Tašo, meni da se samo učinilo, ušla bih da vidim i budem sigurna. Ono ljubljenje (ako je uopšte sigurna da je i to vodela) i sve uopšte kako je opisala, to mi govori samo jedno- nisu čista posla! Dete je to! Ono nema nikog da ga brani osim roditelja. A ako je ugroženo od roditelja, šta??? Čija je to briga??? Nas, svih nas! Onog kom se UČINI, onog ko POSUMNJA...
Briga mene baš ako neku tuku od žene muž maltretira a ona nema m*da da ga prijavi. Ali ako je žrtva dete, e onda me itekako briga. Nikad nisam videla, čula, posumnjala da se u mojoj okolini nešto tako događa. Čitala sam po novinama svašta! Nešto se desi, nađu dete od dve godine usred zime napolju golišavo i modro, neuhranjeno, kako se igra s mrtvim poluraspadnutim kučetom... Uhapse majku i ljubavnika. Uhvate prvu komšinicu da je intervjuišu, a ona, vidi crnjaka, kaže: Da, dešavalo se to stalno, po celu noć je dete znalo da bude golišavo napolju dok oni orgijaju unutra... Eto, nesretno dete...-
Krava komšinica i ceo komšiluk što to gleda, i njih bi pred sud!!! Plakala sam ko kiša dok sam to čitala, duša me moja boli kad samo pomislim na to! Nemojte ljudi okretati glavu, vaša je stvar! Treba da pazimo decu, iako nisu naša, iako su komšijska, siromašna, bilo kakva!