Dobili smo vrtić. Zvali su nas da smo naknadno primljeni, jer je dosta dece odustalo.
U ponedeljka krećemo. Već smo spremili ranac i zepice, baš sam uzbuđena.
Išli smo prošle nedelje na razgovor sa vaspitačicama i prvi utisak mi je ok, dok je mm nešto skeptičan. Nov vrtić, prošle godine otvoren, igračke nove, svetlo, prostrano, uredno... U grupi ih je 19 (u proseku ih bude 15), jedan vaspitačica i jedna medicinska sestra. Ispričala nam je ukratko kakav im je ritam i šta rade. Ono što mi se sviđa je da su u Mensinom programu, da svakodnevno imaju neke usmerene aktivnosti, koje se najviše zasnivaju na razvijanju motoričkih sposobnosti, imaju neki program po kojem rade i neke "specijalne" igračke (neke poveće obruče, drvene palice, neke sprave za penjanje i provlačenje...). Ne daju im sokove, samo vodu i to iz čaše, ne daju im keks i grickalice, što potpuno podržavam... Videćemo kako će sve to da izgleda u ponedeljak.
I Stefan je bio sa nama, povela sam ga da malo onjuši prostor. Deca su tad ručala, tako da je ispitao igračke i rastrčao se po toj nekoj velikoj prostoriji za igranje. Posle ga je vaspitalica pitala da li hoće da ide da vidi decu, on je bez razmišljanja krenuo s njom, nije se ni okrenuo da nas pogleda.
U ponedeljak ostaje sat-dva, a posle će one da procene kad i koliko će da mu produžavaju vreme boravka tamo. Misle da će adaptacija ići brže, jer su ostala deca prošla taj period adaptacije tokom septembra, pa neće biti kolektivnog plakanja.
Jedino mislim da će mali problem biti spavanje. Stavljaju ih da spavaju već u 11:30h, a on kod kuće ustaje pre 7h, a zaspi jedva u 14h. Ili će se uklopiti da spava sa njima ili ću ići po njega u 14h, pa će spavati kod kuće.
Čućete narednih dana kako se razvija situacija.
_____________________________
Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...