Nije baš poslednji, ali jeste jedan od onih koji ostanu u glavi.
Bili smo pre mesec u V. Banji, par dana, u hotelu, i priđe mi jedna žena, gospođa, bila sa unukom na odmoru. Unuka smo već orvog dana upoznali sticajem okolnosti, jer je izronio mm burmu koja mu je ispala u bazenu. Ja je našla (oko sokolovo ), ali nisam mogla da je izronim, nisam u formi :D
Elem, gospođa nam prišla nakon par dana, i reče mm - kako je vaša supruga divna majka, gledam je, danima, kako ona sa bebom, kako sa malim, bez baba, deda, dadilja, i verujte mi sanjala sam ceo život da moja ćerka bude takva majka. A ona je izabrala karijeru (ćerka je inače direktor našeg poznatog festivala), unuk putuje sa bakom, i uglavnom je i inače sa njom, ili sa drugim bakama i dekama. I onda je na kraju začinila, da smo jedna skladna, divna porodica. Pritom ja nisam neko ko se trudi da bude fin u javnosti, umem i da se proderem, a sisu sam vadila i tamo u hotelu na svakom koraku Milsim ne zabadava, već dete htelo da jede, a ja se ne libim.
Nekako mi drag ovaj kompliment, ja toliko volim što sam majka, i što sam uopšte uspela da postanem majka, pa eto, neko je to i primetio, neko nepoznat, i recimo moožda objektivan.
Mada i svekrva mi stalno ponavlja da sam dobra majka, i moja mama isto, kao i ujna, i tetka, (one mi stalno govore da skidaju kapu, jer su one imale svu pomoć ovog sveta oko dece, ili što bi jedan čova rekao, puno satelita koji kruže okolo), ali to njihovo uzimam zdravo za gotovo, možda ne bih trebala.
< Poruku je uredio dunja RR -- 26.8.2019 4:41:02 >
_____________________________
310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...
Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.
Šekspir