viking, e bas to zelim da zelim to dete (a eto nisam ga pozelela pet meseci ranije jer nisam bila spremna, a svi uslovi su istii bili kao i sad)

micinamamo, hihiihhi, tm se zrtvovao i razmisljao umesto tebe

bratz, da, i ja mislim da sve dodje na svoje kad se deca voje (kao rimuje se)

_____________________________

Panta rei

Meni je tetka iz Crvenke naisla tako da se nisam jos odlucila

slazem se. medjutim ne slazem se s ovim sto sam podebljala u tvom postu. bar u nasem slucaju nije tako. ako je dobra organizacija, ima dovoljno paznje i posvete za sve.

samo bih dodala da smatram da smo deci do sad omogucili ono sto smo mogli,a to je (ne racunajuci osnovne stvari i letovanje i zimovanje,vikend putovanja): skolica engleskog, deciji hor, od druge godine idu na plivanje, kcerkica je nastavila, sin trenira fudbal, a uskoro ce na kosarku (to ga vise zanima, a jos nije za timski sport poput kosarke). kcerkica planira da pocne da svira neki isnstrument. i smatram da i trecem detetu mozemo isto da pruzimo. e za cetvrto vec ne bih bila sigurna


_____________________________

"...jer sve što ljubimo - stvorili smo sami "
Jovan Dučić

zene, ja vec danima pokusavam da shvatim, ali mi ne ide od ruke
je l se ovde radi o tome da se dete pravi onda kada postoje mogucnosti da mu se isplate sve rate skolarine za fakultet, letovanja i zimovanja sa skolom i izlasci sa drustvom
ono kao za palene cu nekako skupiti, ali sta cu kad mi sa 23 godine bude trazio pare za apsolventsku ekskurziju?


< Poruku je uredio madre -- 7.9.2012 10:49:30 >

_____________________________

Zivi za svoje hocu, a ne za tudje trebalo bi...

Mi ćemo da pravimo drugo dete onda kada nađem stabilan posao u firmi u kojoj ne kasni plata 3-4 meseca i kada se stambeno proširimo (ovo drugo podrazumeva da se ono prvo ispuni).
A i sve to može da bude, ne mora da znači.

Definitivno nisam stava - ja ću da rodim, zažmurim i možda će se neke stvari rešiti same od sebe.

< Poruku je uredio *Alexx* -- 7.9.2012 10:56:59 >

_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

Meni je to tako suludo. Pa ne znamo ni sta nosi sutra, a kamoli tolike godine. A sta ako za 20 godina budem milijarder jer sam dobila na lotou, a onda necu moci da rodim drugo dete jer cu imati 50 i nesto godina..ne mozemo toliko daleko planirati.
Meni je glupa ona gde ima za jedno ima za dvoje jer to nije istina, i tuzno mi je kad vidim jako siromasne sa gomilom dece. Za drugo se treba odlučiti isključivo osećanjima i željom za istim..i da ne ponavljam reči viking, odlično je sročila post

_____________________________

The price of discipline is always less than the pain of regret
Robin Sharma

kada sam prvi i drugi put ostala u drugom stanju nisam ni razmisljala kako ce biti, kao sto ti kazes za 23 god . nisam zelela da posle tri godine rodim jos jedno dete jer smo se selili, nismo bili vezani ni za jednu zemlju (za ovo je bio kriv posao mm), cerkica je bila mala. prosto se desilo. U tom trenutku sam se mucila prvenstveno ja, razmisljajuci ne da li cu mu obezbediti skolovanje, nego gde cu mu obezbediti skolovanje, gde ce sutra da se probudi. Svako se snalazi onako kako zna i ume i kako zeli.

