Jos odavno razmisljam da napisem svoju pricu al nisam htela iz bezbednosnih razloga,pa sam se mislila pod anoniman al to mi je glupo
da ne znate o kome se radi....
Prvo cu postaviti jedno pitanje? DEVOJKE KOJE SU PROTIV ABORTUSA ZASTO ODOBRAVAJU ABORTUS POSLE SILOVANJA? PA NI TO DETE NIJE KRIVO STO JE TAKO NAPRAVLJENO,JEL DA? Dolazim do zakljucka onda da ne razumem cija prava stitite? Fetusa ili Zene koja nece da rodi. No,da pocnem...
Imala sam 17 god i tek pocela seksualni zivot,prvi momak...Zivela sam u maloj sredini gde je bilo pravilo da ti mama ne moze biti drugarica...Znala sam za kondom,znala sam za kontracepciju u vidu tableta al jednostavno sam razmisljala da to meni ne moze da se desi. Sta sam znala,samo da bezim iz skole,da izlazim da imam momka i nista(plitko razmisljanje,priznajem) Stitili smo se tako sto je on vadio pre nego sto treba da zavrsi al jednom smo posle toga opet a nije se oprao i eto....DESILO SE...I to u najgore vreme,bombardovanje! Kasni mi vec dve nedelje a ja ubedjujem sebe da cu dobiti...Ceo svet mi je srusen,uplasena sam ali znam da ne zelim to dete...On? Nema para ni za abortus a nece da se zeni... Volela sam ga,al tada mi se zgadio,povracalo mi se kad ga vidim...Nisam ni razmisljala da se udam,nisam zelela dete,smatrala sam da je zivot predamnom,samo me zanimalo njegovo razmisljanje...
Na kraju,kad sam ukapirala da sam zaista trudna(vec su pocele mucnine...) sirene za opasnost sviraju, moja mama dolazi sa posla i pozuruje me da se spremim da idemo u selo jer ce mozda gadjati nesto,ja placem a ona me pita sta je,sta je,reci jel si trudna? Kao da je predosetila...Kako me je tad isprozivala,njene reci mi i dan danas bruje u usima..."Ja sam mislila da ti nesto znas,pa ti kao da si sisla sa planine" "On napunio gace,bas ga briga" Jao muke moje,odmah me odvela kog ginekologa i na UZ ustanovljena trudnoca 7 nedelja...Pita me doktrorka pa hocete da razmislite da zadrzite? "NE" kao iz topa...Razmisljam posle sta ako ne budem mogla da imam dece? Neka,bice mi to kazna....Ubrzo mi je zakazan abortus i ja,mama i Tata...(da,i tata...) idemo na kliniku i nadamo se da neka bomba nece pasti na nas...Uzas,smestili su me,mama place i potpisuje pristanak...Cekam u sobi,drhtim...Ne plasim se za sebe,zao mi je njih,sto sam im to napravila...Gledam kroz prozor,oni sede u kolima,videse me...Smeju se i masu mi...Jao,jos gore mi je....Da sam imala cime ubila bih se....
Sve se zavrsilo pod totalnom anestezijom,oporavak je brzo prosao....Mama me je par puta podsetila da se nada da sam sada naucila lekciju,nikad mi nije prebacivala,tata nista....Nikad ni reci...
Eto to je bilo pre tacno 11 godina...A sad ima i ovo..
Nikad vise nisam bila sa tim momkom,izbegavala sam i da ga sretnem,slusala sam kako on pati zamnom,kako ne moze da me preboli...Ma vazi....
Danas taj decko lezi na jednom groblju,sam....nigde nikog....Umro je od prevelike doze....Godinama se drogirao,tukao sa ocem,majka mu umrla(verovatno od brige) Prosio je na kraju sa ciganima,prodao sve sto ima.....Uzas....
I......A da sam se ja udala za njega? Isto bi bilo,jer sam cula da se drogirao i kad je samnom bio...Mozda,ja tada to nisam primecivala....Sta bi sada sa tim detetom bilo....On je pre dve godine umro...Dete je veliko,imao bi oca narkomana(a mozda i majku) Za primer...Kakav bi zivot bio tom detetu????Tek meni da ne pricam,al ja tu sad nisam bitna....
Pravo na zivot??? Kakav zivot! Nikad se nisam pokajala sto sam to uradila,sada sam srecna,moje dete ce biti srecno pored oca i majke.....
Placem sada,zao mi je zaista al ja sam za sebe ucinila pravu stvar....
Svake godine na dan abortusa ja kazem da bi to dete imalo godinu vise.....
Mozda je zivot surov sto je eto meni i pored tog abortusa dao opet dete....Znam da ce to neke pomisliti al verujte da placam cenu toga.....
Zelela bih da sve vi ugledate svoje crtice i hocete....Verujte....Ne u Boga,u SEBE verujte....
_____________________________
Uspeh u zivotu je izaci na kraj sa samim sobom...