Evo i ja da napisem svoj slucaj! Kada su nam u skoli i na vezbama za trudnice pricali o znacima porodjaja, molila sam Boga da to ne bude vodenjak, jer mi se to nekako cinilo kao najstrasnije, jer je savet bio da tada najbrze moramo krenuti u bolnicu. Mislila sam, joj ako me zatekne negde u setnji sta bih radila. Medjutim, imala sam srece, na dan termina su me ostavili u bolnici zbog dijabetesa, bio je petak i posle nekoliko pregleda rekli su mi da ostanem tu za vikend ali da pre ponedeljka nece biti nista.
Bila sam skroz opustena, zaspala oko ponoci. Oko 2 me probudila neka toplota koja je izlazila iz mene, tacnije curkala, kao kad tek dobijete. Bila sam skroz sanjiva i zbunjena ali nisam se uplasila, pre svega, bila sam vec u bolnici. Kad sam ustala pocelo je iz mene da lije, i lije, i lije. Ostala sam pribrana, uzela veliki peskir za tusiranje koji je bio na krevetu, stavila medju noge i odsetala do sestrinske sobe! One su me vratile po stvari i sok listu! Neverovatno kako sam bila pribrana i svesna svega sto sledi i sto se desava. Bitno mi je bilo da sam legla na bok kako su nam savetovali i pogledala boju vode koja je srecom bila providna! Znala sam, sve ce biti u redu, to je to, pocelo je pocelo... Spustili me u porodiliste, odradili sve sto je trebalo, legla sam na sto oko 3, porodila se u 9.05 ujutru! Tako da, u mom slucaju, sve je ispalo savrseno! Ne znam samo kako bih se ponasala da se to desilo kod kuce...
_____________________________
Niko kao Bane... 30.7.2011. - 9.05.