Krenuli smo konačno kod defektologa u domu zdravlja (prvo ja bila prehlađena pa S, a defektolog kaže da moramo biti zdravi kada uđemo kod nje, da ne bi nju zarazili a time i drugu decu.
Elem, svidela mi se, a i S je zavoleo odmah. Žena kaže, DA - imamo problem, i to veliki, ali radom se može sve dostići. Razvojna disfazije (postavila sam gore šta je) se kako ona kaže, dijagnostifikuje sa 3 godine, ali je S na putu, ukoliko ne bude išao na terapije, da je ima. Tj. on je već u tom problemu ali sada krećemo sa terapijom. Znači, psiholozi, psihijatri, radni terapeuti, svi mi kažu sačekajte, mali je, nemojte se rasplinjavati i juriti "stručnjake". Kod ove žene smo krenuli slučajno, jer je bila u komisiji za bolovanje. Znači ne plaćamo ništa, nije nas "regrutovala" zbog para već žena voli i želi da pomaže deci, ima znanje (dva sata smo bili na prvoj terapiji), i specijalizovana je za rad sa malom decom. A kaže da joj mali retko dolaze jer roditelji ne žele da se suoče sa problemom, beže, i onda dete zakasni i krene kod nje sa 3 godine. Kaže da smo mi došli u pravom trenutku, jer je prohodao, a terapija nije kako kaže sveobuhvatna ako dete ne hoda, jer se mora prinositi, itd. Kaže da je sve javerovatnije posledica kaiševa, usporene motorike, a i ovaj tekst gore kaže da to kasno prohodavanje može imati veze sa disfazijom. Tokom dva sata, davala mu je zadatke, i kaže da je jako inteligentan, i da deca sa disfazijom imaju veću inteligenciju od prosečne. On brzo uči, to stoji. Ali to ne hodanje mu nije dalo priliku da uči, istražuje, i tek je sada krenuo sa svime.
Kaže da ne može da nam obeća da li će on progovoriti za 5 meseci, godinu ili 3 godine, ali će progovoriti, ako budemo radili. Ako ne budemo neće biti govora.
I kaže da je dobro što nisam slušala ljude oko sebe, pa i doktore, koji su govorili mali je, lenj je i slično, jer ovo nema veze sa lenjošću. Ovo je ozbiljan problem. Ako se radi sa decom, ona stignu svoje vršnjake pre ili kasnije, a ako se ne radi, deca postanu mentalno zaostala (i pored dobre inteligencije) i ne mogu ići u redovnu školu (kaže da se to desilo detetu njenog projatelja koji je kod nje došao sa 14 meseci, ona mu je rekla isto što i nama, on nije poverovao jer su drugi govorili daj, lenj je, još je mali ... a posle je opet došao sa 2 godine i 8 meseci, ali je problem bio veći i nisu skroz izvukli dete).
Kaže da je autizam jako sličan disfaziji, ali ona posle 23 godine rada prepozna autizam kaže u sekundi. S ga nema. Kaže da autistično dete nikada ne bih prišlo njoj, mazilo se, smejalo se, šo je on juče radio 2 sata. Baš mu se dopala. A državni defektolog, prosto sam iznenađenja. Realna je, nema lepo upakovanih obećanja.
Jess, čekam tebe da mi napišeš koju, kada stigneš
< Poruku je uredio dunja RR -- 4.2.2016 20:23:43 >
_____________________________
310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...
Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.
Šekspir