Ja sam poseban slučaj! Nisam se porodila carskim rezom, sa bebom je bilo sve ok, ali zbog teškog porođaja, tj.kasnijih komplikacija, bebu su donosili kad se dogovorimo. Tako je dr koji me je porodio zamolio. Ne znam šta bih radila da su ga ostavili sa mnom. Nisam ustajala 2 dana, kasnije tek oko kreveta i kupatila, kateter, transfuzija... Bilo je sestara koje donesu bebu čim im kažem, bilo je nekih kojima kažem ujutru da ga donesu, a one se sete u podne, Jedna divna pedijatrijska sestra, crna, mlađa, njoj kažem da ga donese kad joj se završi smena, i bez greške, pre nego krene kući u 6h donese bebu. Bilo je nezgodno jer je nekad za vizitu bio sa mnom, nekad nije, pa su i doktori malo mešali i bili zbunjeni , ali dobro... Zato je apartman bio odlična solucija da beba bude sa mnom i da mi mama pomaže, ali bilo zauzeto. Ovako, bebac nikad noću nije bio sa mnom. Danju bude u dva tri navrata po sat-dva. Nisam išla da se izmuzavam, nisam ni mogla, a u početku nije ni bilo baš mnogo mleka. Sisa kad je kod mene obavezno, a oni ga dohranjuju. Sad mi sve deluje tako konfuzno, a tad mi je bilo jako loše da nisam ni mogla o bilo čemu da mislim. Možda i bolje. Ždrala bih se od nerviranja i brige.
_____________________________
˝ Ko sam? Šta sam? Ja sam samo sanjar, čiji pogled gasne u magli i memli... Živio sam usput, kao da sanjam, kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.˝