Pokušaću da napišem svoje mišljenje, zasnovano na mom iskustvu, koje je iz ovog ugla gledano - smešno (u smislu nepotrebne brige).
Kad je Luka krenuo u prvi razred (sad je prvi srednje), bila sam u drami. Skakala na svaki domaći, radila sa njim kao blesava. Nisam išla na individualne razgovore, ali sam lovila učiteljicu u letu kad odem po njega, onako par reči "Jel sve ok?", ona odgovori isto kratko, i to je meni bilo ok tako.
Onda je Luka krenuo u 5ti a Marko u prvi. Opet mi je drama bio Luka - to mi je bilo novo, a Marko koji je krenuo u prvi... pa bilo je ovako: vidi sine, ovo je raspored časova, znaš toliko slova da se snađeš šta tu piše, knjige i sveske su ti u ovoj fioci, ako nešto ne znaš za domaći - dođi, inače me ne zanima. Školu je prihvatio kao jednu potpuno normalnu i jednostavnu stvar. A muke su se nastavile sa Lukom, sećam se prvih dva meseca 5og razreda kao totalnog košmara. Onda su stvari nekako legle lagano, Markova prva 4 razreda nisam osetila, Lukine jesam - svih 8 . Opet sam lovila učiteljicu po hodniku, a kod razredne išla da pravdam časove, ili ako baaaaš neki predmet škripi da tražim savet.
Ove godine je Marko krenuo u 5ti, a Luka u prvi gimnazije. Baš sam bila u drami šta ću i kako očekujući da će da me cimaju za sve i svašta. Evo će tromesečje za 7 dana i ja sam PREZADOVOLJNA! Obojica su se extra snašli. Sa Markom sam sela svaki predmet za prve dve lekcije, samo da ga ubacim u fazon kako se ozbiljnije uči, dalje je furao sam, sam se javio da odgovara predmete, pokupio extra ocene. Luka isto ima ok ocene (sela sam s njim fiziku na sat vremena da mu objasnim da je to sve logično ako ne uči napamet nego upotrebi mozak), nisu sve 5ice, ali nisam ni očekivala, vidim da se trudi, da mu je stalo, da uviđa da se npr neko književno delo različito analizira u osnovnoj i srednjoj školi... Nisam bila od početka godine na individualnim ni kod jedne razredne ove godine, samo na obaveznim roditeljskim sastancima.
Šta hoću da kažem?
Ne sekirajte se, deca su vam super ako niko nije javio suprotno (jer uvek jave kada nešto ne valja).
Pričajte sa decom, to je mnogo bitnije po meni nego sa učiteljicom, jer ima stvari koje učiteljica ne zna. Deca su surova - kao što i same znate, i na tom polju bi deca mogla imati mnogo većih problema nego sa gradivom u školi.
_____________________________
Tasha
Objasni im Bože, da mi se može!