Nedjo ja mislim da to nema veze sa vrtićem.
Kad sam ja svog htjela da učim na wc, ja mu kažem ajde kaki na tutu a  on kaže neću ljepše mi je u pempu i ukaki se i još se ne da presvući nego sjedne, znači apsolutno mu nije smetalo
Tek je poslije sam počeo tražiti i to da ide na školjku a tutu nije nikada koristio.
Tada je išao u vrtić sa pempom a na raspustu u 8. mjesecu je kod kuće skinuo pempu i u vrtiću nije bilo problema,svega dva puta mu se malo omaklo nije stigao reći teti tj. bilo ga je sram.


_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Pitanjce Lu:

Luki je non-stop crvena guza. Primetila sam da mu često nije dobro obrisana guza, još bila besna na dadilju, jer je ona sada smislila neki nov položaj za brisanje guze, pa sam mislila da njoj promakne, međutim, već par dana ne kaki sa njom, nego sa mnom ujutru. Razmišljam, i pitam Luku da li kaki u vrtiću, on kaže DA, reko "Čime te brišu?", kaže "Onim gadnim, tvrdim papirom, što boli!"... Naime ja Luki guzu kod kuće brišem vlažnim maramicama, i pomislila sam da ponesem vlažne i u vrtić, ali kontam... da li će me uopšte poslušati da ga time brišu? Koliko će trajati te maramice, garant će se sva deca iz vrtića time brisati... A i iskreno, ne bih da ga izdvajam od grupe, ne želim da bude drugačiji od ostale dece, pa majku mu, mora mu guzica malko očvrsnuti... I sve kontam, ima 4 godine skoro, pa mora da navikne da briše guzicu papirom... pa dokle će vlažnim maramicama?

Nisam pametna.
Kako ti to rešavaš?

Ima li neko nekakvih ideja, saveta?

kod nas svaka mama donosi maramice za svoje dete i oni znaju koje su cije. Luku brisu vatom koju donosim, posto sam mu ja maramice ukinula, secas se te price, da se ne ponavljam. POnekad kad ostanu bez vate kazu mi od koga su pozajmili ili ako su Lukino pozajmili nekom detetu. Sve u svemu, kod nas su vrlo korektni po tom pitanju, ne znam sta da ti kazem...ja bih trazila da ga brisu maramicama, u krajnjoj liniji bih makar pitala

_____________________________

The price of discipline is always less than the pain of regret
Robin Sharma

Vi ste još u jaslicama, i još u pelenama.
Luka je skoro 4 godine.
Ne znam gde da postavim granicu?

Jeco, on se u sredu, kad je bio 1,5h u vrtiću, ukakio u pelenu. E sad, to je najviše moja greška, jer mu u svom tom ludilu nisam objasnila da treba od tete da traži nonu...da ne dužim, izgleda sam se ja malko uspaničila, pa i deci koja redovno idu na nonu se desi "nezgoda"? Možda je samo to, videću u par narednih dana, kako će se stvari razvijati.
Lu, Neša baš, baš voli nonu, nije tražio na šolju, iako zna za šta služi, i mnogo brže i "lepše" kaki na njoj nego u pelenu, i on to oseti. Možda je sve zajedno, vrtić, prehlada...videćemo sutra.
Hvala vam

Odgovor za Tashke
Roko uglavnom kaki ujutro kod kuće kada popije neskvik i piški normalno.
U vrtiću ih brišu toalet papirom , a on je kakio svega nekoliko puta, iskreno i ja sam razmišljala da mu nosim vlažne maramice ali sam odustala,
ionako tamo rijetko kaki a kod kuće ga brišem vlažnim i ne znam dokle ću
Što se tiče toga da ti potroše tvoj maramice na drugu djecu, ne znam ti najbolje znaš situaciju.
Kod mene je kao i kod Jece, ako su nešto posudile od njega ili za njega dok je imao pempu i maramice  uvijek to kažu
Uglavnom, ništa ti nisam pomogla

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Ma normalno, još je on mali i privikava se na sve a toliko je promjena na koje se treba priviknuti i jedna najveća odvojenost od mame
A mi mame odmah postavljamo sebi milion pitanja tipa, gdje sam pogriješila ili zašto se to dešava

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Ma ja sam kreten, i kad je sve ok, ja se pitam, a zašto je sad sve ok
Hvala puno draga, znam da me još štošta čeka na ovom beskrajnom putu roditeljstva

moja Lana u vrticu slusa neki cd na kom su pesmice uz koje se i igra tipa hoki poki,boc boc iglicama...zna li neko gde mogu da nabavim tako neke pesmice pa da se sa tim zanima sad kad pocne raspust u vrticu

Lanajelena pitaj u vrtiću da posudiš i presnimiš

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Imam jedno pitanje za sve vas?

