Ivanka , mislim da su te mame opsednute sobom i da zele kroz te curice da isteraju svoje ambicije
inace ja sam verovatno posesivna mama , super je meni sve to samostalna i velika i sve ali mi neka tuga sto joj nisam potrebna samo ja
pustam ja nju ali i dalje nekako mislim da je ona moja mala , mala beba

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Ja se plasim da cu biti Tiger mom al je muz tu da me kontrolise

Primetila sam da sam u poslednje vreme ljubomorna na vreme koje provodim sa T, odnosno da mi smeta kada i ovo malo vremena sto mozemo da provedemo kvaltetno kao porodica oduzimaju raznorazne nametnute porodicne obaveze

Jedan primjer, škola je počela prije skoro 2 mjeseca, ima par mama koje još uvijek dovode djecu u školu i čekaju ih ispred kad završe, meni je to posesivnost.
Kako se ta djeca osjećaju one o tome ne razmišljaju
Ja sam vodila R. 7 dana dok nismo dobili kombi i tada sam ga jednom ispratila da zna kako i gdje da uđe i izađe. Znači djeca ispred škole ulaze u kombi i vozi ih do kuće, sve je organizovano!
Njihov komentar je da se djeca guraju ispred škole dok čekaju da uđu, mogu se ozlijediti i sl., pa ne pada mi na pamet da ja tamo idem i budem policajac.

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Lu ne znam dok ne krenu mada mislim da cu ja moju decu voditi do petog razreda,jer je odmah pored groblje

I ja vodim dete u školu, planiram to da radim sigurno do kraja ove godine, a možda i sledeće. I nisam jedina, dvorište je puno roditelja, SVI idu po decu, ali nemaju bus i ne razvoze decu do praga.
Meni to nije posesivnost.

_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!

Ja ne ubrajam ovo odvozenje dece u skolu u posesivnost, ali uopste! Pogotovo sto imam dve devojcice, ne radi se tu vise o posesivnosti vec o bezbednosti nase dece... to je druga prica! U danasnje vreme treba biti oprezan, sta sve ne slusam sta se dogadja, mislim da cu ih vozati dok se ne udaju

Ne znam kako cu ja posto je Dunja mala ali nas niko nigde nije odvodio ni sacekivao. Deda nas je preveo preko puta i mi smo sami isli na autobusku stanicu, sami silazili u centru sela i isli sami do zabavista i naravno kasnije do skole. Kad smo krenuli na privatne casove engleskog (moj tata je bio vizionar i placao nam je casove jezika jos tada iako to tad nije bilo popularno) odveo nas je prvi put autobusom, pitao jel znate da stignete, eto vam sledeci put idete sami . I stvarno mi smo uvek isli sami. Mislim da to odvodjenje i dovodjenje u skolu jeste neka vrsta posesivnosti ali uzimajuci u obzir danasnje vreme stvarno decu treba odvoziti i dovoziti skoro dok oni sami ne poloze za kola

MiLj, i ja sam tako, ali to su bila druga vremena. Čitaš novine?

_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!

Mene je majka odvela prvi dan u skolu, drugi dan sam isla sama.
Medjutim, osim sto je sad okruzenje u i oko skole drugacije, zakonom o zastiti prava deteta je cini mi se zabranjeno da dete mladje od 10 godina bude van kuce bez pratnje odrasle oosobe...

Jel to znači i u školi?
J
Ja svoje dijete ne ostavljam na ulici, ispratim ga ispred kuće u kombi koji ga doveze u školsko dvorište!
Te mame stoje sa djecom dok ne započne nastava tih nekoliko minuta i sačekaju ih ispred škole i stave ih na kombi itu se radi o par minuta, znači djeca ne izlaze na cestu... i voze se s njima u kombiju!
Da nema organizovan prevoz naravno da ga ne bi pustila samog.
I učiteljica i vozači govore da samo prave gužvu.
Moje dijete je dovoljno samostalno da bude samo u školi i tih par minuta dok sjedne u kombi, ako neko smatra da ga i tada treba posmatrati samo nek izvoli, nek sjedi i u učionici ako hoće...
Ja mislim da je to posesivnost i gušenje dječijeg samopouzdanja a svako ima pravo da misli i drugačije

