Čitam ovu temu i plačem kao kiša. Juče smo bili kod mojih da vidimo Laru, preplakala sam posle pola puta do Beograda i skontala da mi je bolje da sledeći vikend ne idemo za ZR jer mi je sve teže. Juče smo ušli u sobu, moja devojčica jede, kada me je videla, jako se obradovala, ali čim sam je uzela, počela je da plače i da ide kod mm-a. Gledam je, porasla je mnogo, čak ima i kosicu sada, sva je kao prava devojčica. Ljubim je svuda, ne znam šta bih sada pre... Dan proleti, mi krećemo nazad, prošli put nije plakala (ja jesam), ovaj put pušta i ona koju suzu, ali čim vidi moju mamu kako joj nešto priča i pruža, ona se njoj okreće i počinje da se igra. Dete za poželeti. A ja... odlazim u kupatilo, crvena kao bulka, naduvena i plačem, plačem... kaže mi tata, šta ti je, vidiš kako joj je dobro ovde... reko.. svima je vama dobro, samo meni nije....
_____________________________
Zgodna nisam, ali nezgodna jesam
...and all I can do is try