Minavb, istomišljenice.
A ovaj zadnji dio me naježio, želudac me zabolio kad sam pročitala.

_____________________________

"Čovjek ti je, bona, teški hajvan i ovo malo duše šejtan mu dade da mu teže bude!"

Nisu loša vremena nego ljudi!

_____________________________

11-09-03 Emil
Što možeš sanjati, to možeš i učiniti.
Walt Disney

I ja se slažem sa minom. I jesam pristalica abortusa ali strogo kontrolisano. Žena ima pravo da sama odlučuje o sebi, svom detetu i svom životu. Ne može i nema prava da bilo ko drugi odlučuje da li ona treba da rodi ili ne.... bila to zdrava trudnoća i beba ili ne. Nije u njenoj koži!
Bolje malo tkiva i krvi u tegli nego beba u kontejneru!!!!


_____________________________

Čovek koji nema dudu, zeca i žabu nije čovek..... :-))

I ja se slazem sa Minom i Mishicom.
Ova zadnja Mishicina recenica zvuci surovo, ali je tako.


_____________________________

ISKLJUCI PINK , UKLJUCI MOZAK!!!!!!

Ja cu vam ponoviti ovo:

U drzavi u kojoj ja zivim u SAD a koja ima slicno stanovnika kao Srbija godisnje bude oko 11 000 abortusa (u Srbiji je ta cifra 150 000).

U ovoj drzavi imas seme da ako nemas para dobijas bonove od drzave za deciju ishranu do petog rodjendana. Besplatne kondome mozes da pokupis kod ginekologa, rade na obrazovanju zena i zdravstvo porkiva ugradnje spirale i uzimanje pilula i kontracepcije. Mislim da su to glavni razlozi, vaspitavanje da se koristi kontracepcija i da je nezatrudneti ako se ne zeli glavni problem a ne da li sme ili ne sme prekid trudnoce.

Dok god se nasi muskarci budu zalili da im je keksanje sa kondomom kao da su navukli rukavicu i dok god mi ne budimo vodile racuna o svojoj zastiti bice abortusa.

Ja bih samo napravila cenu abortusa skuplju svaki sledeci put. Drugi abortus skuplji od prvog, treci od drugog pa da se novcem kaznjavaju oni koji ne vode racuna. I da im bude jeftinije kupiti kontracepciju nego ici na abortus.

I time CEMO SMANJITI I REDOVE KOD GINEKOLOGA! Eto predloga za efikasnost zdravstvenog sistema. Vise kontracepcije, manje abortusa, vise vremena za zene kojima ginekolog treba zbog bolesti i pracenja trudnoce.

Koliko je 150 000 procedura puta vreme po proceduri? Ogromno! Ko da je ginekolozima lako raditi to.

< Poruku je uredio vukosava -- 28.1.2012 16:34:39 >

Time cemo povecati broj u cekaonici kod one babe sa ofingerom.


_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Vuko, sama si rekla šta sve država u kojoj živiš radi. I tu leži rešenje-  u seksualnom obrazovanju mladih, u ceni kondoma, u dostupnosti informacija i sredstava za kontracepcij. Rešenje je u preventivi a ne u zabrani abortusa. Legalan abortus mora ostati dostupan upravo iz razloga koje je Mina navela, da žene ne bi završavale kod baba sa ofingerom, ali se ta užasna cifra mora smanjiti na drugi način. Planiranje porodice u Srbiji na žalost spada u SF.

Sumnjam. Ako im izvade matericu nece biti toliki veliki broj abortusa jer nece moci da se zatrudni.




Ja vise mislim da je rec o obrazovanju i kontracepciji. Zasto moramo da smo prvi u Evropi po broju abortusa. Jer smo toliko seksualno aktivni? Vise od svih ostalih? Ja za 18 godina staza vrsenja seksualnih aktivnosti sam samo tri puta dopustila muskarcu da svrsi unutra bez kondoma.

