Milica mi je skroz drugačija, ona komunicira, sve razume, sve. Jel mi verujete da D zaplače za majkom, psolednjih mesec dana često, od kako je umrla, i recimo kada kaže on, moja mama i krene da plače, a M pogleda u mene i kaže BABA i pokažem prstom na dole. Meni je to naučna fantastika, kako ona zna na njegove reči-mama, da poveže da je to njena baba. Ali poveže, SVAKI put. Pritom je babu vidjala eto par dana samo, dok nije otišla u bolnicu zbog korone, pre 2 meseca.
Ali M sa njenih 20 meseci ima samo par reči, mada ja nešto i dalje ne brinem, za sada je tako, videću da li ću krenuti sa brigom. Kaže mama, tata, baKa (bata) to govori 1.000.000 puta na dan, stalno nas zove, me je meda, ke je keks, dam je daj, mada češće pokazuje rukom i reži kada joj treba nešto dodati, Tete je tetka, Gogo je stric Goga, dede je deda, nono je noga. Zna da imitira životinje, sve zna da pokaže odavno, koja je koja, tj. zaista mislim da nema stvari, životinje, pojma, koji ne razume, ali neće da priča.
Brblja puno, puno, na svom jeziku. Peva često, potrefi melodiju, ima sluha.
S je bio skroooz drugačiji, on je ćutao.
< Poruku je uredio dunja RR -- 21.10.2020 10:46:51 >
_____________________________
310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...
Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.
Šekspir