Draga, jednog dana će ti samo krcnuti u glavi i videćeš da si najsrećnija na svetu. Ja sam ceo svoj život bila emotivna (mada to nisam pokazivala), zaljubljiva, poetična, blago depresivna, pisala dnevnike, patila za svima i svakim...kad se setim, mislila sam da nemam budućnost takva, da sam izgubljen slučaj. Prvo, dugo mi je vremena bilo potrebno da se naviknem da sam u braku i da živim sa mm, pa na decu...konačno sam se navikla i počela da uživam, onda sam videla da su mi deca odrasla ...pa sam zato rodila još jedno. E, sad sam kompletna, ne pišem dnevnike, ne plačem uz pesme, ne maštam o nekom drugom životu već živim svoju maštu. A mislila sam da nikad neću to moći, da nisam rođena takva...
Deca promene čoveka mnogo. Shvatićeš da ništa nije vredno osim njih...i vas...i porodice. Samo polako, doći će na svoje.

Trinny, nemoj da se predaješ. Znam puno primera žena koje su bile ili su još uvek u takvoj situaciji. Svi smo mi ponekad u takvoj situaciji. Ti si ili jedna od hrabrijih jer pričaš o tome ili imaš tu sreću da prepoznaješ ponašanje koje nije u redu. Izvini, možda nisam baš ukapirala tvoju situaciju, ali koliko sam shvatila ti nemaš konkretan problem. Jel tako? e, ukoliko nemaš, moj ti je savet da ne čekaš da samo prođe. Mislim da bi trebalo da se obratiš nekom stručnom licu za pomoć. Ne sumnjam uopšte da bi ti i sama mogla da se izboriš sa tim, ali ne vidim zašto bi prolazila kroz teži i duži period oporavka ako se neko za to školovao. Naime, sigurna sam da ima načina da ti se pomogne, jer ne vidim zašto bi se mučila i prolazila kroz pakao. Vratiti se na posao u takvom stanju, veruj mi  nije lako. Mislim da ti nemaš problem "jednolične svakodnevnice". Možda nisam u pravu, ali nije sramota otići kod nekog da porazgovarate, pa nek on zaključi da li je depresija ili neko drugo stanje. POstporođajna depresija je jako česta i može da drži jako dugo. Sve najbolje.

Probaj malo i sa mužem da razgovaraš. Ali ga zamoli da te sasluša, sve mu reci kako se osjećaš, isplači se ako treba (biće ti lakše) i reci mu da ti je potrebna njegova podrška. Možda ti misliš da ti on i ne može pomoći trenutno, ali može vjeruj mi, samo budi iskrena sa njim od najbanalnije gluposti. JEDNOSTAVNO SE ISPRAZNI, POTREBAN TI JE VENTIL DRAGA.

_____________________________

svako zašto, ima svoje zato......

Necu da se shvati pogresno moj post...ja tebe Trinni razumem potpuno...
Samo sam navela neke nacine uz pomoc kojih mozes da skrenes misli sa negativnih stvari...
Ja ne zelim da pricam kroz sta sam ja sve prosla u zivotu,iako ovako mlada,mnogo toga imam na ledjima,
ostala sam nasmejana necu da dozvolim da me slome NECU!
Ja ti mila pruzam svu podrsku i lepu rec!


_____________________________

Dobro se dobrim vraća :)

joj, cure, iako zvuci mozda kao fraza, ali stvarno mi pomaze kad procitam sve ovo od vas.. iako mi je mnogo zao sto toga ima mnogo, ali mi je ujedno malo lakse sto ne vidim da sam luzer koji misli da se to samo njemu desava! Iako, ponavljam, ne bih volela da ovakav osecaj ima bilo ko...
Sinoc smo mm i ja pricali, ali na kraju kad mi je samo trebalo 15 minuta samoce, kako bih se malo sabrala, on je insistirao na daljoj prici, sto je mene jos razgalilo, a to mi nimalo nije trebalo, jer sam ja ososba koja voli svoj i samo svoj kutak od 5 minuta, gde cu naci svoj mir, i nastaviti dalje!
A on to nije shvatio, i misli da se ja tako udaljavam od njega... malo je tesko kad u takvim trenutcima kod svog najblizeg ne naidjes na razumevanje... To me je slomilo, jer citavog zivota nisam imala ni truncicu podrske od mojih, zato mi je jako tesko palo od njega!
Nije bilo sanse da mu objasnim, pa ni na najmirniji nacin da mi je samo to bilo potrebno...

