Olga, svaka ti je zlata vredna.

Mislim da je mlađima teško to da shvate jer nekako zdrava logika nalaže da ako vredno radiš sa 30 imaš mnogo više nego sa 20, sa 40 još više ali na žalost ovo je Srbija, ovde je zdrav razum davno rekao "laku noć" i zdimio. Posla nema, ako ga i imaš velika je verovatnoća da platu primiti nećeš... Tek kad dođeš u neke godine i shvatiš da u stvari nemaš ništa postane ti sve jasnije.

mi nemamo redovna primanja(mislim klasicna mesecna). Subvencije od drzave necemo ove godine dobiti. mm se inace bavi poljoprivredom. Preracunali smo da cemo ,ako nista drugo imati da jedemo i preguracemo godinu.
A susa nam je ove godine kevu.
Ali mi nismo isli na odmor ovo leto,nismo apsolutno ni za sta dali vece pare,a da to nije bilo neophodno...i ako bih voleli da smo isli kao i svi ostali. Ostavili smo pare za zimske crne dane.
I svesno smo doneli odluku da zelimo drugo dete bas sada. Jer ako budemo cekali ta bolja vremena...u nasoj drzavi...nacekacemo se.

Drago mi je da imate šta da ostavite na stranu. Mm i ja smo oboje stalno zaposleni, ni jedno od nas platu nije primilo 4 meseca, u šteku imamo 20 evra. Na žalost ima mnogo gorih slučajeva od nas.

ma znam ja to sve.. pa sta mi pricate... pocela sam da pazim sta kupujem i kako kupujem. nema vise cajne sad se samo podrigusa salamura jede
juce sam kupila pronto za pod i prasinu, posle mesec dana natezanja... a sad se svim silama borim da kupim striet. zato sto je 1000 din.. nesto smo se zakucali sa registracijom kola, nikako da se izvucemo.
ali ja se secam i mnogo gorih dana. kada smo imali jos manje, pa smo preziveli(mislim na devedeset__e)
naravno ja ne zalazim u tudje odluke. samo hocu da kazem da svi razmisljamo samo o materijalnom, ali u tako odvratnoj zemlji zivimo, da smo bukvalno osteceni sa te strane i MORAMO STALNO da mislimo na materijalno... eh srbijo moja lepa, kad bi barem mogli da odemo negde odavde....
ja gledam cene i place mi se u radnji, majke mi. a plate iste kao pre pet godina kada je sve bilo troduplo jeftinije!

gae strasno! svaka vam cas_t kako i vas troje prezivljavate .. ima stvarno strasnih situacija...
pa realno da bi imao u danasnje vreme u srbiji da ostavljas sa strane, za kola, stanove, skolarine i sve to o cemu se ovde kao o idealnom prica, morao bi da imas veca primanja od 1000 evra, sto je za mene misaona imenica barem za sad

< Poruku je uredio jovicaa -- 7.9.2012 16:42:15 >

_____________________________

don't shit where you eat :))

ustvari trenutno je iluzorno pricati o novcu, kad je ovakva krizetina. ali ne brinem se ja, sad ce "dudulidu" da nas spase!

< Poruku je uredio jovicaa -- 7.9.2012 16:45:05 >

_____________________________

don't shit where you eat :))

Jovice, reci cu ti isto sto cujem od mnogih ''''matorijih" mama (nemoj samo da se osecate prozvane sve mladje od mene - ja imam 37 jos malo). Sad kontam sto se deca imaju u 20-tim hehe

Tako da ja licno mislim ko hoce da ima decu nek lepo to uradi dok je nivo energije u coveku/zenu veci - a to su dvadeset__e. Naravno ko nema leba da jede i nema od cega da gaji decu gde nema bar jedan stabilan posao i nikakva pomoc roditelja, naravno da bi to bilo upis na listu socijalnih slucajeva.


