Daco, kuku, to deluje zastrašujuće!
Meni u sali jedino smeta što su dva stola, po dva porođaja istovremeno. Mada, ne mora da znači, može se desiti da se i u sali bude sam. U pripremnoj sobi sam veći deo bila sama, a kada je došla jedna žena, htela sam da šiznem. Toliko je jaukala i zapomagala. Ni minut mira nisam imala. Malo me je i plašila, unosila neku paniku. A baš mi je mnogo tad i trebalo da se uspaničim. :-)
Ja sam u boksu provela pola sata , toliko je trajao sam čin porođaja, i kasnije ušivanje i onaj period mirovanja od 2h, dakle, ukupno oko 3h. Sa mnom su bili u svakom trenutku jedan dr i babica, nisam ni minut bila sama. U samom boksu su svi bili stvarno ljubazni. A baš za vreme porođaja bila je tu dr koja je bila na odeljenju, a došao je i Kutlešić i još 2 babice. Verovatno im nije bila gužva pa su mogli svi da se sjate oko mene. Nakon porođaja, babica mi je obuvala čarape, pokrivala me , baš sam se smrzla, tražila punjač za mobilni jer se ispraznio i bila jako fina, nije me ostavljala samu, a dr me obilazio povremeno. Kada se završio period mirovanja, spustili su me u blok gde su mame i bebe uz to, da smo sa sestrom, liftom, prvo otišli do prizemlja gde su u lift ušli mm i moji tata i mama, videli me, provozali se sa mnom, malo popričali. MM ušao sa mnom i sa sestrom da se smestim. E tu na odeljenu počinje druga priča. Puno pitanja i potreba, a mlao onih koji su spremni da pomognu. No, ako sve bude dobro, pa se brzo i završi, idete kući i kraj...
_____________________________
˝ Ko sam? Šta sam? Ja sam samo sanjar, čiji pogled gasne u magli i memli... Živio sam usput, kao da sanjam, kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.˝