Razlicita shvatanja, razlicito odrastanje i sazrevanje, razliciti mentaliteti, razlicite navike i mogucnosti. I svako radi po sopsvenom osecaju, zeljama i mogucnostima

_____________________________

"...jer sve što ljubimo - stvorili smo sami "
Jovan Dučić

Madre, naravno d ane treba sad da imaš sve, ali sama pomisao na stabilna radna mesta, koliko mogu da budu stabilna u Našoj zemlji, i recimo rešeno stambeno pitanje, ulivaju neku sigurnost, zar ne? Ako imate dve normalne plate, nekako je logično da ćete za 18 god moći da platite faks deci, i da će, makar z pomoć kredita, moći da imaju pristojno detinjstvo. Ono što ja pričam sve vreme, a ja uvek pričam o sebi iako to ne napomenem, je da je meni suludo ne razmišljati o proširenju porodice nego se samo prepustiti, a muž ti radi slabo plaćen posao, imate dete kom trebaju nove patike svaka 4 meseca, a ti, tj ja nemam nikakav posao, pritom ste podstanari. E sad. Kad bih neplanirano zatrudnela, iako šanse skoro ne postoje, snašli bi se nekako. Samo ja ne želim da se snalazim nekako, već da ne razmišljam o nekim osnovnim stvarima. Nadam se da sam ti pojasnila, makar moje viđenje svega ovoga

Nedjo, apsolutno ti je svaka na mestu
Znaci pristojan i trenutno stabilan posao i reseno stambeno pitanje je isto meni jedini minimalan preduslov i za jedno, a kamoli za dvoje. Naravno da nije sve uvek idealno, ali i ja tako razmisljam

_____________________________

The price of discipline is always less than the pain of regret
Robin Sharma

ali ovde se najmanje pisalo o poslu i stanu, to su stvari koje se ne dovode u pitanje
ako je tako, onda mi je sve jasno mozda samo ja nisam dobro razumela...

< Poruku je uredio madre -- 7.9.2012 11:12:07 >

_____________________________

Zivi za svoje hocu, a ne za tudje trebalo bi...

Samo mi nije jasno sta se podrazumeva pod stabilnim poslom. Koliko stabilnih i jakih fimi koje su radile pre 10-20-30 god su bile stabilne i preko noci je sve puklo... Ja mislim da se tek sad u ovo vreme nemoze nista racunati na duge staze, mozes sutra poci na posao i dobriti otkaz kao iz sale, ili da se ugasi firma i ako je do juce bila super i na velikom glasu. Mi licno kad sam ostala prvi put trudna bili smo podstanari a ja sam dobila otkaz, mm je radio vec 6 godina u dosta dobroj firmi koja sad posle 4 godine nepostoji. Znaci mogu slobodno reci da nam je bilo gore nego sad, sto nekazem da sutra opet nemoze da krene nesto nizbrdo...

Naravno da se dovode, jer, realno, zašto bi iko i dovodio u pitanje rađanje drugog deteta ako ima želju, svoj stan i dve redovne plate, recimo? Mislim, ja tako bar razmišljam. Čim se dvoumiš, znači da nečeg manjka, pa sad da li je to želja, novac ili nerešeno stambeno pitanje, potpuno neizvesna sutrašnjica, prevelik umor a nikoga da pripomogne...po meni, svaki razlog treba razmotriti, pa tek onda odlučiti. Meni je jedino što se ne dovodi u pitanje da smo sve ovde zato što volimo decu, to je nešto što nema smisla spominjati, ili ih imamo, ili želimo, ili oba. To ne znači da svako treba da želi ili ima dvoje ili petoro, jednostavno, svi smo različiti, imamo drukčije prioritete i očekivanja od života, i treba i to imati na umu

Jeco Meni se čini da ćemo opet imati vršnjake

Tijatija, ništa u ovom svetu nije sigurno, ali veće su ti šanse da dobiješ cirozu jetre ako si alkoholičar nego ako nisi (malo morbidan primer, ali plastično je). Tak su ti isto i veće šanse da zadržiš i imaš posao, ako ga nađeš.

