Uh, molim samo trudnice da se ne drže negativnih priča k'o pijane plota.
Sve je individualno, svaka trudnoća, svaki porođaj, svako iskustvo... Pa imala sam koleginicu na faksu koja se na profana žalila na sav glas, a čovek prema njoj kao i prema nama, nego jednostavno njoj sve smeta.. Nekad je problem i do mama, samo što nijedna neće priznati da je pogrešila Kontam da je i bitno kako razmišljamo i kako se ponašamo, nekako mi se čini da, kod osoba koje sam sretala, one koje zrače negativnu energiju i pesimistične su, obično i navuku neku bedu na vrat i obrnuto, mada nema pravila.
Tu smo gde smo, pa evo zaova se porađala u inostranstvu, njena priča u odnosu na one koje čujem ovde je bajka, ali ne treba sad zbog toga da kukam, ja se ne porađam tamo već ovde, ne mogu da biram jer ne'am par hiljada evra
Znači, trudnice, nema kukanja "kako ću u ovo porodilište, kako u ono". Čekajte da sve prođe, pa onda jebite nekom mater, ako je potrebno :) I imajte na umu da se bebac namuči i više od nas, mi treba da ga proguramo, ali zamislite kako je njemu nakon 9 meseci ljuljuškanja- bam!, ajde, bebo, prođi sad ovde
Najbitnije je da čovek ne paniči, da se potrudi ljudski, sluša babicu i da skonta da to što boli ne boli tek onako, rađate bebu, pobogu!!
Mi za par dana idemo na Betaniju, bilo dobro ili loše iskustvo, ja ću pisati, bez preterivanja, obećavam :) Ali ni to ne treba nekom da bude vodič, rekoh već, svako iskustvo je različito, a i umem da budem dosta pozitivna pa da mi ne smeta ono što druge ubija u pojam :)
Ja sam, inače, visila na forumima na početku trudnoće, čula razne priče, čitala knjižice (kod nas nema školica) i tako.. Prikupljala informacije i shvatila da treba da dam sve od sebe i ostanem staložena u najbitnijim momentima, a ostalo kako bude