Svake tri nedelje idem u kupovinu. Od onog momenta kad se vratim iz kupovine, kačim spisak na frižider. Zapisujem sledećim principom: ne pišem kad ostanem bez, recimo, pirinča. Otvorim kesu, vidim da mi je 0stala još jedna, a trošim recimo dve mesečno, i odmah pišem za sledeću kupovinu. Tako retko kupujem po lokalnim marketima, gde je sve duplo skuplje.
Tri dana pre nego što krenem u nabavku, sto puta pregledam ceo stan, ne bih li proverila spisak.
Meso kupujem po potrebi, u mesari-evo zašto: ako ga skladištim u zamrzivaču, mm mi svaki dan traži da mu pečem krilca za večeru, pa da mu napravim ovo ili ono...meni to nije teško, ali ne mogu da mu objasnim da to jako mnogo košta, lakše mi je da mu kažem da nemam u zamrzivaču, i spremim mu tople sendviče, omlet, testo sa sirom, ili već nešto smislim. Ovako, svaki dan prošetam do mesare i kupim šta mi treba, sveže.
u prodavnici kupujem samo sveže salate, svaki dan.
Ono što je meni najveći spas je zamrzivač pun gotovih i polugotovih (domaćih) jela.
Kuvanu hranu nikad ne bacam. Koliko god da ostane, za jednu osobu, dve, tri ili brdo, kao kad kuvam sarmu ili pasulj, sve pakujem. Onda dođe visok datum, a ja samo vadim iz zamrzivača.
Isto tako, bećar paprikaš, pečene paprike, to spremam kad su paprika i paradajz najjeftiniji, zamrzavam i čuvam za crne dane
I uvek se trudim da maksimalno iskoristim sezonu tikvica i španata. Izuzetno jeftine i hranljive namirnice, koje se mogu spremiti na jako mnogo načina.