cinjenica je da treba para za svako dete, za prvo su najveci izdaci na pocetku, tu mislim na krevetic, kolica i te krupnije stvari koje drugo dete moze da nasledi pa te troskove imas samo jednom. garderoba se po mom misljenju takodje moze nasledjivati, bilo da su istog ili razlicitog pola, jest nezgodno da decak nosi roze, ali evo moj ce nositi :D pelene, pavloviceva i vl.maramice su svakako trosak, ali i tu je stvar opredeljenja, uvek moze pamucna pelena pa deri-peri. sportovi i ostale aktivnosti dok su mali, mogu, donekle, roditelji da nadomeste, mozda nisam u pravu, ali evo na primer,mm i ja odlicno govorimo engleski, ukoliko ne bude para, mi cemo raditi sa njima, to zahteva trud, ali ako postoji volja da dete naucis, a nisi u mogucnosti da platis, radis to sam koliko mozes. ako se nema para za sportic, livada i lopta, reket i lopta i udri u zid, kad je lose vreme kuci ih zabavis,plastelin, vodene boje ii sl.
naravno da svi zelimo najbolje za svoju decu, ali ja sam stava da je sve stvar prioriteta i izbora. ja sam birala da mi je vaznije od bilo cega da moja devojcica dobije batu,svesna da ce na pocetku biti tesko, ali ako mm i ja sa fakuktetskim diplomama i ovo mozga ne uspemo da im obezbedimo ono sto im je potrebno, nismo trebali ni prvo dete da pravimo.

mi nemamo apsolutnu nikakvu pomoc ni od koga, ni finansijsku niti neku drugu.
nas koci stan i moje zaposlenje, trenutno smo na 3.spratu bez lifta i nema sanse da bih mogla da vucaram i bebu i mateju gore, dore jer smo 90% vremena sami.
cim kupimo veci stan u zgradi sa liftom bacamo se na posao, a moj posao ce sacekati ako se do tad ne zaposlim, ubi me zelja za drugim detetom i mrzim sto ne mogu da prelomim, nisam dovoljno hrabra, sposobna, sta li vec, za takvu avanturu.
sto se tice para izgurali bismo nekako, samo taj stan vise psihicki cu skrenuti dok ne resimo kredit

_____________________________

Moja baka srce ima,
ovoliko, ovoliko,
znam da baka mene voli,
kao niko, kao niko...

Ako oni zajedno imaju 45000 primanja, onda i ne treba toliko da plaćaju. Ovde se vidi da četvoročlano domaćinsvo sa mesečnim primanjima do 45276 din plaća vrtić 4.172,92 din. Regresna skala
Za mene je jako bitna stavka kad je stambeno pitanje rešeno. Tad je sve mnogo lakše.

< Poruku je uredio lesica RR -- 5.2.2014 10:42:09 >

_____________________________

Reči su kao pčele, one su istovremeno i med i žaoka

Njihovo domacinstvo je sestoclano (pisali bi da je cetvoroclano, ali im je vrtic u komsiluku i sve se zna), iako oni od babine i dedine penzije nista ne uzimaju, jer ljudi imaju poljoprivrednu penziju koja je katastrofa, ali to drzavu bas zabole.
Sve u svemu, mislim da ljudi nikada ne misle na finansije kad se ogradjuju od drugog deteta (to su samo izgovori). Realni problemi sa parama dodju po rodjenju. Mada, neki ljudi bi zaista trebalo da se zamisle i u obrnutom smeru, kad stancaju decu, a ne mogu stosta da im pruze-pocevsi od zelje da seriju zamene razgovorom sa detetom!
Ne znam, ja da mogu rodila bih petoro odjednom, da u svakom licu vidim jedan deo sebe i ove svoje smotane jace polovine. Ali razumem i potpuni opozit.

_____________________________

Sve zelje su izasle iz mene. Potrosila sam ih na druge. I sad vise ne znam kako se zeli. Ne znam kako se nada.Zelim da mi se vrati ista kolicina dobra koju sam drugima zelela. Zelim ponovo zelju u sebi. Zalim da budem sebicna.

anck zavisi i kolika je ta jedna plata...
mm ima platu 45 000 din i samo od toga nema sanse da bi mogli da preguramo mesec, znaci da nemamo pomoc, morala bih da radim, sta god. nama su samo racuni sve zajedno sa vrticima 20 000 din, sad od februara kada maki krene. 10 000 rata za auto... i sta ostane 15 000 din.. to je smesno od toga ne moze da se prehrani cetvoroclana porodica. ja sam samo iskrena pa kazem da nama moji pomazu, a u srbiji 90 posto ljudi pomazu babe i dede i to je tako.. naravno kada pocnem da radim, necu ocekivati pomoc, ali do tada, hvala puno mojima. mislim nije to tema, nego to da od jedne prosecne plate u srbiji ne moze da zivi ni troclana porodica, kamoli sa jos vise clanova.
ja samo hocu da kazem da modesti i anck kada kazu ako imas za jedno imaces i za dvoje, to je samo stvar razmisljanja, da li ces imati. ako zelis dvoje stvorices za dvoje.
svi ovde to bukvalno shvataju, kao ako imas za jedno imas i za drugo, kao da je to para za jedno dosta i za drugo, a one misle na to da ako zelis imaces i stvorices i za dvoje, troje..