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Cim je u skoli, onda su tu i nastavnici.
Nego mislim u vezi sa tim da li dete treba da ide samo od kuce do skole. Sto se tice samostalnosti, oni jesu dovoljno veliki da mogu da idu sami, ali opet bezbednost u gradu je skroz drugo pitanje.
Ja sam, kao sto rekoh isla sama odmah. Skola mi je bila 10-15min od kuce. I jako sam insistirala da idem sama. Mama je prvih par dana krisom isla iza mene i skrivala se iza zbunja. Jednom sam je uhvatila, i jako sam se naljutila ;)
Kad sam imala 8 god. na putu ka kuci neki manijak me je propitivao kojesta i pozvao me da mi pokaze "k***". Tako da toga je uvek bilo. Sada je mozda jos gore, ne znam.

Slažem se! Po meni su roditelji koji puste tako malo dete samo u školu bezobzirni (Lu, ovde ne mislim na tebe, vi imate kombi koji ih odveze do škole).

_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"

Eto neka je neko PROČITAO ono što sam ja napisala, hvala Snelle

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Posesivnost je kad ne pustas dete da radi ono sto ono voli nego radi ono sto ti volis (jer ti najbolje znas sta dete zeli).
Ipak treba razlikovati opsesiju od posesivnosti, to su dve krajnosti sa kojima se deca suocavaju a vezano je za roditelje, bilo oca ili majku.
Meni su posesivnost izjave tipa "niko ne voli dete kao sto ja volim svoje" i sl, a onda krenu da te ubedjuju kako je njihovo dete najvoljenije na svetu jer mu sve pruzad i kupujes a ti si niko i nista spram njih, nistavilo.
A i bilo bi malo cudno da volim tudje dete vise nego svoje, zar ne? Pitali bi se sta samnom nije u redu....

P.S. Bila sam na nekoj proslavi veceras, malo sam popila pa sam i usla u neku slicnu raspravu koja me je, naravno, dovela do ludila. Tj, doticna osoba uskih shvatanja, vajni psihijatar i sl....

Stvarno misliš da to neko misli ozbiljno? Ne sprdam se, zaista te pitam, jer ja sam takve izjave uvek smatrala šalom, šablonskom rečenicom... Prosto ne mogu da zamislim da neko može tako nešto zaista da pomisli?

_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!

Jao Ivanka..... Peace, i ja to smatram glupostima.
Posesivna nisam uopste, naprotiv. Ovde polazim od sebe, imala sam svu slobodu na svim poljima, od skole do sportova, kasnije momaka... Nisam bila sputavana, pa necu ni ja to da radim svojima. Osnovno ljudsko pravo je sloboda. Meni moze da bude zao sto moje dete nece vise na balet, ali nece i tacka! Sad hoce na slikanje pa i ide na slikanje, njena odluka...Grozim se takvih jadnih osoba i zalim decu koja moraju ovo ili ono da rade ili da se bave necim zarad roditelja. Fuj.

_____________________________

Možda je na ovom svetu neistine, nepravde i mržnje više, ali su istina, pravda i ljubav moćnije.
Patrijarh Pavle

