

Zgodna nisam, ali nezgodna jesam

...and all I can do is try

Mejric, upravo imamo iste simptome, mozda i ne primcujem toliko te zmarce, ali i meni nesto uporno ne da da spavam kako valja, iako mi Sara spava be problema celu noc...
ni ja se ne osecam zadovoljnom i to pocinje da mi ide na zivce!

ljudi, nemojte zanemarivati signale tela koji upozoravaju na probleme.ne znam ljudi izbegavaju odlazaak kod stručnog lica već stvar preuzimaju u svoje ruke. to je kao da vas boli zub a ne odlazite kod zubara. lekar je lekar, nije važno koje specijalnosti.  

u pravu si Koko, potpuno, samo sto se danas vadimo uvek na to da je bro vreme, i da ne mozemo odvojiti ni malo da resavamo takve probleme, sto bi trebalo! Evo mene boli zub vec mesecima i sve sam se vadila na Saru i dojenje, a nikako da se nakanem da odem... kao i kod strucnog lica za pomoc, jer sve bacam pod tepih tako, iako sam neko ko voli da resava sve konflikte i probleme, a ne da ih skuplja!

A koje si simptome imala? Ako nije tajna. i ja imam jos sto simptoma al ne mogu da se setim svih.

Ovo potpisujem,samo sto se sa detetom situacija pogorsala(vise briga,vise obaveza...) 

Ja sam bas citala tvoje postove kad si bila "down" i kao da sam i sebe videla...
Nisam se ni javljala na rr neko vreme jer sam bila totalno u haosu...
Sramota me je bilo da kukam jer imam dobrog muza,zdravo i pravo dete,kolko-tolko jedan normalan zivot...
A kad vidim koliko devojaka ovde ceka na svoje bebice dodje mi da se "samopljunem"(ovo je bas jedan izraz devojke sa crtica i mnogo mi se svidja )
Stvarno se stidim same sebe,jos i devojke koje su izgubile svoje bebice pa stvarno se osecam kao najveci skot...
A meni je eto bog(ne verujem u boga al eto da kazem bog) dao zdravo i pravo dete a ja jos i imam smelosti da se zalim...I ovo me jos dodatno opterecuje,ta savest....Nekad mislim da nisam dobra majka jer se zalim sto sam sama po ceo dan sa detetom...
Ma mogla bih da pisem do sutra sta sve imam u mislima i u ovom mom klikeru od mozga

< Poruku je uredio mejra81 -- 28.5.2010 11:18:58 >

Slabost u rukama, kasnije i nogama. osećaj da ćete se onesvestiti, bol u grudima, strah.... napad panike na kraju (napad panike je i uznemirenost i strah od smrti).

Jao Mejra, razsumem te i ja iz istih razloga nisam htela da dolazim i mracim ovde, a bas sam bila kilava, ali nemam pojma zasto. I bas cu da se samopljunem. Puj, puj, puj.....

_____________________________

Zgodna nisam, ali nezgodna jesam

...and all I can do is try

Ja ne osecam slabost,jos uvek! Nemam napad panike al imam crnr misli sto je opet neka devijacija...
Uvek polazim od loseg....Ako nesto treba da se desi ja uvek pomislim na najgore a ne na najbolje....
Jel znas ti,Koko,kakvi su drzavni psihici? Mislim kako ide to kod njih?

Ti si jos u fazi "postporodjaj" tako da ima nade za tebe....
A ja evo usla u 6 mesec i cini mi se sve gore....Najgore sto mi ti zivci igraju...
Vise ne mogu ni da spavam...Vanja mi sad lepo spava i preko dana i ja legnem nekad sa njom al ne mogu da zaspim a
posle se osecam umorno i iscrpljeno....

Mejra, ubode me u srz!
ja sam mislila sa bebicom i muzem da ce sve doci na svoje mesto, ali meni nikad nije bilo gore, a zasto, sam  Bog zna! Bas tako kako ti kazes, sramote me od mene same, jer sve imam za pozeleti - dobrog muza, zdravo pravo dete... ali ne, ja moram biti u nekom "skirpcu"pa to ti je! ebem ti to skorpijsko u meni!

i ja ovo podpisujem
ja upravo razmisljam kako cu ponovo da potrazim pomoc kod mog dr-a jer se vracaju napadi panike, a mislim da znam i zasto, jer moje telo tako reaguje na stresove, nervoz, srecu i sl., uopsteno na svaku promenu kao i promenu vremena. ja sam se patila jedno godinu dana dok nisam shvatila da me drma anksioznost, a posle su nastali i napadi panike, i sve zbog stresova koje sam imala u tom periodu.

ja cu ti navesti moje, samo sto su moji bili intezivni kao da cu svakog casa pasti i necu ustati
meni je pocelo u pocetku sa blagim gusenjima pa stalno trcanje na vazduh zbog toga, probadanje u predelu srca, i konstatan osecaj da nesto nije u redu sa srcem.. onda je krenulo sa trnjenjem cele leve strane, pa cudne glavobolje, pa osecaj vatre (pecenje) pojedinih delova tela, onda je usledeo veliki napad panike na poslu, vrtoglavica i mrak pred ocima (kao da cu svaki cas pasti u nesvest) i opet trnjenje leve strane. obisla sam sve lekare i cak bila na MR glave, i poslednji uz srca je presudio da odem kod psihijatra, kad mi je doktorka koja je radila uz rekla da trnjenje nema veze sa srcem.
e sad, javlja se opet ista prica kako su usledele promene vremena, a promene nikako ne gode panicarima i anksioznim osobama, a posto sam ja delimicno zaboravila kako napadi izgledaju opet me je uhvatio strah da mi nesto nije sa srcem... ali kako je proslo malo vremena i kako sam se oped podsetila sta su napadi panike i anksioznosti, procitala simptome... resila sam da ponovo odem kod mog dr-a da vidimo sta sada da cinimo


_____________________________

*Every saint has a past and every sinner has a future.
(Oscar Wilde)

ima simptoma koje ja nisam navela, dako da se nadovezujem


_____________________________

*Every saint has a past and every sinner has a future.
(Oscar Wilde)

au, ljudi dajte neke savete koji su dori drzavni lekari? ja nemam para sad za privatnike!

