Pozdrav svima,
posto sam postala majka drugog deteta,htela bih da iznesem i moj stav o tome ,posto sam pre odluke malo citala ovaj forum,bez nekog rezultata.Valjda sam trazila nesto ovako kao sto cu sada napisati,a nije ih bas bilo.
Ovaj post je za one koji nisu bas nacisto sta zele,kojima su tetke,babe,rodjake "odma' drugo" i "kad ces drugo" ubacile rovca,a same nisu za to u dubini duse.
Drugo dete ne bi trebalo da se pravi napamet i radi reda,vec samo ako to zaista zelite,ako imate stvarno divnog muza,ako vam prilike dozvoljavaju ,moze da tvrdi ko sta hoce,finansije su jako bitne,a vidim i u prethodnim postovima da mame salju tate u inostranstvo-da bi preziveli.Ovo u vezi inostranstva govorim zato,jer i ja razmisljam na tu temu,a ako je to lepota zivota,ne znam sta bih rekla dalje osim-tuzno.
Meni je trenutno JAKO tesko da prezivim to sto sa prvim detetom ne mogu da provodim isto vremena kao pre,sada ima 3 godine,puno pitanja,nedostaje mu paznja koju ne mogu da pruzim fizicki,jer dojim bebu,pa nosim bebu,pa kupam bebu itd,itd,itd i kad ga gledam kako strpljivo ceka satima da mu se posvetim boli me bas dusa,a jos kad se desi da mi se posle visesatnog kenjkanja,lupanja,mama-mama,neispavanosti okrati fitilj i podignem glas,jos me vise boli dusa.
Da skratim,ako planirate SAMI da gajite decu,bez dede,babe i gomilu podrske,znajte da je prenaporno,prezahtevno,odgovorno i tesko.
To je ono sto ce vam malo ko reci,a kovanice tipa"za decu se uvek nadje","dece nikad dosta","da ima sa kim da se igra" su u najmanju ruku neozbiljne i povrsne.
U zivotu se steknu i prijatelji koji cesto budu blizi od rodjaka,narocito u Srbiji je vrlo rasprostranjeno i verujem da svako ima bar jednog rodjaka koji ne prica sa bratom ili sestrom,to je prosto u kodu.
Poenta je:dobro,dobro razmisliti prvo da li zelite,a onda da li mozete i ako sumnjate u sebe,jos jednom razmislite,jer na kraju krajeva imate pravo da prozivite svoj zivot kako hocete.
Sve najbolje