Juče se nije ponavljalo, ni danas, mada jutros dok mi je spavala na sisi nešto me probudilo, trgla sam se, kao da se stresla, ali nisam sigurna.
Jutros bili u crkvi, i vidim moje školske drugare, bračni par, koje redovno srećemo u crkvi, i pored toga srećemo se na pijaci, jer živimo u kraju, znači sporadično se viđamo kada se sretnemo. Divni ljudi, on je dr na na jednoj od naših najvećih klinika. I vidim vodi sina, sećam se kada su ga dobili, to im je nastariji čini mi se, ima možda 8 godina, otprilike. I vidim da jedva hoda, ima malo i na licu promenu, neki oblik paralize, i baš sam se zbunila. Ja sam to dete viđala, i nisam znala da ima problem. Ono što me zanima, da li paraliza (ne znam uopšte koliko oblika ima), može naknadno da nastane, a da nije posle saobraćajki, povreda, itd, jer to znam da može, viđala sam nažalost, kada smo išli u Sokobanjsku na vežbe, decu kojima je jedna strana paralizovana pose saobraćajki.
Ti moji drugari su najnasmejaniji ljudi koje znam..uvek veseli, znam da su jako dugo čekali da dobiju decu, imali su nekoliko bezuspešnih IVF i na kraju su troje dece dobili prirodno, to sve znam iz priča, ali eto i ti ljudi koju su mi pričali, i koji se sa njima druže, nikada mi nisu rekli da mališa ima neki problem. Zato se pitam da nije nešto što se kasnije pojavilo ..
< Poruku je uredio dunja RR -- 7.6.2020 15:04:30 >
_____________________________
310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...
Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.
Šekspir