Juce u razgovoru sa mojom jetrvom, koja je pritom vaspitcica i radi u obdaniste predskoljska deca su u pitanje.
U toku razgovora zapoceli smo pricu da u nekim vrticima u kojem je radila, jer su je premestali dosta, neke vaspitacice nisu hteli da obrisu guzu detetu i to ona srednja grupa od 3-6 godina.
Ona mi je objasnila da kad je radila sa decom od 3-6 godina desilo se da mama koja donosi svoju devojcicu u vrtic, zamolila je nju i drugu vaspitacicu da joj brisu guzu i ribicu jer mala je imala urinarnu infekciju.
E sad sta se desilo, moja jetrva to je prihvatila jer je ona smatra da im je to posao, mada kad je roditelj otiso i ostavio dete ova druga vaspitacica je samo prokomentarisala '' Nepada mi napamet da joj brisem guzu'' sto na to moja jetrva je odgovorila, ZASTO?
Ipak moja jetrva polazi od toga da dete je malo ima samo 3 godine i da nije u stanju samo da obrise guzu bar dok nenauci to da radi a pritom ima infekcija.
Malo su se tu kako kaze moja jetrva pokacili jer nije joj bilo jasno zasto da ne brise guzu i ribicu kako god.

Pa ja danas celo vreme razmislaj i ne znam dali ja preterujem i mislim da to ipak nije ispravno i nije humano prema detetu da ga ostavis tako pa da dobije neki ojedinfekciju i sl?
Recitemi jel ja to preterujem?
Dal mislite da sam u pravo ili ne?
Zato sto realno gledano mislim, mozda gresim da dete od 3 godine nemoze samo da brise guzu.
Dajtemi svoje misljenje?


Hvala

lanajelena, ja imam CD sa raznim dečijim pesmicama, ali na njemu nema baš tih koje ti spominješ... recimo, meni treba ona za skakanje: "Glava, ramena, stomak, kolena..." 

Moj Luka ne zna sam da briše guzu, niti sam pokušavala to da ga naučim za sada.
Meni je Luka rekao da ga brišu (pisala sam gore), ali ja vidim da to nije dobro obrisano.

Joj jadnicak, procitala sam i to sa onim obicnim papirom.
Pa stvarno nisam pametna, dal postoje takve vaspitacice koje ce ostaviti decu da same brisaju guzu ili ribicu svejedno?
Mozda ja preterujem ali 3,4,5 godina mislim da je malo.Mozda gresim.

Pa... ne verujem da je priča koju si napisala izmišljena, ima svakakvih vaspitačica. Ali ipak mislim da većina obriše decu. 

Ja znam da nije izmisljena jer moja jetrva je bila zgrozena kada je to pricala i besna jer ipak ona kao i ja smatra da ipak im je to posao.
Ona polazi od sebe jer njen sin ima 3 godine i pojma nema od toga a i realno nije izvodljivo.

Jeste da za nas je to recimo rano da razmisljamo, jer tek treba da dobijemo mesto za vrtic, naravno ako dobijemo, ali stvarno neznam sta bi uradila u takvu situaciju.

Ipak hvala na misljenju.

to je taj fazon i ja tu pesmu obozavam(malo bi se i mama igrala) i tu trazim isto...imam i ja ovih klasicnih pesmica koliko hoces ali te neke da se svi malo razmrdamo trazim

rekli su da ce mi dati ali zaborave uvek i oni i ja ...mislila sam da cu naci na internetu ali nema nijedna od tih sto trazim

Prvi susret sa vrtićem

Pažnja - septembar je počeo! Mnoga deca prvi put polaze u vrtić!