< Poruku je uredio Nedja RR -- 7.9.2012 11:17:03 >

Pod "trenutno stabilan" sam mislila da radis u firmi za koju znas da nije pred raspadom i da znas da ti ne istice ugovor za dva meseca ili slicno

_____________________________

The price of discipline is always less than the pain of regret
Robin Sharma

Dok smo bili sami nas troje imali smo dovoljno samo za jedno dete,kada sam ostala drugi put trudna,poceli smo da menjamo stvari sto je znacilo da je mm posao na procenat zamenio sigurnom platom(nekad imamo vise nekad manje nego pre ali solidno guramo)ne odricemo se nicega,deci nista ne fali,kako ce nam kasnije biti ne znam ali mislim da i dalje samo napredujemo ne idemo unazad (valjda ste me razumele )

mislila sam da se ne dovodi u pitanje, znaci to je stvar koju treba zavrsiti pa onda delati o drugim stvarima treba razmisljati da li ili ne, a to je nesto sto se podrazumeva nadam se da sam sad jasnija

_____________________________

Zivi za svoje hocu, a ne za tudje trebalo bi...

meni se cini da se mnogo vise dvoume ljudi koji "imaju" nego ti koji "nemaju", ne samo na forumu, nego i ovako u zivotu...
ali za svakog nesto drugo znaci da ima. na pr meni je dovoljno da imamo pristojan stan, pristojnu hranu, pristojnu garderobbu(znaci nista markirano, ali da je ok), da mogu detetu da kupim povremeno neku lepu igracku, da mozemo da otputujemo barem jednom godisnje negde(a da posle ne postimo sest meseci) i da imamo neko prevozno vozilo koje je nase i mozda tako ponekad da mozemo sebe da pocastimo vec necim, ne bitno sad tacno cime, nekim sitnicama.
dok neke zene pod imanjem smatraju mnogo vise, raznorazne tretmane kod kozmeticara, frizera, nose samo markiranu odecu, jedu po restoranima, imaju spremacice, dadilje i td... za mene ove stvri predstavljaju luksuz, ne kazem da nije lepo da mozes sebi to da priustis i volela bih da imam i te mogucnosti, ali to mi nisu neophodne ili osnovne stavke u zivotu.

_____________________________

don't shit where you eat :))

_____________________________

The price of discipline is always less than the pain of regret
Robin Sharma

ovo jeste tačno... i s razlogom je tačno. to je kao sa znanjem, što više znaš, više želiš da znaš, što si gluplji, više misliš da već imaš sve znanje ovog sveta i da ti ništa više ne treba. pod ovim nikako ne mislim da su oni koji imaju malo glupi i obrnuto, zaista to ne mislim, nego samo kažem da ima još stvari za koje važi pravilo "štro više imaš, više hoćeš", i da to tako ide po prirodi stvari...

< Poruku je uredio viking RR -- 7.9.2012 11:47:34 >

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

i ja se iskreno nadam da cemo i imati to sto sam gore navela, kada se ja zaposlim, i do sada smo imali, samo sto kako udara ova kriza imamo sve manje, ali svima je tesko... standard je jako opao. ja cu boze zdravlja da diplomiram za dve godine i odmah cu traziti posao. a s obzirom da je i mm fakultetski obrazovan i da je stan nas, ne vidim zasto bih brinula. krizu cemo pregurati. a ako dve osobe sa fakultetima i sredjenim stambenim pitanjem ne mogu da izdrzavaju dvoje dece i da obezbede sebi pristojan zivot, onda odoh odmah da se bacim sa terase i da ne razmisljam vise

_____________________________

don't shit where you eat :))

Sve u svemu tek kad sam dobila drugo dete sam osetila da smo kompletni sto nije bio slucaj dok nas je bilo troje

uf viking.... ne bih se slozila. bas zato sto hocu vise i zato sto sam ambiciozna i zelim drugo dete i stvoricu mu to vise, u tome i jeste cela poenta. isto kao sto studiram da bih zavrsila fakultet i zelim da upisem i master, zato sto hocu i zelim vise.
a ljubav prema luksuzu i posmatranje istog se razlikuje od osobe do osobe, ja jednostavno ne patim od takvih stvari, nisam tipicna zenka