Ja mislim da vreme nije drugo, već da smo samo mnogo više informisani i da se o svemu mnogo više priča, veći je protok informacija, pa se čuje za više strahota. Toga je uvek bilo i ranije se dešavalo svašta. Konkretno, ne znam nikoga u okruženju čije je dete neko napao ili pokušao da povredi na putu od kuće do škole.
Čitala sam o nekoj ženi (mislim da je u Americi, nisam sigurna) koja je podigla prašinu što je puštala dete samo da ide u školu, na sportske aktivnosti, na rođendane (mislim da ima 10 godina), da mu mapu, spakuje ga u metro i na mapi ubeleži gde da izađe, da mu novca i broj na koji da je pozove ako se nešto neplanirano desi.
Ja svoju decu planiram da puštam da idu sama u školu. Možda ću ih voditi prvih nedelju-dve i onda više ne. Škola nam je blizu, često šetamo tuda, mislim da Stefan već sad zna sam da dođe tamo. Verovatno će ići sa vršnjacima iz ulice, pošto ih ima nekoliko u komšiluku. Ima jedna opasna raskrsnica, ostale nisu tako, ali ima 4-5 puta da pređe put. On to već sad jako obazrivo radi, baš je pažljiv. Uostalom, ja ga već sad pošaljem da ode sam u obližnju prodavnicu i da kupi nešto. Prodavačice nas već znaju, ima samo jedan prelaz puta. To radim zato što hoću da ga osamostalim, i ja sam to radila s 5-6 godina. Mene mama nijednom nije odvela u školu. Išla sam s bratom, on je bio 4. razred kad sam ja bila 1. I mislim da nije pitanje samo veća sredina-manja sredina, mislim da bih isto postupala i da živimo u većem gradu.
Ako tako razmišljaš i uvek projektuješ najgore moguće slike šta im se može desiti, onda ih nećeš pustiti ni sa 16 godina u grad, jer može svašta da im se desi. Onda ih nikad nikuda nećeš pustiti da mrdnu.
Mislim da smo mi mnogo više prestrašeni za svoju decu nego što im realno preti opasnost. Baš u toj emisiji su pokazivali statistike da je više kriminala bilo ranije dok smo mi bili mali, nego sada i da se nikad nije toliko ulagalo u bezbednost dece. Pogledajte samo policajce po školama, npr. Ko je u naše vreme razmišljao o tome?
Verovatno ćete me linčovati, ali ja svoju decu puštam da se igraju na ulici sa ostalom decom, bez mog nadzora, što znači da ja budem u kući, oni na ulici. Čujem ih uglavnom, bacim pogled s vremena na vreme, ne izlazim dok ne smatram da treba (to je bilo jednom do sad). Bude 5-6, nekad 10 dece uzrasta 4-10 godina, Sofija je najmlađa, tad nije imala ni pune 2 godine. Ove starije devojčice je paze, igraju se nekad i blizu puta (moram da naglasim da nam ulica nije jako prometna), sklone se kad naiđe auto, nekad odu kod nekog u dvorište, nekad s eigraju ispred nečije kuće... Po meni je to mnogo zdravije nego da zatvorimo decu u kuću ispred TV-a i kompjutera.

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

mislim da je ova tema otisla mozda u nekom drugom smeru, jer svako od nas "posesivnost" shvata drugacije. mislim da ovo o cemu pricamo (tipa, odvodjenje u skolu i slicno) nije pitanje posesivnosti, nego mozda preterane zabrinutosti/opustenosti. a ni sve ovo se ne moze generalizovati, jer nisu ni sva deca ista (a ni roditelji), neka su razumnija i poslusnija, a neka su u svom svetu pa i nepazljiva.

Npr. ovde deca krecu sa 5 godina u skolu i sigurno nece ici sama prve godine. Pritom mora da predje dve velike raskrsnice na kojima se stalno desavaju neki udesi, a cinjenica je i da ovde pesaci nemaju nikakva prava, cak ni kad je zeleno za njih (mene je nedavno presekao jedan motorom kad sam vec bila na pola raskrsnice (konkretno, raskrsnica bez semafora) i lepo smo se izvikali jedno na drugo).
e, sad, na igralistu ja nikad nisam dalje od par koraka od nje jer je jako zivahna, ljuljaska je apsolutno ne zanima i hoce stalno da istrazuje, sto znaci da ce zaviriti u grm da nadje puza, a tu, osim raznog drugog smece, se moze naci i razbijena flasa i slicno. Isto tako, cesto dolaze starija deca, koja voze bicikle i ne paze, a ona im trci pod tockove. ali je podsticem i da se penje na tobogan i ne pravim frku kad se malo razbije (nedavno je ogulila lice trceci prema igralistu)
recimo, meni je preterivanje i to sto su generalno Grkinje previse brizne, a Albanke pomalo nezainteresovane (jednoj je dete od godinu i po odletelo sa one velike ljuljaske, a milion puta sam ih videla da su okrenute ledjima maloj deci koja se idraju na delu koji spaja igraliste i (prometnu) ulicu).