< Poruku je uredio vukosava -- 7.9.2012 19:03:26 >

saglasna


_____________________________

The price of discipline is always less than the pain of regret
Robin Sharma

Ja sam svog muza i stalnog mi partnera upoznala u 27-oj tek a trebalo mi je jos vremena da se finansijski stabilizujem i da se dete slucajno desi (i da muz skonta da ipak je zreo za tatu itekako). Mislim sad sam srecna sto mogu to da finansijski priustim, ne bi nista menjala oko tajminga. Ali drugo, sad nemam energije za to, krov nad glavom i dalje nemam, kola imam (otplacujem) i finansijski bi bilo malo gusto ali mislim da bi moglo. Teoretski. Tj kad bih imala da prisutim da stavim prvo dete u obdaniste (670 eur) a to nemam a da mi muz onda cuva to drugo kuci. Jer on se izjasnjava da ne bi mogao da postigne da cuva bebu i nase prvo dete. Tako da nista od toga...A ja moram da radim inace bi nam primanja bila nula...

< Poruku je uredio vukosava -- 7.9.2012 19:04:26 >

Imala sam veeeeliku ljubav tokom studija, i ziveli smo zajedno, ali sam prosto znala da sa njim ne zelim porodicu. Bila sam siguna da , ako bih sa njim imala decu, morala bih sama da se borim da ih nahranim a i njega. To mi nije trebalo pa sam otisla dalje, zavrsila studije, zaposlila se i eto. On je skoro diplomirao, jos uvek ne radi, zivi od danas do sutra. Ja to prosto nisam mogla.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Mm i ja smo čekali idealne uslove preko 10 godina, I nismo ih dočekali! Onda smo prelomili i dobili dvoje od jednom. Ja bih volela još jedno a opet nešto čekamo da se sve poklopi. Osećam da ćemo isto tako u jednom trenutku prelomiti i napraviti i to treće!

_____________________________

DOBILI SMO PRINCEZE

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=09&dd=08&nav_category=12&nav_id=641363

Ne bih da zvučim surovo, ali zašto praviti toliku decu a nemati sredstava ni za jedno?

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

mislim da je ovo za neku drugu temu.
Nisam za po svaku cenu praviti decu,a onda ocekivati tudju pomoc i zaliti se na tezak zivot.
mi imamo dovoljno za nas troje i ovog malenog sto ce nam stici. Da nemamo krov nad glavom,novac za osnovne stvari(odeca,lekovi...) ne bi sigurno se upustali u sve to.
Kako li oni uspeju svi da se samo nahrane sa 14000,nije mi jasno.
Imam u komsiluku slicnu pricu,samo sa troje dece(jedna drugom do uveta),najstarije ima 4 godine.Oni ne rade,struja im je godinama iskljucena,primaju neku minimalnu socijalnu pomoc,malo svekrvina penzija(minimalna). Konstantno zaljenje kako im je tesko i kako da je imala para ona bi abortirala...ali nije...uh...unervozim se kad pomislim.

sa 14000 ni njih dvoje realno ne bi mogli mesec da prezive,a ne 6 dece. uh...

nama su samo racuni skoro toliko.

_____________________________

don't shit where you eat :))

nama samo infostan , al aj na temu, za drugo smo se odlucili bez da smo razmisljali previse, ja sam zelela (i dalje zelim) malu razliku i srece smo imali da je uspelo iz cuga, za razliku od prvog. Htedoh reci da mm nije bio ubedjen da ce nam trebati bar godinu dana pitanje da'l bismo se odmah odlucili, mozda i bi nisam sigurna

Ne kada se skupi, već kada se smisli makar okrvirno realna slika da li i kako bi to moglo postati izvodljivo. Naravno da ni tada nije sigurno, ali se nadaš da ćeš uspeti, i trudiš se da pratiš plan i postigneš ga. Tako ja to vidim. Meni nije dovoljna info da ću moći da odvojim 3000din za udžbenike u OŠ, jednostavno, ja ne želim svojoj deci život sa OŠ. Ne kažem da je to smak sveta, ne omalovažavam, samo ja to ne bih tako želela.