Polazak deteta u vrtić ili jasle predstavlja uglavnom prvi izlazak iz porodične sredine, tj. prvo odvajanje od roditelja, prevashodno od majke, na duže vreme. Istovremeno, za dete to može predstavljati i prvi sustet sa većim brojem nepoznatih osoba, kako sa decom tako i sa odraslima. Često je ovo traumatična situacija koliko za dete, toliko i za roditelje jer je ispunjena strahom od odvajanja i naporima da se dete prilagodi novonastaloj situaciji. Dolaskom deteta u vaspitnu grupu menja se njegov dotadašnji način življenja, uglavnom mimo njegove volje. Ma kako bila izražena potreba za društvom vršnjaka (obično posle 3. godine), dete u suštini nema potrebu da sigurnost porodičnog okruženja menja za nešto novo i nepoznato. Zato najveći broj dece reaguje plačem ili na neki drugi način protestuje i izražava svoju tugu zbog razdvajanja. Njima je teško da shvate da je vrtić/jasle dobro i bezbedno mesto kao i da će se roditelji vratiti kroz neko vreme. Strah od odvajanja dominira a osećanje napuštenosti ih preplavljuje - manifestacije mogu biti veoma burne i dugotrajne.

Za roditelje je važno da znaju da je izvesna doza straha od odvajanja uobičajena jer je vezanost za porodicu na ranom uzrastu je razvojno uslovljena. Strah od odvajanja ne treba da bude razlog za brigu, mada ga nipošto ne treba zanemariti u procesu privikavanja deteta na kolektiv. On se može sagledavati iz sasvim drugog ugla, odnosno kao pokazatelj da su dete i roditelj razvili kvalitetnu uzajamnu vezu. Mnoga pitanja u ovom periodu nameću se roditeljima: zašto plače, koliko dugo plače, rade li to i druga deca, koliko obično traje adaptacija, šta je može učiniti lakšom, da li da od svega odustanu i pokušaju ponovo nakon izvesnog vremena, da li je "baka-servis" bolje rešenje... Sasvim je sigurno da se medicinske sestre u jaslama ili vaspitači u vrtićima bolje snalaze u ovakvim situacijama zato što su stručno osposobljeni da razumeju dete i da mu pomognu i zato što je adaptacija dece očekivani proces posebno u septembru mesecu za koji se prave posebni planovi, osmišljavaju aktivnosti kako bi se dete što bezbolnije odvojilo od roditelja i što pre naviklo na kolektiv. Ali, pomoć je potrebna i roditeljima i oni je zaista očekuju od osoba kojima poveravaju svoje dete. Zato treba iskoristiti sve raspoložive načine komunikacije sa porodicom (panoi, blagovremeno organizovani sastanci sa roditeljima novoupisane dece, osmišljeni kutak za roditelje, individualni razgovori itd.) i roditeljima predočiti moguće teškoće i načine njihovog prevazilaženja.

Od čega zavisi proces adaptacije

Proces adaptacije je individualan i uslovljen brojnim činiocima. Odvojena od porodice, deca stupaju u jednu novu i nepoznatu sredinu u kojoj važe drugačija pravila i u kojoj se sprovodi ritam života na koji nisu navikla. Dok su u porodici imala privilegovan položaj, u kolektivu je situacija neminovno drugačija - jedan odrasli brine o grupi dece ili se odrasli koji brinu o grupi smenjuju. U svakom slučaju, dete je u situaciji da mora da deli sa mnoštvom sebi ravnih i pažnju, i prostor, i igračke, i mnogo čega drugog... Tok prilagođavanja zavisi od detetovih individualnih osobina, od njegovog uzrasta, od zdravstvenog stanja, od porodične atmosfere u kojoj dete živi. U principu se lakše prilagođavanju deca koja su fizički snažna i nemaju većih zdravstvenih problema, deca koja imaju bogata i raznovrsna socijalna iskustva pre dolaska u kolektiv, deca čiji roditelji imaju pozitivan stav prema igri itd. Istovremeno, adaptacija zavisi i od opštih uslova života i rada u samim jaslama ili vrtiću (opremljenosti potrebnim sredstvima, stručne osposobljenosti i karakteristika ličnosti medicinskih sestara ili vaspitača, broja dece u vaspitnoj grupi).