Puštam i ja Luku samog da se igra ispred zgrade, neću lagati, bilo mi je strašno kada sam shvatila da sam JA ta kojoj je to strašno a ne on, ali sam pregurala. Povremeno otvorim prozor, viknem, on se odazove, zatvorim prozor. Sme da ide onoliko daleko koliko može da me čuje kada ga zovem. Marka ipak još ne puštam samog.

Zna i Luka da ode sam do škole. Ima jedna gadna raskrnica, mada su sada napravili baš dobre ležeće, tj, uzdigli su centar raskrsnice i to baš valjano, tako da, sem ako nećeš da olupaš auto moraš da usporiš. Čekam da krene ekipa iz kvarta sama, pa će i on sa njima. Iskreno me više brine što nema pojam o vremenu, te kontam da bi kasnio na časove a ne da bi mu se nešto desilo. On je usra, boji se svoje senke, ne bi taj nigde odlutao.

Često razmišljam o tome kako su se osećali naši roditelji. Realno, tada deca nisu nosila mobilne telefone. Moja mama je radila od 6h. Ja sam bila 2gi OŠ kad sam ostala sama kod kuće. Trebala sam krenuti u školu u 7.30, ali sam se mnogo uplašila i otišla sam još u 7. Mama je zvala na fixni i ja se naravno nisam javljala. Šta li joj je prošlo kroz glavu??? Kada se uopšte sada daju deci mobilni???

A za sport... Luka nerado ide na džudo već više od godinu dana. On bi da odustane a ja ne dam. Ne, to nije zato što ja želim da on bude profi džudista, niti sam ja ikada trenirala džudo, nego je on to sam tražio da trenira. Rekla sam mu da može da odustane od džuda ako smisli drugi sport kojim će se baviti. Tražio je plivanje, odvela sam ga, posle prvog treninga je rekao da neće. Nudila sam tenis (kretala grupa dece iz vrtića), rekao je da neće. Prosto sam stava da se nekim sportom mora baviti. Voljna sam da sarađujem i popustim u skladu sa njegovim željama, ali mislim da menjanje sporta na mesečnom (da ne kažem dnevnom) nivou podjednako nije dobro kao ni forsiranje nekaog sporta. Jel me to čini posesivnom? Mislim da ne.

_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!

Totalno smo otisli off od pravog smisla ove teme!

O ovome nisam sigurna reci sta je bas ok il ne, jer znam sta bih ja uradila a to je da bih joj dala cim pocne sama napolju da se igra s decom, ali koliko oni znaju da cuvaju te telefone uopste

Nije uopšte toliko bitno. Svako piše svoje viđenje posesivnosti i razmenjujemo mišljenja.

_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!

U mom okruženju, uglavnom svi daju deci mobilni kad krenu u prvi razred. Koliko sam shvatila, sad svi prvaci nose mobilne pa deca koja ih nemaju dođu i kukaju jer su jedini koji ih nemaju, pa im ih roditelji kupuju i protiv svoje volje.

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Ja sam po malo posesivna, ali mislim da je još uvek u granicama normale. Apropo ove priče "ja volim svoje dete najviše na svetu" - imam drugaricu koja ima sina Laninog uzrasta. Često se viđamo i svaki put kad dođemo mi kod njih ili oni kod nas za to vreme ona njemu više puta kaže: "Dođi kod mame da te poljubim" kao da se nisu videli nedelju dana Uvek je tako! Ja kad su mi gosti tu ili sam u gostima nikad ne ljubim svoje dete i onda dođem u situaciju da se zapitam da li nešto nije u redu sa mnom, da ne kažem da pomislim "Kakva sam ja to majka kad nijednom ne poljubim svoje dete" ili nešto nije u redu sa njom

_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"