U porodilištu je bilo strašno. Beba rođena 2 nedelje ranije, nije imala snage da vuče, bila je jako uspavana, još je i žuticu imala, moje bradavice male... Prvi dan je uspela da uhvati jednu sisu, drugu nikako i to bi vukla možda 5 minuta i zaspala kao top. Kažu mi probudi je, a ja je štipam, čupam, golicam, ustanem, presvučem, ona i dalje spava. Po sat vremena je gnjavim da je probudim i ništa i na kraju plačem što ne mogu da je probudim i što moram da je čupkam i pomislim kako bi meni bilo da me tako bude. Onda mi sestre govore: "Jel ti bolje da je gladna ili da je boli?" A mene i hormoni sastaviše i plakala sam kao kiša. Drugi dan mi je naglo nadošlo mleko, dojke tvrde, pune grudvi, bradavice se izravnale koliko su bile prepune, više ni jednu nije mogla da uhvati, onda su mi moji doneli silikonsku bradavicu pa uz dreku i gađenje smo uspele makar nešto da posisamo. Babice, moje drugarice su mi masirale dojke, izmuzale al to nije bilo dovoljno. Tako da ceo moj boravak u porodilištu je prošao u suzama. Stigle smo kući, ona je već prvi dan kući bila bolja, sama se budila, sisala. Do ujutru su meni dojke još nadošle, da više nisam mogla da ležim sa strane, nije bilo mesta za obe a bolele su jezivo. Patronažna koja je došla odmah to jutro se šokirala, rekla je da će pokušati da mi pomogne, da me spase mastitisa, da beba iz tih dojki ne može da izvuče 20 ml mleka, da će da me izmuze i da joj par dana dajem na flašicu. Plakala sam opet kao kiša, dok me je masirala, što od bolova što zbog te flašice. Onda pred svaki podoj me je mm masirao krvnički kao ona, razbijao grudve. Već smo se šalili da ćedati oglas da masira profesionalno dojilje .Prvi put sam uspela da namuzem 55ml, ručno sam se muzla, više je bilo mleka svugde okolo nego u flašici. Drugi put namuzem 40 i slučajno malo prospem i dam joj flašicu i dojku. Treći put pod pritiskom da joj namuzem dovoljno, uspem samo da istiskam 20 ml i tad sam poludela i dala joj da sisa i batalila flašicu. Stavljala sam obloge od kupusa i za 2 dana su otoci spali i dojke postale toliko mekane da sam mislila da sad nema mleka, međutim moja beba je sisala i častila me prvim žutim kakama. Patronažna je dolazila, merila je, ona fino napreduje a moje dojke i dalje mekane, tako da smo izgleda uspostavile ponudu i tražnju. Pijem Fructis čaj za dojilje, super je. Posle njega ponovo osećam da mi nadolazi mleko. Sisamo uglavnom na 3 sata, s tim što ako mi traži i ranije dam joj, iako tako poremetimo sve i sisanje i spavanje, jer nije gladna pa posisa malo i spava malo pa samo nadodaje. Noću mi traži i na 2 sata i mnogo bolje noću sisa. Za 10 dana što smo bile kući ona je dobila 500g, to je 2 nedelje od njenog rođenja. Sad čekamo savetovalište da vidimo koliko smo dalje napredovale. Za sad mi je jedini problem što ona nikako ne podriguje, kolko god da je držimo, lupkamo. Jako retko podrigne. Patronažna kaže da ima takve dece i da je stavimo na stranu i to je to. Ona stvarno nije ni malo alava, baš sisa polako i mislim da se ne naguta vazduha, al opet me je strah, pogotovo što je već koji put zateknem i na leđima. Inače prducka i kaki za medalju skoro svaki podoj, svako presvlačenje imamo kaku.
E jesam odužila al sam imala potrebu da napišem svoje iskustvo, početak je bio jako težak. Da nisam imala prave ljude oko sebe ko zna šta bi bilo, zato sad uživamo u sisanju i maženju. Prosto je neverovatno da kad ona zaplače, meni samo procuri mleko, toliko smo povezane <3
_____________________________
Samo pozitivne misli privlače pozitivne stvari :)
U srcu moje mame i moje srce kuca <3