Ja bi nasla nacin da drzava nesto ulozi od tih tolikih abortusa u seksualno obrazovanje.

Koliko kosta jedan abortus u zdravstvenoj ustanovi u Srbiji (ne kod privatnika)? 150 000 puta ta cena. Koliko je to kondoma. Koliko kondoma moze da se kupi za jedan abortus? Koliko puta se prosecna zena seksa godisnje?

Da mi je da imam te statistike pa da vidim te sto vise vise abortusa, koliko se puta seksaju godisnje, koliko bi im kostala kontracepcija?

Mene ne moze niko ubediti da je ljudski zivot (bebin) jeftiniji od kontracepcije.Svaki zivot je neprocenljiv i ma kolika cena kontracepcije bila, ja bih pre na to dala pare nego na nove cizme, putovanje, cigare ili sta vec bez cega se moze da zivi.

Napominjem: ja ne govorim o argumentu : baba sa ofingerom ili ne. Ja govorim o necemu PRE SEKSA. Znaci pre trudnoce i pre abortusa. Dakle kako sebe zastiti a da se ne dodje do toga.

A i saobracajna policija kaznjava kad se ne veze pojas i slicno. Kad drzava odrapi po zakonu onda mora i da se plati. Ako ce drzava da podrzava tu groznu brojku 150 000 abortusa godisnje, kontracepcija se nece koristiti a kod drzavne babe sa ofingerom ce se ici kao na vadjenje zuba.

Da, bas da vidim da Milojka u Zaklopaci ode u apoteku da kupi kondom , i natera Milisava da ga stavi.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Mina, svugde na svetu postoje sela. Ali ne znaci da svako selo onda treba da ima abortus za svako Milisavo svrsavanje. Ima u selu trafika pa nek ode Milojka ili Milisav da kupe, naravno. Ili jos bolje da Milojka ugradi spirali ili ustroji Milisava ko sta bi svinjce ustrojili ako vec mora da svrsava unutra svaki put kad se seksa.

Jeste, ima trafika, i jeste postoje spirale, ali ti ne znas kakva je sramota da se po selu prica ko je sta na trafici kupio i ugradio. Dzaba ti posteri i pamfleti, dzaba obrazovanje i tekstovi, svako malo neka beba se nadje u poljskom wc-u. Ajd i na abortus da odu, nego decu dave, bacaju u klozete, zakopavaju...

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

ja o abortusu uglavnom nemam misljenje 
ali on ne sme da bude kontracepcija
i to je to
necu uopste da se udubljujem u moralne dileme te intervencije
u principu o njemu mogu da pricam bez emocija ali i ne mogu
suvise mi je teska tema
u svakom slucaju ako zena odluci da je abortus neminovan treba da ga uradi neko ko zna i i tamo gde moze da se preduprede sve moguce komplikacije a ne u nekoj sobi strikacom iglom pa ko prezivi pricace
potrebno je u skole uvesti i seksualno obrazovanje a ne samo veronauku
ali to je vec neka druga tema


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Ljudi na selu imaju vise vremena za sex,vise uzivaju od intelektualaca,samim tim mislim da vise i abortiraju....a i to im je najdostupniji vid zabave,ko da ide u pozoriste da gleda kad moze da uziva!

Evo nasla sam cenu. Kod privatnika je 10 000 din.

A razlog sto nema leba da se sa mnom slozi pola od vas je sto je u Srbiji ovakva situacija:

Smatra se da se vise od 50% svih zena podvrglo abortusu do svoje 45. godine. Najcesce navodjeni razlozi abortusa su: klikni

- nije spremna da postane majka
- ne moze da izdrzava dete
- ne zeli da bude samohrana majka
- ne zeli da iko sazna da je bila seksualno aktivna ili da je trudna
- previse je mlada ili nezrela da bi imala dete
- vec ima onoliko dece koliko zeli
- njen muz ili partner zeli da ona abortira
- bila je zrtva silovanja ili incesta

Ako je pola zena nekad abortiralo, pola vas na forumu ce naravno braniti stav da to nije uopste strasno.