_____________________________

don't shit where you eat :))

bas mi je naisao neki momenat za lupetanje, pa da krenem.
razmisljam ja o svemu sto smo ovde pisale.. i preispitam sve... i onda skontam da ja nikako ali nikako nisam planirala da osnujem porodicu, ovako rano.. mislila sam mozda jednog dana, ali verovatno ne.... znaci uopste nisam tip osobe od koga bi se tako nesto ocekivalo, totalno sam bila drugacija. i iskreno mi je bilo cudno kada cujem da je neko rodio dete sa dvadeset__ i nesto godina, cak sam pomalo i zalila te zene... mislila jadne, sta ih je snaslo... mucenice.
i onda mi se odjednom na drugoj godina studija desilo da sam se jako zaljubila i posle vrlo kratke veze pocela da zivim sa deckom, znaci iz neba pa u rebra... ali dobro mislila sam ok, probacemo, pa uvek mogu da zdimim znala sam ga jako kratko, a kada smo se upoznavali nisam znala ni gde radi, ni kolika mu je plata, ni da li ima stan ili kucu, niti sam razmisljala o tome, to mi apsolutno nije bilo bitno! bile su mi bitne samo emocije koje su se stvarale izmedju nas. i onda lepo ja zatrudnim! prvi put u zivotu.. i to mesec kada sam trebala da pocnem da pijem kontraceptivne pilule.. znaci bas se desilo, ni sad nismo bas sigurni kako! bez sale, ali ja sam rekla jednom mi se desilo da zatrudnim i to se vise nece desiti, samo jednom moze da se desi.
i sta sam ja onda trebala da uradim, da ocistim svoje dete, zato sto nije bio momenat? da ostavim svog decka zato sto nema hiljadu evra platu, besna kola i veliki stan? neeeee, ja nikako nisam zelela da abortiram, mislim da to nikada ne bih ni mogla! vodila sam se svojim emocijama prema njemu, kao i on svojim emocijama prema meni... sve sto nama treba to ljuuuuubav je.....
i sada imam predivnog muza(koji nema nista besno ni kola, ni platu, ni stan, ni mobilni)(ovo ne znaci da nema posao, i sl, samo da je to sve u nekim granicama normale, nista preterano, nista o cemu ovde zene pricaju) kog volim do neba i nadam se da i on mene isto tako voli! i predivnog sina, kog obozavam i koji je postao smisao mog zivota! i uskoro cu imati jos jednog malog divotica, kog cu isto da volim do neba!
pa ima li sta lepse od toga? a sta bih uradila da sam to sve prekinula... u jednom momentu bih upoznala nekog "besnog", ali dzaba sav bes, luksuz i novac, kada nema pravih emocija.
ljubav ne moze da se stvori, ona ti se desi ili se ne desi. a novac i sve materijalno moze da se stvori, samo ako se to zeli! a uz zdravlje i ljubav, mnogo je lakse stvoriti!
meni je mama rekla kada sam pocela da razmisljam o drugoj bebi... "volite se i on zeli tvoje dete, imate kakve takve, ali imate uslove, lepo ti ide fakultet, zasto da ne, ja nikada u zivotu nisam dozivela da neko zeli moje dete!"
i zasto ste toliko zapele sa tim materijalnim, samo materijalno... zato smo ovako izvrnuto drustvo. kukamo kako nemamo, umesto da se potrudimo da stvorimo. radimo samo na spoljanjosti, a raspadamo se iznutra... ne znam mozda 2012 donese neki preokret... u smislu preokreta drustva i smanjenje ove strasne dekadencije umova i dusa, koja nam se dogadja.

< Poruku je uredio jovicaa -- 7.9.2012 16:04:32 >

_____________________________

don't shit where you eat :))

jovice Manje vise slicna prica.... I volimo se i samo to je bitno. Ja sam o drugom se premisljala samo zato sto sam mlada,ali cini mi se da lakse sada ...Moj brak,muza,decu,kucu,svekrvu,svekra....cak i odvratno kupatilo ne bih menjala ni za sta na svetu....
A kako kome volja. Imamo za nas troje,bice i za ovog malenog fudbalera.