Mi sada živimo u gradu, u Atini sam rođena i odrasla, a moja mama uprkos lošim uslovima nije odustala od običaja, a neke je prenela i na mene... U blizini grada ima šuma, pa badnjak sami beremo, tj. mm, ranom zorom, ne veliki, više je u pitanju malo veća grana, a ja od komšinice sa sela uzmem malo slame, ne pospem je po celoj kući, nego samo u jednom ćošku, a onda ide sve po redu, suvo voće, orasi, lešnici i slatkiši po njoj. Uvek ima mlade pšenice u nekoj saksiji, kuvam i pšenicu, spremam posnu hranu, bacimo orahe u ćoškove, a uveče obavezno kestenje posle svega i u crkvu. Badnjem danu i Božiću se najviše radujem
Prih par godina su me gledali kao ludu, zbog svega što radim, pogotovu komšije, ali sada svima prija Božićni duh u našoj kući
Mada, potpuno razumem ljude koji nemaju uslova za ovakve stvari, ja radim od kuće, imam dosta prostora na raspolaganju, ali , eto, npr. moja sestra, živi u malom stanu, radi od 9 do 5, do i od posla joj je potrebno sat vremena, ona ne može da izvede sve to.