mnogo me nervira. razumem da neki ljudi greše namerno, jer im je simpa, razumem i da je cimanje veliko slovo, pa ga i ja gotovo nikada u ovim neformalnim pisanijama ne koristim, razumem skraćenice koje sami uvodimo, sleng i pozajmljenice iz stranih jezika, razumem pisanje bez kvačica, razumem štamparske greške, posebno ove z-y tastaturalne varijante, sa kojima svi svakodnevno imamo ispade... ali ne razumem da neko može da izađe iz škole, posle osam, dvanaest, šesnaest ili još kusur godina i da brka spojeno i rastavljeno "ne", ili, još gore, ne korišćenje, ili pogrešno korišćenje interpunkcije. desi se i meni nekad, u žurbi, ili kod pokvarenog spejsa, nije kraj sveta, ali ima ljudi koji se svaki put pitaju i nikad im ne padne na pamet da konsultuju nauku i nauče jednom za svagda. možda bi, za dobrobit istih, dobro došla tema u kojoj bi citirali pogrešno napisane reči i rečenice. pri tom, uopšte ne mislim da bi to bilo uvredljivo, jer bih lično, više volela da me neko ispravi kad pogrešim ovde, nego da se obrukam negde gde je to mnogo važnije.
_____________________________
dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...