_____________________________

don't shit where you eat :))

Mozda sam vec pisala o tome, ali nije zgoreg reci opet, znam ovde gomilu nasih parova koji su prilicno situirani, pa opet imaju po jedno, maksimalno dvoje dece. Jednostavno ko nece, uvek nadje izgovor za to. Cak i ako budem u mogucnosti, ne pada mi na pamet da deci pruzam neke luksuze, smatram da u bolje ljude izrastu deca koja budu naucena da se u zivotu ne dobija sve lako, da se mora malo i pomuciti u zivotu.
Mene i sestru je majka odgajila u 6 pamucnih pelena, brat je dosao 9 godina kasnije, ves masina se pokvarila u vreme najvece krize, pa je prala sve na ruke. Ziva i zdrava i ona a hvala Bogu i mi. Mozda u zivotu nismo imali sve sto smo pozeleli, ali sada imamo jedno drugo i danas mi je zao sto nas nije bilo i vise. Mnogo se volimo i najveca smo podrska jedni drugima. Ja imam n puta bolje uslove od svoje majke i nije mi tesko da se pomucim za svoju decu, koliko god da bude trebalo. Pä cak i ja da moram da perem pamucne pelene kao moja majka, ne odustajem od troje dece.

_____________________________

Ljubav, sreca i najveca radost:

Lazar 06.06.2011.

Stevan 20.08.2013.

ne znam velika je to dilema.
ali ne samo novac. nego i da li cu moci da pruzim svakom od to troje dece posebno dovoljno paznje? posebno posto cemo morati da jurimo sve te pare da bi se prehranili...

_____________________________

don't shit where you eat :))

Pruzices im paznju, naravno, ali svakako da neces moci ostaloj deci pruziti koliko i prvom, to je neminovno i tu nema nista lose, a oni ce kako budu rasli, jedni drugima pruzati paznju i sve to nadoknaditi.
Veliki je to posao i zahteva beskrajno mnogo zivaca, ali se isplati.

< Poruku je uredio Yula -- 4.2.2014 23:51:35 >

_____________________________

Ljubav, sreca i najveca radost:

Lazar 06.06.2011.

Stevan 20.08.2013.

Ja se vise bojim da psihofizicki necu moci da im dam svoj maksimum. Ja tek sad dolazim sebi. A planiram drugo tj pricam o tome za sada...

_____________________________

Na kraju sve bude dobro. Ako nije dobro, onda nije kraj :-)

Prvo dete je imalo 18 meseci kada sam po drugi put ostala trudna. Ni malo ga nisam zapostavila, bili smo aktivniji nego ikada, samo sto ga nisam podizala jer je bio vec prilicno tezak.
Bebac sada ima 5.5 meseci i verujte mi da ga nismo ni osetili u smislu nekog tereta! Sada sa dvoje imam nekako vise vremena i odmornija sam nego dok je Lazar bio beba. Kako, ne znam. Druga beka je bas dobrica. Imam doduse pomoc, svekrvu, ali ona je bila tu i sa prvim. Uglavnom, svi smo konstatovali da nam dolazak druge bebe ama ni malo nije otezao zivot, naprotiv! Stariji bata bebu obozava, udje iz cista mira u sobu i pita: "Gde je moja beba?".

_____________________________

Ljubav, sreca i najveca radost:

Lazar 06.06.2011.

Stevan 20.08.2013.

I mene muci ova tema . Moja cera ima 17m i trenutno nisam spremna za drugo ni fizicki , ni psihicki a ni emotivno a mm me pritiska i mozda i time vise jos odbija kao zbog njegovih godina , razlike izmedju dece ...A ja , se nalazim u nekom cudnom stanju , ne znam ni kako se osecam . Setim se samo moje trudnoce koja je do 5m bila idealna a od tad katastrofa , prognoze i ispitivanja , magneti , konzilijumi , strepnje i strahovi ... Mozda je to samo izgovor , ne znam , ali ja trenutno ne zelim drugo , moram da iskupim i snagu i emocije za to...