U Srbiji se uradi 500 abortusa dnevno. klikni

Mnogi kao razlog navode visoku cenu kontracepcije klikni

************************

Dominacija tradicionalnog modela kontrole rađanja obeležava stanovništvo Srbije u 20. veku. Konzervativna, neefikasna kontracepcija, u velikoj meri inkorporirana u sistem vrednosti, postala je prirodni deo seksualnog odnosa i predstavlja, sa individualnog stanovišta, racionalan preventivni izbor. No, kada se iz različitih razloga trudnoća ne želi ili ne može prihvatiti, pribegava se njenom namernom prekidu. Otuda duga istorija velikog broja abortusa u Srbiji. Na rasprostranjenost abortusa u našoj sredini prvi put je ukazano na 17. Kongresu jugoslovenskih lekara daleke 1935. godine (Novak, 1964). Posle Drugog svetskog rata Zavod za zdravstvenu zaštitu je, prvo putem anketa, a zatim i redovnom registracijom abortusa, počeo da prikuplja podatke o broju namernih prekida trudnoće koji se vrše u zdravstvenim ustanovama. Ovi podaci ukazuju na gotovo neprekidni trend porasta namernih prekida trudnoće i dokumentuju postojanje abortusne endemije u Srbiji do poslednje decenije 20. veka (Rašević, Sedlecki, 2006). Mada je prijava svake fetalne smrti zakonska obaveza, od 1990-ih godina postoji sumnja vezana za prikupljanje podataka o namernom prekidu trudnoće, jer se iz godine u godinu registruje sve manji broj abortusa.
Da li su podaci o broju namernih prekida trudnoće koji se registruju potpuni?

važno je utvrditi – da li bitisanje stanovništva Srbije u poslednjih petnaestak godina sadrži elemente koji su
mogli duboko uticati na bitno drugačije ponašanje vezano za kontrolu prirodnog potencijala za rađanje dece ili ne?


Na abortusni problem u Srbiji ukazano je na 17. Kongresu jugoslovenskih lekara, održanom davne 1935. godine u Beogradu. Ova razmišljanja stručnih krugova potvrdio je Glavni sanitetski savet, procenivši da se u Jugoslaviji godišnje namerno (legalno i ilegalno) prekine oko 300.000 trudnoća (Novak, 1964). Mada procene za pojedina područja ne postoje, može se na osnovu ocene za Jugoslaviju pretpostaviti da je namerni prekid trudnoće u Srbiji pre Drugog svetskog rata bio masovno prihvaćen. Podaci o broju abortusa u 1960. (84.735), 1961. (95.196) i 1967. godini (131.502) su nepotpuni, ali i kao takvi ukazuju na trend porasta namernih prekida trudnoće koji se u to vreme vrše u zdravstvenim ustanovama u Srbiji. To je posledica širenja mreže zdravstvenih ustanova osposobljenih za vršenje ove vrste intervencija i postupne liberalizacije prava za vršenje prekida trudnoće. Ovu drugu konstataciju je potvrdila anketa Zavoda za zdravstvenu zaštitu iz 1964. prema čijim rezultatima je preko 95% dozvoljenih abortusa vršeno na osnovu socijalnih, a samo 5% na osnovu medicinskih i pravno-etičkih indikacija (Mojić, 1967)

Pouzdani podaci o namernim prekidima trudnoće u Srbiji postoje od 1969, godine pune liberalizacije abortusa, do 1989. godine i dokumentuju postojanje abortusne endemije u tom vremenskom periodu. Naime, od 1969. do 1985. broj indukovanih abortusa bio je u stalnom porastu. On se povećao od 162.643 u 1969. na 214.806 u 1985. godini ili za jednu trećinu (indeks 132). Treba podvući da je u ovom periodu broj namernih prekida trudnoće rastao znatno brže do 1980. godine. Podaci za 1986, 1987. i 1988. godinu pokazuju postepeno smanjivanje apsolutnog broja abortusa u Srbiji (212.400, 205.343 i 193.558, respektivno). U 1989. godini, sa nivoom od 193.755, ukupan broj namernih prekida trudnoće je bio minimalno viši nego u prethodnoj kalendarskoj godini.

