Zaspala sam sa klincima i sad se probudih:) sad cu "caskom" da skoknem do vesernice da izbacim ves iz susaca i drugu turu iz masine,prebrisem pod(uzivam u toplijim danima,donesu toliko peska da razmisljam da nabavim vrecu i da ga skupljam pa onda vratim u vrtic ili parkic ) operem sudje od vecere jer sam sutra cijel dan "rasprodata" (na dvije strane u vrtic,pa od 8:3 kurs do 12,pa onda da pokupim malog oko 13,te velikog,pa kod doktora u drugi kraj grada na pregled trogodisnjaka(termin u 14:20 ) i onda kucici.MM nije dve nedelje kuci,tako da radim pre podne(radim 3 h dnevno,ali realno ostajem duze)Juce je M. bio rodjendan pa sam napravila dve torte(jedna za "vuvic" druga za kuci) brdo kiflica, neki "suncookret", hamburgere sa domacim pecivom i piletinu,uz cas kod logopeda i kupovinu,te sredjivanje stana...naravno nije svaki dan isto,ali nije ni neka posebna razlika.I evo vec tri godine tako i jos nisam umrla:) Nije lako,ali nije ni za umiranje.Od avgusta trebam da krenem na neko doskolovavanje u trajanju dve godine (osam sati dnevno, tri dana nedeljno u firmi,dva dana u skoli),ali ce tada dobiti mesto mali u I. vrticu,pa bar necu morati da jurim na dve strane.MM radi od 7:30-8 pa do 17:30,tako da se zezam da sam samohrana majka,ali sad je i dobro racunajuci da je prije toga radio u drugom gradu,na 550 km od nas. I mozda nije svaki dan idealan,i fenomenalna organizacija ne postoji,posebno u takvim uslovima,ali nije bauk.Meni niko nema da pricuva klince,cak i da ja hocu da gledam serije i ispijam kafe,mama mm je umrla(koliko god da je bila bolesna kad bi je bila ovdje nije bila samo desna ruka,vec obje ruke-ona je imala dvoje djece,bolesnu majku,svoj posao,zemlju i kucu od 250 kvadrata,a sve je kod nje blistalo-takav radnik i perfekcionista se ne radja,ma samo kad slaze predjelo napravi remek djelo), a moja je na 1000 i kusur km sa svojom borbom za egzistenciju i brigom. Zato pisem ovo na ovoj temi,jer me malo zacnulo o "organizaciji" u malom stanu sa vise dece. Pa majku mu,nit sam glupa niti zivim u jadu i cemeru,a nit plasim ljude kad izadjem medju njih...stignem i kafu da popijem sa poznanicama,odem u teretanu i osisam se ponekad. I zato sto sam u stanu nemam bonus da mi klinci uzadju u dvoriste da se igraju,vec ih svaki dan odvedem bar na sat u parkic,vikendom i vise.I zoo,djecji muzej... Puse svima,odoh u nove radne pobjede pa da odspavam jos jednu turu.Zivot se desava mimo nasih planova mada sam ja moju djecu planirala:) I uhvatila me zelja da dobijem jos jednu,ako moze roze,bubicu ,za recimo tri godine:)Mislim,ja bih odmah,ali...
< Poruku je uredio Brand new mama -- 24.4.2014 3:08:07 >
_____________________________
Steh auf, wenn du am Boden bist
https://www.youtube.com/watch?v=I3z-gqLGIKU