Slušala sam kako pričaju, da kada rodis dete, sat brže kuca. A kada krene u školu, godine se samo smenjuju. I zaista je tako. Čini mi se kao da sam živela jedan život. Usporen, normalan, uživala u svakom trenutku i sve pamtila. Sada dok se okrenem, dva mala bića me zovu mama ( ej, ja majka) , a Nova godina kao da je na nedelju dana. Kao da me neko u bubanj ubacio. I ništa ne pamtim.

< Poruku je uredio mati -- 4.4.2021 11:01:29 >

_____________________________

Vidi mama, Kica KOKAGAJ!
A sta je to mama Maja? Sta je to?
Mao...

A ja pamtim dogadjaje ko slon. Sve znam kad se, sta desilo.


Do bombardovanja mi ikako vreme prolazilo. Od bombardovanja proletelo. Pa vec 13 godina sam u braku, eeeee, ko juce da je svadba bila. Ove godine 19 godina otkako mi je nana umrla a jos je se zivo secam, kao da ce da udje svakog momenta sa onim njenim osmehom i tepsijom pite 😊

Pamtim ja događaje i neke sitnice bitne, nebitne, ili pa velike stvari. Ali konkretno kad me neko pita, za bebe, kad se šta uvodi, za decu, kad su šta počeli... Ranije sam se cudila kad mi žene kažu da se ne sećaju, a dete im tek dve godine. I onda sam počela da hvatam sebe da ni ja da sigurnošću ne mogu da kažem...
I rečenica je "neverovatno kako brzo rastu i kako čovek brzo zaboravi".

_____________________________

Vidi mama, Kica KOKAGAJ!
A sta je to mama Maja? Sta je to?
Mao...

Ma leti, prosto neverovatno stvarno. Nekada me jeza uhvati

Da,upravo tako-što sam starija,vreme sve brže prolazi.

Svi imamo takav osecaj... Doksmo mladi i ne razmisljamo o tome

Lete godine...

Bas lete. Ali dobro bitno je da smo zdrsvi, svs ostalo sfodinama sto se kaze

Da,samo da smo zdravi.

Naravno, zdravlje na prvom mestu a vreme neka leti sta da radimo, sve je to zivot

Do 18te,nikako od 20sete,lete godine,leti vreme.
Dok se okrenes,godina je prosla.

Privilegija je biti kod kuce.Rece moja poznanica.

S godinama dosadi,pa trazi nacin da ubije vreme i da izbaci frustracije.

Godine prolaze.
Prihvatiti ih, a kako smo stariji sve vise lete.