Izraženi u relativnom smislu namerni prekidi trudnoće pokazuju istu tendenciju. Evidentan je i relativan porast indukovanih abortusa do 1985. ili 1986. godine kada počinje da opada broj abortusa meren na živorođenu decu i broj žena u fertilnom periodu. Broj abortusa meren na 100 živorođene dece u 1969. godini iznosio je 107,0, u 1986. 138,0, a u 1989. godini 133,7. Stope abortusa pokazuju da je u 1969. godini svaka četrnaesta žena u reproduktivnom dobu života imala prekid trudnoće, u 1985. svaka jedanaesta, a u 1989. godini svaka dvanaesta. Struktura žena koje su imale namerni prekid trudnoće u 1989. godini u Srbiji pokazuje da je oko 90% njih bilo staro između 20 i 39 godina, više od 90% je bilo udato, 75,8% je imalo jedno ili dvoje dece, a gotovo svaka četvrta žena (22,4%) je imala 4 ili više indukovanih abortusa u reproduktivnoj istoriji.

Regionalno posmatrano, presudan uticaj na veličinu problema abortusa u Srbiji imala su niskonatalitetna područja. Posmatrani u odnosu na broj žena u plodnom periodu, u 1989. godini indukovani abortusi bili su najrasprostranjeniji u centralnoj Srbiji (95,1 na 1000 žena u fertilnom periodu), zatim u Vojvodini (74,1), a daleko ih je najmanje bilo na Kosovu i Metohiji (24,1). Niska stopa abortusa na Kosovu i Metohiji može se objasniti, pre svega, umereno visokim nivoom rađanja na ovom području.

Nedostatak seksualne edukacije

Dugo trajanje abortusnog fenomena u Srbiji ukazuje na brojne i stabilne faktore koji ga determinišu. Istraživački prodori u našoj sredini (Rašević, 1993; Ristić, 1994; Sedlecki, 1998; Kapor-Stanulović, Kapamadžija, 2000; Rašević, Sedlecki, 2007) izdvojili su niz faktora vezanih za neprihvatanje modernih vrednosti u sferi kontrole rađanja. Među njima najvažniji su da tradicionalna kontracepcija i namerni prekid trudnoće imaju čvrstu socijalnu potvrdu, da seksualna edukacija nije nikada postala ni prirodni deo odrastanja u porodici, ni sastavni deo školskih programa, da postoji veliki psihološki otpor prema upotrebi kombinovane hormonske kontracepcije i intrauterinog uloška, kao i da se oslanjanjem na coitus interruptus izbegava konflikt između seksualnosti i tehnologije, kontakt sa lekarom, ali i sukob sa partnerom.

Tradicionalna kontracepcija i namerni prekid trudnoće imaju čvrstu socijalnu potvrdu u Srbiji. Generacije žena i muškaraca preveniraju začeće pribegavajući prekinutom snošaju i, u slučaju neuspeha ove metode, abortusu. Istovremeno, izostao je organizovan i sistematski društveni uticaj u ovoj sferi. Do liberalizacije abortusa je došlo, po uzoru na Sovjetski savez, u vreme pada nivoa fertiliteta i sasvim skromnog prisustva pojedinih modernih kontraceptivnih sredstava. Uvođenje kombinovane hormonske kontracepcije i ntrauterinog uložka je teže u uslovima kada sloboda pristupa abortusu dugo postoji. Inercija je bitan faktor ponašanja i u kontroli rađanja. Pogotovo u uslovima kada pravno regulisanje namernog prekida trudnoće nije pratilo sprovođenje programa za planiranje porodice koji bi promovisao drugačije vrednosti vezane za reproduktivno ponašanje niti uvođenje seksualne edukacije.