Ja mislim,ko sto LillyT kaze, da je to jos od ranije pa sad samo kulminira...
Misljenja sam da svi vucemo neke traume ili posledice iz detinjstva i da se to odrazava na nasu licnost...
Sad sve zavisi kako se ko sa tim bori....
I ja sam mislila da ce se stanje popraviti sa bebom,mislila sam da cu biti najsrecnija a ja najtuznija(pljujem se )
Jos imam drugaricu(bas mi je dobra drugarica) vec 3 godine ne moze da ostane trudna i ja joj se skoro zalila kako mi je dosadno,kako sam nesrecna i kako
joj zavidim sto ona ima slobodnog vremena da se zeza i radi sta hoce....Znaci tad sam rekla sebi da mi treba pomoc...
Pa ja posle nisam mogla da verujem sta sam joj rekla,ona mi nije nista rekla al 1000% sam je povredila....Pa zar imam smelosti i obraza
za tako nesto....
I svaki tudji zivot mi se cini bolji nego moj...
Ma ja sam najveca djubrulja na svetu...
Eto,ispljujte me da dodjem malo sebi...
Joj sta sve ja napisah....

Janajana,reci nam iskustvo sa psihijatrom i da li je to privatni i koliko kosta
i u principu na koliko se ide!

Janajana ove simptome sto si navela ima i moja sestra,ne bas sve,ali uglavnom,glava je stalno boli,kao da trne,pa joj lose,osjeca kao da ce se ugusiti,naravno onda je uhvati panika,pa joj pritisak opadne,itd....
I ona je isla Dr. da to iskontrolise,ali sve je ok,a ona i dalje nije dobro,mozda je samo u svemu tome dobro sto je ona svjesna da je to do psihe,jadna vidi sta se desava....
Samo sto ona ne razmislja da ide psihologu,psihijatru,kome vec treba,sta znam,....
Nadam se da ce joj biti bolje a i svima vama,svi mi imamo te probleme,neko manje,neko vece,bice bolje valjda....

Kada je mojoj mami umro rođeni brat pre 16 godina, imala je sve ove simptome koje je janajana navela.. nikada to neću zaboraviti.. 6 meseci nije smela da izađe iz dvorišta, dođe do kapije ali čim otvori vrata dobije napad panike.. noću skakanje iz kreveta jer ima gušenje, plače, misli da umire.. hitna pomoć naravno neće da dođe.. ja 14 godina, sestra 6.. plačemo od straha..

Dijagnoza - depresija.. prepisivali joj bensedin od kog joj je bilo još gore, samo je tonula sa 34 godine.

Hvala bogu, nekako se trgla, promenila lekara, promenila terapiju, i izvukla se iz toga.. ali bilo je grozno..



_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

ja licno nisam isla kod drzavnog lekara, vec po preporuci kod privatnog i tada je cena bila cini mi se od 2000 - 2500din (po pregledu)
sto se tice iskustva dr je jako prijatan i spreman da ti pomogne do kraja (doduse ja sam uzela stvar u svoje ruke pa nisam otisla na posl. kontrolu jer sam se vodila sa onim "mogu ja sama") i stariji je cika sto jos vise uliva poverenje zbog staza koji ima iza sebe, pritom stalno ide na neke seminare van drzave. samo, psihijatar je tu da te saslusa da dijagnozu i terapiju, i naravno savet (ili kako je on govorio domaci zadatak) kako da se izboris sa problemima i strahovima. ja sam isla jedno 4-5 puta, mada iskreno zalim sto nisam isla vise, nego kada sam videla da se sve povlaci ja sam rekla da je stalo i da nema potrebe da se cimam po lekarima, ali sam pogresila.
i da, imala sam jako lose iskustvo sa drzavnim psihologom, i odatle ta odbojnost prema dravnim lekarima. ali inace, cula sam da su psihijatri i psiholozi dobri u Palmoticevoj, pa eto te neke preporuke sto se tice drzavnih, samo ne znam da li kod njih treba uput ili ne


_____________________________

*Every saint has a past and every sinner has a future.
(Oscar Wilde)

Moja drugarica je dugo vremena isla kod privatnog,jedno2-3 godine...
Otprilike 2 puta mesecno,nekad vise nekad manje...Izborila se sa dosta stvari,pre svega sa anksioznoscu...
Mislim da je cena sada 4-5000 po seansi.Pila je i zoloft i jos nesto dugo vremena...
Ja bih isla al kako da dajem tolike pare(a trebalo bi,to mi je najprece da budem zdrava zbog svog deteta)
A sto kazes za drzavne,verovatno su nikakvi...
Ne znam sta cu al nesto moram...