Pozdrav svima,nova sam na forumu.Mnogo sam se libila da se uclanim (a citam svakodnevno),jer nekako ne volim da pricam o mom problemu. Zapravo ne zelim da pricam sa prijateljima koji vec imaju dece,jer znate ono "ma ne brini,bice sve ok," ili "a sto ne odes na vestacku,pa to nije strasno", a oni imaju po dvoje dece. Ali kad citam vase price shvatam da jedino zene koje imaju isti problem kao ja mogu da me razumeju.Pa eto me!Elem. U braku sam 5 god,a sa suprugom ukupno 15. Imam 34god i nisam radjala do sada.Prvo mi je trebalo 3god da se pomirom sa cinjenicom da ipak necu zatrudniti prirodnim putem i tako sam usla u proces. Hormoni su mi ok,stitna mi je sa umanjenim radom,pa pijem eutirox 75, insulin mi je u prvom satu povecan pa pijem glilofaz x750 (ali mi nije konstatovana insulinska,jer se posle vrati u normalu), imam miom u materici i cistu na jajniku koja se pojavila u proteklih god dana. Pored toga sve ostalo je ok. imala sam dve inseminacije i nista,ali nema veze bila sam spremna na to.Sad samo u procesu za vto,u sredu idem na drugostepenu. Odlicila sam se za Feronu,jer u Nisu ni krv ne bih vadila da ne moram. Doktorka Kopitovic me je ohrabrila i nekako mi ulila nadu u sve. Ja tako glumim da sam ok,jer ne zelim da se moji brinu,pogotovu roditelji,braca i naravno suprug.Guram nekako.Pa kad mi se place iskukam se,obrisem suze i guram dalje.😆Eto to je to o meni. Imam pitanja za sve vas hrabre zene:1. Istekle su mi analize zbog korone maja meseca,jer mi ke drugostepena otkaAna 19.03, da li ce to biti problem ili su produzili?2. Da li je tacno da necu proci drugoatepenu,jer nisam imala 3 inseminacije?3. Gde nalazite strpljenje,snagu,volju?