Seksualna edukacija nije nikada postala ni prirodni deo odrastanja u porodici, ni sastavni deo školskih programa, odnosno zdravstvenih preventivnih akcija u Srbiji. Teme vezane za seksualni život i kontrolu rađanja površno dotiče štampa i o njima se manje-više parcijalno i povremeno raspravlja u krugu prijatelja. To je osnovni uzrok nedovoljnog znanja o fiziologiji prokreacije, rizicima pribegavanja namernom prekidu trudnoće i sporadične upotrebe kontracepciji. Rezultati anketnih istraživanja jasno su pokazali da većina žena ne zna ništa bliže o ovim temama. Nedostaju i elementarna znanja kao i poznavanje pojava sa kojima se žena stalno susreće i sudara. Zbunjuje prisustvo tradicionalnih verovanja i stavova. Bitno je istaći visoku određenost žena. Prvo negativno iskustvo, sopstveno ili tuđe, sa nekim oblikom kontracepcije se generalizuje i uključuje kao važna dimenzija saznanja. Jednom naučivši nešto, spontano, bez razumevanja, ne proverava se. Nameće se uniformnost netačnih odgovora. Sem toga neshvatljiva je zatvorenost jednog broja žena prema novim saznanjima. Obrazovanje jeste faktor koji determiniše razlike u nivou znanja, ali ne u onoj meri u kojoj bi to moralo da čini.

Postoji veliki i čak transgeneracijski transfer psihološkog otpora prema upotrebi kombinovane hormonske kontracepcije i intrauterinog uloška. Za najveći broj žena u Srbiji efikasna kontracepcija nije logično rešenje dileme o vidu kontrole rađanja. One doživljavaju tradicionalnu kontracepciju koja uključuje abortus kao ravnopravno rešenje koje ih, u celini uzev, čak manje psihološki opterećuje. Štetnost po zdravlje je daleko najznačajnija komponenta koja deluje na formiranje psihološke cene moderne kontracepcije. Ostale bitne komponente su doživljavanje moderne kontracepcije kao obavezujuće, neprirodne, iritirajuće i zato neprijatne, zatim komplikovanost njene primene i izvor sukoba sa partnerom. Većina razloga koji žene ističu kao bitne za odustajanje od kondoma, kombinovane hormonske kontracepcije i intrauterinog uloška su subjektivni i psihološke prirode. Lista razloga sadrži i one koji mogu biti placebo reakcija, kao i one koji su maska ambivalentnosti vezane za seksualni identitet, seksualnu potenciju, seksualne želje i zahteve, odnosno nedefinisana osećanja o sopstvenoj reprodukciji. Često je odustajanje od kontracepcije najlakši put da se izbegne rešavanje konflikta na seksualnom planu.

Psihološki otpor prema modernoj i efikasnoj kontracepciji u našoj sredini nije samo karakterističan za žene. Nemali broj neželjenih trudnoća nastaje jer muškarci izbegavaju da učestvuju u donošenju odluke o vidu kontrole rađanja, prepuštajući ženi da je donese, što najčešće podrazumeva i da posledicu te odluke sama snosi. Takođe, mnogo muškaraca se zalaže samo za ženska kontraceptivna sredstva što upućuje na razmišljanje o psihološkoj ceni u ovakvom stavu. Znatan broj muškaraca je i direktno protiv upotrebe kontracepcije. U objašnjenjima dominiraju razlozi koji su, pre svega, racionalizacija psihološkog otpora. Insistira se na štetnosti moderne kontracepcije po zdravlje partnerke, to jest na kontracepciji kao uzroku bolesti. Ne shvata se da je orijentacija ka preventivi začeća putem efikasne kontracepcije jedan od bitnih činilaca zdravog načina života.

