Kopiram post iz teme o dojenju sa foruma beba. Sto rekla bokicans,nekome ce dobro doci. Ako nista drugo,onda da podstakne duple mamike da budu duplo uporne i to ce im se vratiti kroz radost i srecu dojenja...
Dojila sam moje cerke trinaest meseci. Nemam puno vremena da pisem o svom iskustvu, ali evo ukratko...
DOJENJE JE BLAGOSLOV.
Tako ja mislim, i to sam prvi put pomislila kada smo se ucile dojenju u bolnici, kada je tesko islo, a sa mnom u sobi je bila jedna mama kojoj je druga beba, mleko vec krenulo, gledas i molis se...
Mozda su mi najtezi bili ti prvi dani, dani u bolnici. One malene, uce se, meni prva deca ucim se i ja.
Kicma me je jako bolela pa nisam mogla da ih dojim u sedecem polozaju, tek ponekad. Dakle dojila sam ih lezeci.
Ja sam ih dojila jednu pa drugu, jednoj jedna dojka drugoj druga. (Nikad se nisam izmuzala). Ali nekada je moralo i obe podojiti, tada bi ih dojila sedeci a muz bi mi ih namestio na obicne jastuke.
Desilo mi se da pomislim da mi nestaje mleko u njihovom petom mesecu.
One bi usred podoja zaplakale i prestajale da sisaju i ja sam mislila da nema mleka i da ih to iritira..
Kad su im nikli prvi zubici, tih dana, shvatila sam da nisu mogle da vuku jer su ih bolele desni.
Pila sam dosta tecnosti da bih odrzala mleko,,, Posle porodjaja u bolnici, i prvih nedelja kod kuce pila sam mozda i oko sest litara vode,
A potom sam pila tri/cetiri litre svakodnevno.. Na silu. Kazem sebi posle svakog podoja,
hajmo casa vode za Saru, casa za Sofiju..
Bilo je nekoliko puta i da primetim da im treba vise, da hoce cesce da sisaju/pretpostavjam da su to skokovi u razvoju..
Dojila sam ih na zahtev,
a to je znacilo puuno puta dnevno.
Na pocetku nadala sam se da cemo uspeti mesec,dva tri, posle sam mislila bilo bi dobro sest meseci, oko osmog meseca sam u sali govorila da ce sisati dok ne podju u skolu. Negde oko jedanaestog meseca smo se ogranicili na tri puta dnevno, posle na dva puta, potom je u na pocetku trinaestog Sara sisala samo jednom a Sofija dva puta, na kraju meseca ih je stigla neka prehlada i Sarce moje je odlucilo da vise ne sisa, tako da sam postepeno i Sofiji ukinula jedan podoj, pa je ostao jos jedan koji je sama odbacila...
Vec mi nemerljivo nedostaje to nase vreme..