Osnovni tipovi adaptacije

Obično se u stručnoj literaturi navode tri osnovna tipa adaptacije: laka adaptacija, adaptacija srednje težine i teška adaptacija.

Laka adaptacija predstavlja normalnu reakciju na promenu sredine dece koja imaju optimalne vaspitne uslove i koja su uspostavila sigrunu i stabilnu emocionalnu vezu sa roditeljima. Kod takve dece sve reakcije i promene u ponašanju prolaze u roku od 10-15 dana boravka u kolektivu; dete brzo prihvata novu sredinu i raduje se dolasku u nju.

Adaptacija srednje težine imaju deca čije se promene u ponašanju produže i do mesec dana boravka u vrtiću ili jaslama, tokom kojih dete uporno odbija dolazak u kolektiv.

Teška adaptacija se obično vrlo retko sreće u praksi. Odnosi se na decu kod koje se mogu zapaziti uporne i dugotrajne reakcije i poremećaji u ponašanju koji traju i po nekoliko meseci. Obično je kod takve dece prisutno više nepovoljnih činioca koji produžavaju period adaptacije kao što su česta odsustva iz kolektiva usled bolesti ili nekog drugog razloga, nepovoljni porodični uslovi, neprimereni vaspitni uticaji isl. U tim slučajevima, potrebno je timsko sagledavanje problema (vaspitač/med. sestra, roditelji i pedagog ili psiholog) i zajedničko pronalaženje načina da se teškoće prevaziđu. Treba napomenuti da najveći broj dece prođe proces adaptacije bez većih problema, a samo mali broj prolazi teži oblik adaptacije. Neka su deca sklona reakcijama na fiziološkom planu: odbijanje hrane, odbijanje spavanja, probavne smetnje, česte prehlade isl., a druga reakcijama u ponašanju - plač, agresivno ponašanje ili povlačenje. Jedna od mogućih reakcija koja se sreće u slučajevima teže adaptacije je tzv. regresija, što znači da su se kod deteta pojavili oblici ponašanja karakteristični za neku od prethodnih faza u razvoju npr. sisanje prsta, mokrenje u krevet, tepanje. Sva ta ponašanja su uobičajena u periodu adaptacije i ona će postepeno slabiti i nestajati brzinom kojom se dete prilagođava novoj sredini i uspostavlja socio-emocionalne odnose sa vaspitačem i drugom decom. Potrebno je naglasiti da adaptacija nije završena kada dete prestane da plače, već kada sa zadovoljstvom dolazi u kolektiv i kada počene spontano i slobodno da izražava svoje emocije, misli, sposobnosti. Zato, posebnu pažnju treba obratiti na povučenu decu koja obično tiho sede u nekom kutku i ne pokazuju nikakvu inicijativu.

Šta savetovati roditeljima

Jedan od zadataka ustanove je da pomogne deci i roditeljima koji prvi put dolaze u nju da prevaziđu početne teškoće. Iskustva u radu su pokazala da se adaptacija može olakšati i skratiti njeno trajanje primenom odgovarajućih postupaka: prethodnim upoznavanjem sa detetom, individualnim pristupom, fleksibilnim vremenom za prijem dece, postepenim produžavanjem boravka u kolektivu shodno detetovim mogućnostima, omogućavanjem boravka roditelja u grupi i mnogim drugim. Radi brže adaptacije, roditeljima se može savetovati sledeće: •  da kod kuće govore o vrtiću i ponekad do njega prošetaju sa detetom pre nego što ga upišu, da borave u dvorištu vrtića dok su u njemu druga deca;
•  da se prethodno raspitaju o ritmu življenja u vrtiću i postepeno sa njim usklade i kućni režim (obroci, spavanje, boravak na otvorenom,...);
•  da planiraju odsustvo sa posla dok je dete u adaptaciji, da je neko vreme poželjan i njihov boravak u prostoru vrtića;
•  da upoznaju vaspitače/medicinske sestre sa osobenostima i navikama svog deteta;
•  da dopuste detetu da ponese svoju omiljenu igračku u vrtić;
•  da mu pokažu da ga vole i kad ono odbija ostanak u kolektivu;
•  da razgovaraju sa detetom o drugoj deci, o igračkama, o vaspitačima, da mu podstaknu interesovanje za sadržaje u vrtiću;
•  da rastaanke u vrtiću učine kratkim jer dugi rastanci govore o njihovim strahovima i neodlučnosti;
•  da ne beže od deteta već da se uvek pozdrave i iskreno kažu kada će se vratiti;
•  i naravno, da uvek održe svoju reč! Ukoliko je roditelju preteško da se odvoji od deteta, može se predložiti da adaptaciju "odradi" drugi član porodice koji je blizak detetu.