Nemoj me shvatiti krivo, ali zašto misliš da ti "besni" ne znaju da vole i ne mogu da se vole isto kao što se ti i tvoj muž volite?
Ni moj muž ne spada u "besnu" kategoriju, da ne mislite da sada ovde sviram kur..., samo, i ovo je generalizovanje.

I u ovom momentu me je prekinulo moje mlađe mače koje se probudilo i plaki u krevetu, pa hajde da napišem i nešto iz realnog života, a ne samo ono što je moje trezveno razmišljanje, bez emocija.

Kada sam ostala trudna sa prvim, nisam imala posao, završavala sam fakultet. Nismo imali puno, ali snašli smo se.
Kada sam ostala trudna sa drugim, 7 dana pre nego što sam saznala da sam trudna, proglasili su me za tehnološki višak.
Oba puta su bile željene trudnoće, nije mi se desilo, tako da mi nije palo na pamet da sklonim (iako nisam protiv razumnog abortusa). Sa drugim detetom došlo je gomilu teškoća zbog alergije troškovi koje nikako nismo planirali. Kada si trudan, računaš za pelene i eventualno obično AD mleko (karikiram), ne računaš da će ti dete imati alergiju na mleko i da će morati da pije specijalnu formulu koja mesečno košta oko 130 eur (ako uvoziš, a ako kupuješ u zemlji Srbiji, onda i nekih 250), da će ti trebati gomila uljanih kupki i pomadica (kako ih mm zove iz milja) koje kada uvoziš koštaju oko 50 eur, a u Srbiji x3. Ne računaš razne alergotestove koje uradiš privatno jer ti rezultati trebaju za juče, a ne za 3 nedelje (u najboljem slučaju). Sve to ne planiraš. I eto, mi preživeli. Da, moja mama je mnooogooo pomagala, hvala joj. Mogli bismo možda nekako i bez nje, ali bi to bilo jako na štetu prvog deteta.

Pa, ko je razumeo, razumeo.

Sto nas opet vraca na to da nista ne moze da se planira, tj. moze ali ko zna sta ce biti. Moze neki okvirni plan, npr. necu osmoro dece ili tako nesto
Elem, mi smo danas isli da vidimo bebu od rodjaka i shvatila sam da bih volela jednu devojcicu pa i ako ne budemo imali za fakultet, trudicu se da je bogato udam

_____________________________

I''m sweet, romantic and traditional. I''m a bit prissy and naive, and I wont set_tle for less than a picture perfect life. (Charlotte York)

TASH svaka cast na sve ovo..napisala si sve ono sto i ja mislim ali bas SVE.....to je to u stvari i da ko je razumeo razumeo ja sam se bas pronasla....RESPEKT TASH

_____________________________

sacuvaj ne bozeeee

Da, ali i dalje smatram da je veoma hrabro rađati decu ako jedan od supružnika nema posao, ako ste podstanari, ako ne vidite negde u budućnosti neko rešenje. Jedno je nadati se da će biti bolje, a drugo je sesti i sračunati stvari. Ne kažem da treba da sahranjujemo živu rodbinu i otimamo im imovinu, i na tome gradimo budućnost svoje dece, ali čovek bi trebao (po mom mišljenju) realno kalkulisati. Naši roditelji neće živeti večno (na žalost, ne mogu to ni da zamislim a već sam matora krava... ), i ostaviće nešto za sobom. I mi ćemo svi raditi i dati sve od sebe, pa valjda ćemo nešto i zaraditi. I ja na to sve gledam tako da, kada se sve to sabere, ako ne budem imala dovoljno da odškolujem decu (ja bih volela da pružim i još par stvari, pisala sam - neki smatraju da je to za decu dobro, neki da je loše)... onda sam ja stoka koja ne ume da čuva i stvori. Jednostavno, mislim da je za sve u životu dobro imati plan, koji će naravno milion puta biti poljuljan (to se zove život), ali ja ne mogu da živim tako da gledam samo dal imam sutra za hleb. Hvala Bogu pa to ne moram da radim, jer vidim da neki, ne svojom greškom, i to moraju.

