Maraj T je imala pola godine kad smo prvi put išli sa njom za Bosnu,1200 km.Putovali smo noću,e sad tu nam je problem što ja ne vozim pa mm sustigne umor negdje na pola puta onda mora odspavati 2-3 sata i tu gubimo vrijeme.Sad krećemo pred zoru,oko 3-4 i nemamo problema,mm vozač a ja animator

_____________________________

Od svih odluka koje sam donijela u životu za jednu se nikad nisam pokajala,da postanem majka <3

Jer smo tako u mogucnosti ...

Maraj, ajmo redom.

Prrošle godine D je imao 4 meseca kada smo išli na more.
Nama najvažnije jer ni mi ne volimo noćnu vožnju, je komotno putovanje.
Dakle, mi uvek krećemo dan ranije, pa na pola puta prespavamo. zašto to radimo? Jer nam je lakše, ne stignemo kao samleveni ( nevažno potpuno imali nemali decu) Sutradan smo krenuli ujutru, klinci još spavali, usput smo stajali na svakih sat, sat i po, dva... zavisno od D, kad je trebao da jede, da se presvuče i slično. A i mi da se protegnemo.
Oboje su sve vreme u sedištima.

Klima je radila normalno, nikako sniženo ne znam koliko. Pred samo stajanje je isključimo, otvorimo prozore da se aklimatizujemo pre izlaska napolje i to je to.


Ove godine ćemo ponovo tako, samo lagano. Odmor je i to putešestvije.


_____________________________

"Majkooooo, bič pliiiiz!!!"

JER SMO TAKO U MOGUĆNOSTI

Mi smo prosle godine za 1. Maj isli kolima za Nemacku. G je imao godinu i tri meseca. Super smo se proveli. Prva stanica nam je bila jezero Balaton u Madjraskoj. Onda Austrija, Bec pa Vels. I na kraju Frankfurt. Bas smo se lepo proveli. On je maltene ceo put prespavao. Bio je miran ko bubica.

< Poruku je uredio Sanjalicaaa -- 7.3.2016 9:18:22 >

_____________________________

Ali, ja sam sanjalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono "ali" svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš.

Mi smo redovno uključivali klimu, al ne sad baš da ohladi kao u frižideru, već da bude prijatno. Pa više se unervoze kad im je toplo, nego kad im klimom napraviš prijatniju atmosferu. Nemaš čega da s eplašiš, najlakše je kad su tako mali.
P.S. Kad dobiješ drugo dete, smejaćeš se svojim postovima s prvim detetom. Koliko brinemo oko svake sitnice. Posle kad dobiješ drugo dete, kad se malo opustiš, vidiš koliko je sve to bilo nepotrebno.

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

I mi smo do sad kao les kretali dan ranije. Prenociste nam je bilo u Solunu. Tu veceramo , prosetamo i prenocimo. Ujutru odmorni stizemo na plazu . Uz to ja nisam vozac. E sad to je sve bilo dok nismo imali dete. Ide mi se na more , al malo imam i tenziju oko tog putovanja , kako ce sve to izgledati....

Maraj, a gde planirate?
Pitam jer je vazno kako bi isplanirali da negde na pola puta pravite pauzu. Pa to moze biti ili oko Vranja ili negde u Makedoniji.
Ne vidim sto bi bio problem put...samo lagano. To je odmor.

_____________________________

"Majkooooo, bič pliiiiz!!!"

JER SMO TAKO U MOGUĆNOSTI

A tek trece kada dodje

_____________________________

Jer smo tako u mogucnosti!

Maraj ako imas zelju i volju sve ce biti kako treba,kada su mali to je tako lako,mi cemo ove godine verovatno ,avgust ili septembar...sa Ivom smo prvi put isli imala je 9.meseci,ali putovali smo avionom tako da niko nije ni osetio put...mi takodje planiramo grcku i verovatno ce biti varijanta dan ranije sa prenocistem...