Ja se nekoliko meseci unazad osecam tako, nekako kao da se nikada vise necu radovati. Cesto mi se desavaju ti padovi raspolozenja, kada nemam snage da spremim kucu, teram sebe da perem kosu, da se sredim, stalno su mi oci pune suza. Imam 1000 razloga da budem srecna i nekloliko gluposti koje me smaraju i cine nesrecnom.
Spolja gledano, imam ok posao (ali ga ne volim), ali mi donosi dobra primanja, svoj stan, sebi mogu da priustim skoro sve sto pozelim (ali nisam ni srecna ni ushicena zbog toga), vole me moj dragi, moj tata, prijatelji, ali ih ja nekako, cini mi se guram od sebe. Izgubila sam inicijativu, pomalo sam nesigurna... uffffffff.
znam lek za to koji mi je pomogao nekoliko puta, ali mi je tesko da se pokrenem. Pre svega je bitna fizicka aktivnost, da se upisem na neke vezbe, to bas pomaze, da pricam o svojim problemima, da uradim nesto na sebi, upisem neki kurs jezika, sadim cvece... U poslednje vreme me ubija u pojam i to sto, kako mi se cini, necemo moci da dobijemo bebu u skorije vreme i prirodnim putem, razmisljam da li je sve to vredno toga, zivaca, novaca, sta ako ja ne budem dobra mama, malo se plasim. Sta ako mi nikada ne budemo imali nasu bebu ?Gomila pitanja, gluposti, i gomila resenja tu pred nosom, a ja ne znam za sta da se uhvatim.

ee, Cvetana, uvek je to ono najgore z apocetak se pokrenuti na odredjene stvari koje bi nas izvukle iz takvog stanja! I ja bih pocela sa necim jedno po jedno, a ne znam kako se pokrenuti, odakle poceti... imam li dovoljno snage za tako nesto... uvek se okrecu neka pitanja u glavi, a sto kaze Nejtiri zivot je stvarno previse kratak da bi ga trosili na nekoliko negativnih stvari, kad imamo toliko pozitivnih oko kojih bi trebalo da se radujemo...
Moracu da se trgnem, nema mi druge... da znate da ste mi ulile veliko samopouzdanje da se pokrenem sa mrtve tacke!
Sad cu da nateram muza da krenemo u teretanu, s obzirom da je vreme usrano i ne mozemo da se oslonimo na sunce i rekreaciju u "prirodu"
Ebes mi sve, sad cu da ga pritegnem, samo da dodje kuci...

Trinny 
Moj savet je da odeš na seansu-dve kod nekog psihologa. Ne zato što mislim da ti nešto fali u glavi, nego zato što je to jedna neutralna osoba, a pritom još i stručna, a kojoj možeš sve da kažeš. Ja zaista verujem da će to sve proći kad počneš da radiš i kada ti se budu dešavale i druge stvari u životu osim bebe i muža i kraja u kojem nikoga ne poznaješ.
Pritom, mislim da bi nam svima odlazak kod psihologa jednom mesečno prijao

< Poruku je uredio Alexx RR -- 17.5.2010 14:32:24 >

_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

ja nikad nisam, niti cu misliti i imati nesto protiv psihologa i psihijatara, cak sam se i nekoliko puta nosila mislju da posetim iste, ali nikako se nisam nakanila, niti nasla nekog ko bi bio adekvatan, naravno u drzavnoj sluzbi, jer nikako ne bih mogla priustiti privatnog.

