Jao zene, ja sam jos uvek pod utiscima.
Odem danas po dete u vrtic ( drugi dan je sam nekoliko sati, prvi dan sam ja bila sa njim) i zvonim im na interfon.
Vaspitacice me zovu da udjem i dodjem da vidim sta mi sin radi. Zovu ga one i kazu> ajde kazi mami pesmu sto si naucio.
I on pocinje (uz njihovu pomoc, i prvi put cuje ovu pesmicu tamo)> Moja mama zna da bude nezna, zna da bude dobra, pa neki stih nisam zapamtila od uzbudjenja , i na kraju govori: zato sto je MAJKA!
Joj ljudi moji, stajala sam na vratima i plakala od srece!
A on je sav blistao i ponosio se sobom, mamin najlepsi decak!
Ja nisam isla u vrtic i ni moja braca nisu isla, i ne pamtim da sam imala problem sa adaptacijom kad sam krenula u skolu, i mislila sam da nema potreba da ide, sve sto mu treba dobice od mene, od nas, roditelja.
Ali , nije tako. Kad sam stavila na stranu moje tzv.stavove, i kad sam pocela da posmatram NJEGA, njegovu licnost, njegove potrebe, nase okruzenje, rekla sam: ovom detetu treba drustvo i vrtic i sve sto nosi i donosi vrtic.
Ja znam da ce biti dana kada ce dete biti i povredjeno, mozda ce se nekad desiti da ga uzmem i ukakanog, ali sve se to moze desiti. To su iskljucoci i naspram onog sto dete dobija , tih trajnih vrednosti, te srece i druzenja i zajednickog ucenja (vi ste navele neke prekrasne pozitivne stvari i sa svim se slazem) to onda postaje skroz zanemarljivo.
Evo danas sam dosla i vaspitacica mi je rekla da ga nije presvukla, jer bas tada im je bilo vreme ko za nosu, ko za menjanje pelene.
A da vam kazem, pored toliko dece jednostavno je moguce da se i takvo nesto desi. Meni se desi sa jednim detetom, da ga i ne primetim koga je kakio, pa ni da osetim, a ne na toliko dece.
Zato mogu da opravdam par puta, pa i vaspitacice su ljudi, problem je da se to konstantno desava.
I ja stvarno nemam nameru nekoga da nagovaram i da mu kazem da nije u pravu, ja navodim svoje iskustvo i svoje razmisljanje i verujem da ce svaki roditelj kome je bitno da njegovo dete bude srecno, da gleda sta je to sto mu je bas u tom trenutku potrebno. Na stranu stavljam sva istrazivanja i predavanja i seminare i sve drugo, to je sve lepo da imamo neku predstavu sta i kako da ocekujemo sa decom na tom i tom uzrastu, ali ne da se oslanjamo na iste, vec da gledamo sto moze da se primeni na nas, a sta je nesto sto individualno treba da iskusimo.
Inace, da kazem da se lepa diskusija razvila, i sve dok ide ovim tokom super je.
I nisam primetila da neko nekoga nagovara, jednostavno diskutirame (u nedogled - u nedogled ), pa zato sluze forumi