U tvojim očima vidi se more,
to modro nebo, taj zvizdan raj.
Vide se zelene livade,zore,
al ne i ljubav, ne vidim sjaj.
Oči mi plave mogu kasti sve.
Milion priča u treptaj stane,
al im srce moje ne veruje, ne,
zbog jedne, samo jedne mane.
Što nisu crne,snene, treperave
i ne znaju onako prkosno gledat,
te oči tvoje da su ko njegove,
zauvek kraj tebe mogla bi ostat.
A nova zora već đerdan niže,
po pendžeru išaranom kapima rose,
oko moje plavo, rastanku smo bliže,
još jedared ugrij moje noge bose.
Ne možem ti kazat ni da mi je žao.
Duša je moja ko ranjena srna,
što srce mi ne da, znam, razum bi dao,
jel još uvik sanjam ta dva oka crna.
Na uzgljanici mojoj tebi nije misto,
ova noć poslidnja s tobom nek mi bude,
Nikad, više nikad neće biti isto,
a plavetne suze posli nek mi sud
_____________________________
Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?