_____________________________

Muškarac je uspeo da izmisli i pripiše ženi sve odlike karaktera koje ona,u stvari nema, čak koje su više njegove nego ženine.Tako, muškarac misli da je žena slaba i zbunjena,a ona je izvanredno gipka,smela,dosledna,i uvek zna šta hoće i koliko može

kod nas je maksim urnebesno zahtevan, bas bas, retko zahtevan, tako da ga osecamo i te kako i prilicno nas iscrpljuju u kombinaciji, ali mi zivimo sami i borimo se sami sa nasim malim terminatorima
ali sto puta sam bolje sada organizovana nego sa jednim, zato sto moram da bih sve postigla i deca i faks... i nikad bolje ocene, ali ja sam frik, izgleda da funkcionisem samo pod pritiskom
ali generalno su dvoje dece neuporedivo veca obaveza nego jedno, barem sada dok su mali, to ne moze da se poredi. meni je to lepo i uzivam u tome, ali skroz je drugacije kada imas jedno i kada imas dvoje.
ali i kada imas jedno nisi svestan kako je kada imas dvoje, tako da ti to dodje naporno.

_____________________________

don't shit where you eat :))

Jovice, svaka cast!
Drzi se, bice bolje, s takvom voljom ne moze da bude lose.

_____________________________

Ljubav, sreca i najveca radost:

Lazar 06.06.2011.

Stevan 20.08.2013.

Sve je stvar organizacije, sve sam stizala s jednim detetom, sa dvoje mi je pocetak bio haotican jer je T imala samo 16 meseci, ali i to se odvelo u red. Na sve se moze navici i lepo organizovati. Sad kad mi je samo jedna kuci, ni ne osetim.

Ni mi nemamo nikakvu pomoc, da se nadovezem na gornji post, i namerno sam rekla da smo pod kreditom, jer i ako je veca ta jedna plata oduzmite taj kredit i sve troskove i sta ostaje ... ne dovoljno! Mislim necu sad tu da kukam po forumu, to mi je odvratno, samo hocu da dam primer, da ako zelite i drugo dete ne treba vam citavo bogatstvo za to!

A i potpuno se slazem da deci i ne treba pruziti sve, ispuniti svaku zelju, bice i bolji i sposobniji ako se malo i sami potrude ( mislim na stariji uzrast)!

Odakle ovo? Ne znam nikog u mojoj okolini koga pomažu babe i dede (tj. pretpostavljam da si mislila na mame i tate).  Mi prvi nismo dobili nikada nikakvu pomoć od roditelja, i smatram da je to ok. Em nisu u nekoj zavidnoj situaciji, em imaju svoje potrebe, zašto bi pomagali mene ili mm-a koji smo zdravi,pravi i odlučili smo da imamo dete?
Inače, mi imamo primanja 50 hiljada (ukupno) živimo u Beogradu (gde je realno život najskuplji, mislim na vrtić,prevoz,hranu itd.)  i to kao podstanari. Tako da sasvim sigurno u našem slučaju "gde ima za jedno ima i za dvoje" nije stvar razmišljanja nego realnosti. A trudili smo se svojski da obezbedimo dobar start za naše dete (čekali smo da završim faks, nađem posao itd.) ali nažalost živimo u banana državi gde sve što nije normalno ispada normalno i obrnuto. Džabe mi i faks završen u roku, i posao u državnoj firmi (pet godina bez ugovora za stalno) i na kraju će ipak mm  morati da ide na prekookenski brod i odvaja se od nas samo da bismo imali za najosnovnije stvari.

Detetu je ljubav najpotrebnija, ali to nikako ne znaci da mu je to jedina potreba! Ako vec pricamo o finansijama...
Cvrsto stojim iza stava da je u Beogradu za podstanarski zivot sa dvoje dece (a da pri tome toj deci pruza solidan i udoban zivot) potrebno minimum 70000 primanja.
*30000 je minimalna potrosacka korpa za cetvoroclano domacinstvo. A to je stvarno malo, jer smatram da se trosi vise od 1000 dnevno, pogotovo u porodicama pusaca.
*8-15000 iznose racuni za stan-info, struja, centralno, telefon (u zavisnosti od velicine stana)
*5-15000 prevoz za posao (u zavisnosti da li se putuje autom ili gradskim)
*10000 vrtici za dvoje dece
Vec sad ne ostaje nista , a da ne dodajem stan 150-250 evra
A da ne pricam o vanrednim okolnostima-rodjendani,letovanje ili zimovanje (ne oba, jer ova primanja to ne mogu da pokriju), po koji izlet u toku proleca i leta, pa dete se razboli pa moras da platis zenu da ga cuva, jer ti neki konj na poslu nece dati slobodne dane, pa treba i sebe i muza da obuces i da pri tom i vas dvoje ne jedete gloginje na poslu za dorucak.
Tako da, Anuk, svaka tebi cas_t, ali mm i ja trosimo oko 30000 mesecno, a da pri tome skoro nista od hrane ne kupujemo, jer imamo nasu. I ne razbacujemo se. Doduse, ja volim da odem u bioskop, volim da odem u pozoriste, volim da kupujem svojim kumicima i braticinama, ali opet to je sve normalno, nije razbacivanje. Ne znam...

