Meni je umrla sestra od 32 godine,godinu dana mladja od mene,na 40 dana pre rodjenja mog drugog deteta,pre 3 meseca...Ostala sam kod kuce sa devojcicom od tada manje do 2 godine starom i dosla mi je drugarica da mi se nadje,dok su svi otisli na sahranu...Eto,tu jednu sestru sam imala,pa ni na sahranu nisam mogla da odem,da je zbog mene,ja bih se nekako savladala(bar tako mislim,zbog bebe u stomaku),ali od kukanja moje majke i ostalih tetaka,rodjaka,a,ne,to bi bilo previse...Tako,nisma ni crninu stavljala,gde cu sa stomakom i da u crnini idem u i iz porodilista...Tako je to htelo da se desi,mora da se zivi...Za 40 dana sam lezala u bolnici,tek ustala na noge,kad su dosli rodbina da me vide,strasno,kao vrane u crnini,dusa da ti se pocepa,uzdrzavaju se oni,uzdrzavam se ja,mislimo na bebu koja se rodila...Inace,seki sam isla na prvo jutro posle sahrane i svake subote do porodjaja,a opet sma pocela kada mi se beba malo uobrocila...Samo svece i cvece,ne nosimo hrnau na grob,to mi je nekako gadno,ne znam...Cini mi se da imam suza i suza,ali ne placem uopste,steglo mi se nesto u dusi i tako stoji...