_____________________________

...u srcu moje mame i moje srce kuca...<3

Ni sa Anom, ni sa Lukom nikad ne pravim problem oko putovanja. Ana je putovala do Bg-a prvi put kad je imala oko 5 meseci. Luka prvi put sa 3 meseca. Meni je najlakše kad su tako mali. Klima uvek upaljena. Isto kao i Lesi, pred kraj (obično smo primorani kod Gazele da pootvaramo prozore jer pušmo i stojimo - onda se svi prozori poootvaraju) Malo se aklimatizujemo na temperaturu, malo na smog.

Sa 7 meseci je Luka išao i na more (ali to je kratak put spram puta do Beograda)

Što se tiče noćne vožnje, meni ne predstavlja problem. Mogu da budem budna koliko hoćeš i nećeš ako idem na more

_____________________________

I flunked anger management! }:->

Les idemo na Metamorfozis. Evo sad muz ode da uplati hotel. Dakle definitivno idemo kolima

U tom slucaju ja bih negde u mkd pravila pauzu. Natenane do tamo, taman popodnevna setnja, vecera, pa ujutru put grcke.

_____________________________

"Majkooooo, bič pliiiiz!!!"

JER SMO TAKO U MOGUĆNOSTI

Mi polazimo nocu oko ponoci, pa se nadam obe ce da zaspu i samo cemo da ih ubacimo u kola i put.... pa prespavace veci deo puta...

mi ove godine idemo na odmor,David ce imati godinu.nadam se da ce dobro podnijeti let.Letimo oko 2 i po sata.put autom od 15 sati je podnio odlicno

_____________________________

Od svih odluka koje sam donijela u životu za jednu se nikad nisam pokajala,da postanem majka <3

Jer smo tako u mogucnosti ...

Moj malisa voli da se vozi, put me ne brine..

Mene brine sto letimo skroz rano do tamo a vracamo se kasno,zbog toga bi mogao biti nervozan

_____________________________

Od svih odluka koje sam donijela u životu za jednu se nikad nisam pokajala,da postanem majka <3

Jer smo tako u mogucnosti ...

Emice, mozda ce spavati, ne mora da znaci da ce biti nervozan.
A ti se naoruzaj na tabletu ili mobilnom pesmicama i crtacima.

_____________________________

Jer smo tako u mogućnosti!

V obozava voznju, svakako cemo praviti pauze, sa pauzama ce biti oko 13-14 sati puta.

Emice, kad je podneo super put od 15h, ne verujem da ce biti problema za tih 2.5h.
Mislim da vise mi imamo frku od putovanja, nego deca. Oni ili prespavaju ili im uglavnom bude zanimljivo pa budu mirni.

_____________________________

Ali, ja sam sanjalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono "ali" svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš.

Sanjalice, da znas da si u pravu, ja cu praviti frku oko pakovanja i ostalih gluposti, a ovako ne. Znam da ce uzivati u voznji a jos vise na moru. Jedva cekam, toliko mi treba odmor.

_____________________________

Tri svecice upaljene jedna za drugom u noci...prva da ti vidim lice, druga da ti vidim usne, treca da ti vidim oci...
Jer smo tako u mogucnosti!!!

Ja sam se toliko ispraksirala sa tim pakovanjima da mi je macxji kasalj spremiti nas petoro, sa dva sata sve spremno!

Super, ja se pakujem dan pred put i onda i narednog dana sve nesto dodajem do pred sam polazak...

Ma bre, to uopšte ne treba da bude frka. Nek se putuje samo. Prezivi se i pakovanje i putovanje, a deca ce tamo uzivati.

_____________________________

Jer smo tako u mogućnosti!

Jos od faxa pa posle kad sam radila u drugom gradu pa zivela sa deckom ..pa kad deca idu kod bake svako malo..non stop pakovanje.
Mialim sa mi za bebana naj vise vremenaa sad tŕeba...realno.

Ja obožavam da se pakujem. Što kaze Ivana, ma samo nek se putuje.

_____________________________

Ali, ja sam sanjalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono "ali" svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš.