IZVORNA PORUKA: dunja RR
Snelle, taj dečko je obučen da bude pribran, bez obzira na svojih 15 godina. Ne smeš to da prebacuješ sebi. To je jače od nas, taj strah za bližnje. A zato poste ljudi kao on, koji su obučeni da upravljaju strahom i ne reaguju emotivno. Tebe je sve snašlo iznenada, majko naša draga
IZVORNA PORUKA: Snelle
E, o cemu vi pricate! Ja sam uzasna majka koja nije odreagovala kako treba u trenutku kada mi je dete bilo zivotno ugrozeno, tj kad nam se camac za evakuaciju potopio. Dozvolila sam da strah i panika prevladaju razum i da mi dete isklizne iz ruku, umesto da sam ga pridrzala i spasila JA, ona koja ga je rodila i cija je obaveza da vodi racuna o njemu, a ne dete od 15 godina koje je bilo tada pribranije od mene. To je bitno, a sve one male greske koje majke svakodnevno cibe prodju i odu. Sa ovime, sa ovom krivicom treba ziveti do kraja zivota
potpisujem dunjine reci...
snelle
ne mozes tako da razmisljas, normalno je da se preispitujes, ali znas i sama da svi reagujemo drugacije. meni je aleks pre 2 nedelje pobegao u centru grada na biciklu, dvotockas, brz je na njemu jako.. 15 minuta nismo mogli da ga nadjemo to je bilo najgorih 15 minuta u mom zivotu! i kada sam mu konacno usla u trag, kada su mi rekli gde su ga videli, ja sam pocela da trcim do tog mesta, ne znajuci koliko je jos dalje mogao da ode, i na pola puta su noge pocele da mi se koce, pocela sam da placem, krenula sam skoro da povracam, strasan jedan osecaj. fizicki bih jos mogla da trcim, ali psihicki vise to nisam mogla da podnesem i isto sam se posle pitala kao i ti sada, zasto takva reakcija... ali mislim da je to normalno, aleks je srecom bio iza coska, mislim u blizini mesta na kome sam blokirala, ali ja sam bila potpuno izgubljena... samo su mi se rojile crne misli u glavi i bukvalno sam blokirala..
sve ce biti bolje i lakse kako vreme bude prolazilo... nemoj da osudjujes sebe, zaista nema mesta tome! to sto vam se desilo je jako strasno i ne moze tek tako da prodje, i normalno je da ti se svakakve misli motaju po glavi..
ja bas zbog nasih ugrozenih ringerajki i ne pisem vec danima u ovoj temi... nekako mi nije bilo do toga..
a osim toga ispitni rok je u toku, ne mogu da se pokupim sama sa sobom, sad sam imala zucnu svadju sa mm-om. on otisao kod svoje mame sa decom da bih ja ucila ,cudo nevidjeno.. a toliko mi je digao pritisak pre polaska, da ne mogu da se pokupim, a ne da ucim... u totalnom sam raspadu kad je ispitni rok.. ali sta god da napisem i oset_im, deluje mi banalno naspram onog sto su nase ringerajke prosle i svega ostalog strasnog sto se desava u svetu, pa ni ne pisem...
< Poruku je uredio jovicaa -- 27.5.2014 16:06:30 >
_____________________________
don't shit where you eat :))