Trinny, darling, imas pp

vidim da si iz beograda, tako da nema sumnje da i u državnim institucijama naći lekara. ne moraš ići kod privatnog, naročito što još uvek ne radiš. nezgodno je kada radiš, verovatno. veruj mi, i sama sam išla neko vreme i žao mi je što još uvek ne idem. puno pomaže. nemam probleme u porodici, tako da to nije bi razlog odlaska. razlog je bio jer sam imala probleme sa anksioznošću. i pomoglo je. i mislim da svima može samo pomoći. u pravu je bio neko koje rekao neutralan i stručan čovek. često nam ukažu na problem koga mi uspšte nismo ni svesni. ili na sitnicu kojoj mi ne pridajemo značaj, a znači. pokušaj, molim te, ništa te ne košta a može da pomogne.

Ja mogu da potpisem da bilo koja od nas da ode na pregled, izaci ce sa istog sa nekom dijagnozom. Ne mozes da svaki dan strahujes za egzistenciju, rintas kao konj i zderes se zbog svega i svakoga, i da na kraju ostanes normalan. Ima ih koje glume da im je zivot bajka, ali one imaju jos veci problem nego mi koje se isplacemo. I ja sam htela da idem na pregled, ali sam shvatila da ce psiholog da mi kaze sve sto vec znam, a ja za razgovor imam mnogo draze ljude, nego ove koje bih morala da placam, ili vucem za uputnicu da me saslusaju. Gledajte romanticne filmove, pisite poeziju i sadite cvece, i idite negde na vodu ili livadu kad god mozete, i sve ljude koji bi da vam uzurpiraju pozitivnu energiju usmerite da vas posete negde kraj reke, i ponesu termos kafe. Starimo, prolaze lepe stvari, bezbriznost, slatke muke, lepe ruke... ali dolaze i neki dani koji imaju svoju lepotu... Citajte pisce koji su premasili sedamdesetu i ne pate vise za luksuzom, srecom, provodom i ljubavima, nego smireno pisu o lepoti zivota. Ali pre toga, nađite vreme... Napravite listu skotova koji vas ne zasluzuju i posaljite im ispisnicu iz vasih zivota. Umesto njih, druzite se sa ljudima koji umeju da se smeju. Znam da ih je malo, ali i traziti ih je neki korak.

_____________________________

dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...

Trinny imaš ti snage i volje vidim ja
Ne dozvoli tom negativnom duhu da te okupira , otjeraj ga lijepim stvarima, srećom, uživanjem, vikanjem ako treba



_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

tako je već bolje

Lu, samo treba zaraditi penziju, i pravac Kuba   

_____________________________

dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...

Mislim da je diskutabilna teza "bolje gledaj film, idi u šoping i šetaj nego da ideš kod psihologa koji će ti reći ono što već znaš"... Apsolutno se slažem da se treba družiti, biti aktivan i slično, to je osnova mentalnog zdravlja, ali psiholog i te kako pomaže da se stvari posmatraju iz drugačije perspektive. Neće on nama reći ništa što ne znamo niti je njegov cilj i zadatak da nam kaže šta treba da uradimo. Čak mislim i da je protiv pravila struke da nam nameću svoje mišljenje i svoje viđenje situacije.
Cilj je da pomogne nama da pomognemo sebi, da nam pomogne da istu stvar vidimo iz drugačijeg ugla i postavimo sve u drugačiju perspektivu, da nas osvesti kako bismo sami uvideli da postoje i neke druge opcije sem onih očiglednih. Opet podvlačim, cilj je da mi to sami uvidimo, da sami dodjemo do rešenja i da sami bolje razumemo situaciju u kojoj smo se našli kao i našu ulogu u tome.  

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Trini ja vidim DA SI TI VEĆ BOLJE

_____________________________

svako zašto, ima svoje zato......

Trinny draga ne daj se!Skupi hrabrost,ako mozes negde putuj,malo se odmori od svega i obavezno napravi selekciju prijatelja,vidi ko je vredan tvoje paznje,vremena i td.Kisssssss

ja ja! vec razmisljam koju trenerku da ponesem veceras za teretanu... a pritom nemam pojma u koju da odem! 

potpuno se slažem. ako već zapadnemo u krizu, postoji razlog. da znamo da ga izlečimo, ne bi se ni desilo. stoga, i ja sam za stručnu pomoć, ukoliko govorimo  ostanju koje traje. ne mislim na trenutna neraspoloženja.