I ginekolozi, generalno posmatrano, doprinose očuvanju abortusne kulture u Srbiji i sporoj tranziciji kontrole rađanja od upotrebe tradicionalne kontracepcije ka oslanjanju na moderna sredstva i metode u prevenciji začeća. Značajan broj ginekologa u našoj sredini je u raskoraku sa principima modernog koncepta planiranja porodice. Njihovo znanje, stavovi i praksa relevantni za individualne kontraceptivne izbore su nedovoljni, konzervativni, neadekvatni. Tako, coitus interruptus je najpopularniji metod u prevenciji začeća i među ginekolozima, a gotovo dve trećine ginekologa ili njihovih partnerki je namerno prekinulo trudnoću. Direktno ili indirektno iskustvo sa dva abortusa ima svaki četvrti, sa tri svaki deseti, a sa četiri i više namernih prekida trudnoće svaki trinaesti ginekolog.

Postoje jasne prepreke različite prirode vezane za dostupnost moderne kontracepcije u Srbiji. Najvažnije su nepostojanje zakonske osnove za korišćenje voljne sterilizacije kao jasnog rezervoara za smanjenje broja abortusa višeg reda i barijere koje se tiču savetovališta za kontracepciju. Na primer, stavovi žena o ostvarivanju uspešnog kontakta sa savetovalištem za kontracepciju otkrivaju koliko su one dezorijentisane i ostavljene same sebi i koliko im nedostaje profesionalni odnos i pomoć. Žene ne samo da su svesne sukoba na relaciji ona - savetovalište za kontracepciju, već intuitivno iznose niz sugestija definisanih kao rešenja u okviru programa za planiranje porodice razvijenih zemalja. Od 1990-ih godina nabrojanim preprekama pridržuje se i visoka cena koštanja pojedinih kontraceptivnih sredstava.

Amin!

Vuko, izvinjavam se, ali uglavnom ne citam duge postove.


< Poruku je uredio minavb -- 28.1.2012 20:14:40 >

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Abortus je ubijanje nerodjenog deteta i slicno je ubijanju zivorodjenog deteta, samo sto ti to drugi odrade. Ja licno mislim da sigurno vise abortiraju zene u gradskim sredinama jer im je zbog malogradjanstine i nedostatka obrazovanja i tamo sramota kupiti kontracepciju.

Kako god, ne ulazim u to da li je ubistvo ili nije. Napisala sam da mora biti legalan i da ne sme biti skup, ne u ovakvoj zemlji. Stavljam tacku i idem da kupam glemlina.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Abortusni problem u Srbiji je ozbiljan, kompleksan i zahteva rešavanje. To pretpostavlja sprovođenje više pravaca mera, uključujući i rešavanje pitanja registrovanja namernih prekida trudnoće. Utvrđivanje realnog broja abortusa u jednoj sredini je bitno, jer se na taj način skreće pažnja na ovaj zdravstveni i društveni problem i omogućava evaluacija akcija koje se preduzimaju za njegovo ublažavanje. Najbolji način da se obezbede podaci o prekidima trudnoće je registracija svakog slučaja u zdravstvenim ustanovama koje obavljaju abortus. U obrascu za prijavu prekida trudnoće pored postojećih obeležja trebalo bi uključiti još nekoliko varijabli kao što su na primer obrazovanje žene ili upotreba kontracepcije, kao i preformulisati neke od postojećih u skladu sa potrebama koje zahteva komparativna međunarodna analiza. Bilo bi poželjno i da pitanja lične prirode anonimno na dan zakazivanja intervencije popunjava sama žena koja prekida trudnoću. Ostaje da država problemu abortusa posveti dužnu pažnju i stavi pod kontrolu privatne zdravstvene ustanove u kojima ginekolozi vrše abortuse, kao i da promoviše ulogu i značaj statistike među zdravstvenim radnicima.
klikni

