Madre, ja sam sada kuci, cekam drugu bebu i uopste ne moram da je vodim. Upisala sam je jer je meni vec naporno da je cuvam, zelim da se navikne pre bebe na vrtic, a i prosto ne znam sta bih sa njom u kuci po ovako groznom vremenu, ona stalno trazi da ide u park, da se igra sa drugom decom, dosadno joj je kuci...
Evo sad pijem kafu, muz na poslu, ona u vrticu, pa sve mislim koliko mi nedostaje
Ali ona odkad se navikla, ide sa osmehom, peva pesmice na putu do vrtica, kad tamo stignemo obavezno sretnemo nekog drugara iz grupice, onda ona vice: Nemanjaaaa, cekaj meeee Ulece u grupicu i odmah grli vaspitacicu... Zadnja 2 dana kad dodjem po nju, oni sede na podu, a vaspitacica im cita pricu, ne cuje se muva. Ona tek posle par minuta krene, dok se pozdravi sa svima... Pa mi onda narednih pola sata nesto brblja, sta su radili, sta je jela, pa mi peva pesmicu koju je naucila (a pola je ne razumem)
Prelepo joj je tamo, tako da ne sumnjam vise ni momenta u ispravnost odluke da krene tako rano u vrtic.
Sa druge strane i ona se razbolela posle 10 dana vrtica, dobila visoku T, mada samo jedan dan i proliv koji je prilicno slomio i tad sam bila jaaako tuzna. Nikada pre toga odkad se rodila nije bila cak ni prehladjena, nikada T, nikada proliv. Krene posle 7 dana u vrtic i pocne da joj curi nos... Ali opet posle kontam: sve to mora da prodje kad-tad, bolje sad!
Eto, stavi na vagu, grozno je sto su bolesni svaki cas, ali imaj na umu da ide zima, on ce kuci poludeti od dosade, a samo kad se navikne tamo ce uzivati...