Odnos porodice i jasala/vrtića

Polaskom deteta u kolektiv, roditelji dobijaju partnere u vaspitanju svoje dece. To ne umanjuje njihovu ulogu niti odgovornost ali, radi same dece tj. radi što boljeg prihvatanja kolektiva, najbolje je kada se sa medicinskim sestrama ili vaspitačima od početka uspostavi dobar odnos. Svaki odnos do kojeg nam je stalo zahteva puno truda sa obe strane. Tako je i sa ovim. Ključ uspešnosti nalazi se u održavanju dobre komunikacije roditelja i vrtića tj. u stalnoj i otvorenoj uzajamnoj komunikaciji. Prvi susret roditelja i vaspitača značajan je sa aspekta upoznavanja - to je prilika kada roditelj treba da da osnovne informacije o zdravstvenom stanju deteta, navikama u hranjenju, spavanju, o porodičnim prilikama a od vaspitača da dobije informacije o grupi u kojoj će dete boraviti, programu rada, dnevnom rasporedu aktivnosti, ishrani, načinu plaćanja i sl. Ukoliko roditelj ima potrebu može razgovarati sa članovima stručne službe o specifičnim potrebama deteta, o mogućem individualnom planu adaptacije, o svojim potrebama u odnosu na vrtić, opravdanosti pojedinih vasitnih postupaka itd. Na prvom grupnom roditeljskom sastanku roditelje treba upoznati s načinom funkcionisanja vrtića kao celine, razmeniti informacije o potrebama i očekivanjima roditelja u odnosu na vrtić i obratno, o očekivanjima vaspitača u odnosu na ispunjavanje obaveza od strane roditelja. Neophodno je roditelje obavestiti o vremenu predviđenom za individualne razgovore, o načinima njihovog uključivanja u život vrtića, o značaju zajedničkog delovanja i usklađenosti vaspitnih stavova. Potrebno je roditelje upoznati sa komunikacijom preko panoa koji se nalazi ispred sobe svake vaspitne grupe kao i sa sadržajima kutka za roditelje u samom vrtiću. Podrazumeva se da će oni biti uvek dobro osmišljeni tj. da će medicinske sestre ili vaspitači dobro proceniti šta je aktuelno u datom trenutku i u skladu sa tim odabrati adekvatne sadržaje. a kraju treba istaći da prvi dani provedeni u kolektivu mogu da budu odlučujući za stav koji se kod deteta i njegovih roditelja gradi prema njoj, zbog čega treba preduzeti sve moguće mere kako bi se izbegle ili barem umanjile stresne situacije zbog stupanja u novu sredinu i od samog početka zasnovali kvalitetni partnerski odnosi.
Izvor

I ja sam pokušala da je nađem, ali nisam uspela.

Joj mame mene bas hvata trema,sada pred 1 septembar,kako ce,sta ce,hoce li????????????Prošle godine smo od jaslica odustali,a sada je vec starija ,pune tri godine,Primecujem polako da bas trazi drustvo,voli da igra,crta,bas je zrelija,...Nadam se da ce biti bolje ove godine!

< Poruku je uredio bokicans -- 25.8.2010 19:44:10 >

Ove godine istraj! Ako popustiš - vozaće te uvek, plakaće duže... moraš da istraješ, da vidi da suze ne pale...

Kod nas 1. počinje vrtić, jedva čekam i ja i Roko

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Kod nas tek posle 1og razmatraju zahteve za prebačaj...  A ja Luki rekla da će ići u veliki vrtić jer je veliki, a da u onaj mali, u koji je do sada išao, idu mali. Mentol... šta ću ako ne uspem da ga prebacim?
Pre neki dan smo išli u mali vrtić po račun, ja ga pitam hoće li još koji dan da ide u mali, jer veliki kasnije počinje da radi pa da bude sa decom, i neće.