Juče u Merkatou: Jel ima šunke kod kuće? - (ja biram sasvim 10to, iskreno ni ne slušam šta pita, mislim, pita za salamu) - Ima. - Dobro, jel ima paštete? - Ubacujem paštetu u kolica - Aha, uzela si, znači ima. A jel ima pavlake? - (Kd nije bilo???) Ima. Zašto pitaš? - Smislio sam šta želim za večeru (tek idemo od sveki sa ručka). - Super, šta? - Reći ću ti uveče. - Reci mi sad, da kupim ako nešto fali. - Neću! .... Par sat kasnije... Ja ću za večeru paštetu, pavlaku i šunku. - Hoćeš salamu ili pečenicu? - Šunku! Šta ne razumeš? Hoću šunku. - Odakle mi šunka??? - Aha! Lagala si me u Merkatoru da imamo kod kuće šunku!
I da, rekla sam da ću polupati sva ogledala u kući jer sa njim ne može da se priča, stalno se gleda u ogledalo.
A večeru inače spremam ovako: Luka da ti sečem na zalogaje, na štangle ili ćeš da grizeš sendvič (naglasiću, sad će 8 godina!!!!!!). Njegov odgovor je uglavnom: "Na zalogaje. Ne, ne ne ne na štangle, ustvari bolje da grizem. Ne, ne mama, ipak na zalogaje. Čekaj, a šta si stavila na hleb? Aha, pa to ću ipak da grizem. I hoću mleka. Malo ga ugrej, znaš da ne bude hladno jako a da ne bude ni vruće. Ustvari, jel bilo u špajzu ili u frižideru? A jel frižider jako pojačan ili manje? Aha, pa možda onda da ga ne greješ. Ustvari, ja bih Neskvik, a on se ne razmuti lepo u hladnom mleku pa moraš malo da ugreješ..." i onda mu ja kažem da izađe iz kuhinje, da ću mu doneti večeru u nekom obliku, i uvek kad stavim pred njega ima neku zamerku. Nije razmažen, jel?
_____________________________
Tasha
Objasni im Bože, da mi se može!