****************************************
Da je drzavi ovo problem, mozda bi nasla nacin da zni da BESPLATNU kontracepciju za godinu dana (imaju one ampule sto se uspricaju u ruku npr) a ne da je ostavi tako da se vraca i vraca sa novim trudnocama koje zeli da prekine. Mozda ce na ovaj nacin da smanju buduci broj abortusa i da te pare sto bi trosila na te procedure daje ovkao na kontracepciju. Isti je budzet u pitanju ili ne?

I da dodam, broj abortusa u odnosu na sve zemlje u svetu je najveci u bivsim socijalisticko-komunistickim zemljama. Sto bi ovi rekli ovde "go figure".

< Poruku je uredio vukosava -- 28.1.2012 20:21:44 >

jasno da su cinjenice o broju abortusa uzasne
ja i dalje necu da se udubljujem u to da li je ubistvo ili ne , tu je struka da kaze kada je abortus indikovan a na roditeljima  ili samo na majci - zeni u cijem je telu fetus - dete i eto ponovo moralne dileme ko treba da odlucuje
i tako
kao sto rekuh , nemam stav
ali i dalje smatram da je naciji generalno potrebno seksualno obrazovanje
nije to samo koitus i djihaaa , sem nezeljene trudnoce tu su i razne p[olno prenosive bolesti
i tako


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Ima jedna divna predstava,zove se,,Sex za pocetnike*-igra se po istoimenoj knjizi.Kada vodite peti i sesti razred da ovo gleda,utisci su -ovo su vec sve znali!!Oni ocekuju praksu,a ne teoriju!
Veronauka i gradjansko se ne ocenjuju brojcano.Planira se uvodjene predmeta Seksualno obrazovanje,jedino mislim da se taj predmet mora obavezno brojcano ocenjivati,jer sve sto je fakultativno ucenici ne shvataju ozbiljno.

Vuko, abortus kod privatnika košta oko 300 evra (pišem za bg). Ova cifra od 10000 je za državnu ustanovu.

I da, na konto cele price KLIKNI


< Poruku je uredio LillyT -- 28.1.2012 20:25:57 >

_____________________________

Zgodna nisam, ali nezgodna jesam

...and all I can do is try

Zena moze isto tako da odluci i da spreci da neko svrsava u nju. Moze da se zastiti spiralama, pilulama, AB filmom, ampulama koje se ugradjuju u ruku a pruzaju kontracepciju od 3 godine. Moze da natera partnera sa kojim ne zeli dete da stavi kondom na svoj polni organ pre nego sto svrsi u nju u plodnim danima. To je veca sloboda nego razmisljati posle da li ili ne ce da abortira. Kao da je to neki vrhunac zenske emancipacije.

I to nije malo tkiva i krvi, to je vec embrion tj beba - ljudsko bice.

Bolje kontracepcija nego nezeljena trudnoca!

< Poruku je uredio vukosava -- 28.1.2012 20:27:10 >

Ali posto vec ne moze da spreci Milisava sa uradi to sto vec uradi, i posto sigurno nece ugraditi spiralu, bolje da ode na abortus nego da ga baci u kontejner kad se vec rodi, udahne vazduh i bude gladan majcinog mleka i zagrljaja!


_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Ovde deci pustaju onaj film koji sam ranije pominjala "Scilent scream" - tj tihi vrisak. Ureze se u glavu.

A ako znaju da ne smeju da vrse abortus ili da moraju da otputuju u drgu drzavu - to kosta - i onda koriste kontracepciju. Ovde ako nije dozvoljen gde sam ja, odvezem se sat severno i u drugoj sam drzavi gde rade abortuse. Samo je cena veca. Nije nemoguce.