< Poruku je uredio Verolina -- 5.2.2014 10:34:58 >

_____________________________

Sve zelje su izasle iz mene. Potrosila sam ih na druge. I sad vise ne znam kako se zeli. Ne znam kako se nada.Zelim da mi se vrati ista kolicina dobra koju sam drugima zelela. Zelim ponovo zelju u sebi. Zalim da budem sebicna.

Slažem se, mada znam i one koji dosta dobijaju od roditelja. Mi ne dobijamo nikakvu pomoć (tu ne računam pakete koje sveki šalje u poslednje vreme, ranije nije ;), čak mi pomažemo našim roditeljima kada možemo. Ja nekako osećam poštovanje jer sam dobila stan od mojih roditelja pa uletim kada mogu. A kada rodim dete, mislim da će i dalje stanje biti isto, ne računam na pomoć.


_____________________________

310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...



Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.

Šekspir

Verka, sve se slažem
Nego imaš PP

Zene, svaka vama cast... Meni pored punog zamrzivaca treba minimum 50 000 samo za prodavnicu! Oboje radimo, sa super platama, i verujem da mesecno potrosimo trocifreno za sve ukupno.. S tim da mm placa sve racune, ni ne znam koliko su ukupno.. Jeste nas petoro, ali opet trosimo puno, fakat. Nemamo kredita. Divim vam se, ali iskreno!

_____________________________

Možda je na ovom svetu neistine, nepravde i mržnje više, ali su istina, pravda i ljubav moćnije.
Patrijarh Pavle

Nemoj me shvatiti pogrešno, ali mamu i tatu sam uvek krivila zašto nemam braa ili sestru. Jedinica sam. Prvo mi je mama servirala priču kako sam je ja pocepala i kako nije mogla drugo, da bi mi skoro priznala da JE BILO STRAH da rodi još jedno. Tata mi je pre 2,5 godine preminuo, mama mi je bolesna i sama. Ja ne živim u Srbiji. Ne kažem ti da rađaš zbog sebe, već da tvoja ćerka sutra, kad vas više ne bude ne ostane sama. Muž moj ima makar sestru.
Zato ja silim da rodim još jedno.
Drugi put kad sam zatrudnela nije bilo sve ok, moralo se na indukovani pa opet sad radim na drugom.

_____________________________

I flunked anger management! }:->

Nama samo za kiriju za stan (podstanari smo) + sve račune + vrtić (a uskoro za dvoje dece) ode 70.000. Svaki mesec. Za hranu nemam pojma koliko trošimo, verovatno sličan iznos, možda manje, ne znam tačno. Niko nam ne pomaže, nemamo nikog na selu da nam uskače sa hranom i nekako plivamo. Ne stežemo se preterano, ali ni ne rasipamo se. Ali oboje radimo. Da živimo od samo jedne plate, ne znam kako bismo sa dvoje dece pregurali od prvog do prvog. Ne kažem, imali bismo za hranu i ono najosnovnije, ali bilo bi potrebno mnogo odricanja i kalkulisanja.
Inače i ja sam jako želela više od jednog deteta baš zato što sam jedinica i kad ih vidim kako se igraju (pa i čerupaju), srce mi je puno.

trco svaka cast
anck u potpunosti se slazem sa tobom.
ali ja isto kao i torbica kazem da se divim ljudima koji kao podstanari u beogradu prezive sa 50 000 din mesecno, meni to deluje kao nemoguca misija, bez pomoci sa strane, iskreno.
to sto ti torbice kazes samo na hranu nam ode skoro toliko.

_____________________________

don't shit where you eat :))

i ne znam zasto je vecinu ljudi sramota da prizna da im pomazu roditelji, i te kako vecinu oko mene pomazu, makar malo, a i ovde na forumu, pa to je ocigledno.
dobro ja imam 24 godine i uspesno zavrsavam faks, mozda je nekog starijeg sramota da to prizna, nemam pojma...
pa svi pricaju kako se izdrzavaju od penzija, to je opste poznata stvar.
da mi muz ima 100 000 platu sigurno ni ja ne bih trazila pomoc od mojih, ali nazalost ne zaradjuju svi tako puno, koju god skolu da imaju.
bea uzas sto sa faksom imas tako malu platu, stvarno da se deprimira covek

_____________________________

don't shit where you eat :))