ja uopste ne racunam na nasledstvo, to moze da bude i ne mora. nije sigurno, osim ako nemas vec nesto na svoje ime.. cekaj tash ti si pravila prvo dete dok si studirala? kako to... zar nisi protivnik toga.
ako vam tvoji pomazu i ocekujete nasledstvo.. onda ni vi nemate te uslove koji su potrebni(o kojima si pricala u ranijim postovima)

< Poruku je uredio jovicaa -- 8.9.2012 23:24:22 >

_____________________________

don't shit where you eat :))

Svakako sam za to da se kroz zivot ide sa neki jasnim planom, ALI, uvek ima to ali, nema nikakvih garancija da ce ista biti isto kroz 5 godina, a kamo li kroz 15-20. Pitanje je da li cu biti ziva kroz 15 godina i ako budem tako razmisljala, pa ja cu stati ovde gde sam sada. Zilion stvari moze da se desi i promeni nasa razmisljanja, planove i zato decu treba roditi ( da se razumemo, uvek sam zelela da imam minimum bar troje dece,nije to sada sto imamo problema sa neplodnsocu pa sam se za to uhvatila ), jer ne znam nikoga ko se na kraju nije pokajao sto je odugovlacio sa decom.

Ne znam da li sam vec negde pisala, kada sam dosla ovde u fr upoznala sam curu koja je imala malu bebu, mali se rodio bas u vreme kada sam ja tu dosla. Ona, muz i beba ziveli kao podstanari, nisu imali papire, jedva i taj stancic nasli, namestaj im davali ljudi, nesto nasli na ulici, muz imao poslic, ali plata nesigurna, radio naravno na crno. Oni uvek veseli i srecni i pored svega toga, ljubav cveta. Ja je pitam, kako bre mozes tako, kako ti nije frka danas imas, sutra nemas. Kaze ona: "Yulo, kada dodje dete, sve sto za njega treba nabavi se, jednostavno, za dete se uvek ima. Od kada se on rodio sve nekako krece na bolje." Nije im bilo lako, ali vremenom sve se sredilo, muz nasao stabilnog gazdu, ovaj mu zavrsio papire, dobili i drugo dete u medjuvremenu, zive pristojno. Sada deca vec i porasla, taj mali vec uveliko ide u skolu.

Ovi pak drugi koji su cekali da se sve kockice poklope su sacekali samo godine i zdravstvene probleme, i kako vreme prolazi problema je nekako sve vise iako je i novca sve vise, kao sto sam rekla, svi koje znam se jako kaju sto su cekali, jer se sada mnogi plase da mozda drugo dete nece ni docekati.

_____________________________

Ljubav, sreca i najveca radost:

Lazar 06.06.2011.

Stevan 20.08.2013.

Nemoj da se svađaš, nemaš živaca za to.

Kanda ti je promakla jedna moja rečenica pa ću ti je ubaciti ovde, da je pročitaš:



Mico, ja nisam rekla da imam uslove o kojima sam pisala, već da imam nekakav plan (koji se nadam da će se sprovesti u delo, jer je u principu realan, iako je naravno život ku*va) koji planiram da sprovedem u delo. Neko me je čak i pitao otvoreno, ili sam ja to tako shvatila, i napisah da nemam 40.000eur u šteku, tako da, sada nemam za njihov fakultet, stan i kola, ali mislim da ću imati. I mislim da mogu da stvorim obojici to (kako sa svojih 10 noktiju, tako i nasledstvom), ali takođe mislim da kada bih dobila treće, ne bih mogla.

Dakle, ja ne mislim da treba da se čeka da se zaradi za fakultet deci, jer mislim da se treba rađati dok si mlad, ali mislim da se treba čekati dok nisi siguran da ćeš moći da uplatiš mesečno 20eur na štednju kako bi dete pred fax moglo imati dovoljno para da se odškoluje. (plastično objašnjeno)