Pobili se naši i grčki košarkaši na utakmici, izubijali se, sada mi reče mm, gađali se i stolicama

Andrej trenira karate 2 godine,zavoleo je taj sport,mada sam ja zelela da ga prebacim na plivanje ,nije mi uspelo  Uskoro polaze za crveni pojas
Jedino na sta je pristao osim karatea je da ide sa mnom na klizanje,pa cu ga mozda prebaciti na hokej, ako mu se svidi naravno

ribizla moj Maki trenira plivanje, bas sutra imamo prvo takmicenje odlican je sport, i ja sam ga trenirala

Kako ste prosli na takmicenju? Meni treba sto godina da vidim odgovor 
Ja sam bas htela da ga upisem na plivanje a desilo se to da sam ga prevrnula slucajno u vodi sa nekog velikog krokodila kad je imao oko 2 god i trebalo mu je godinu dana da ponovo udje u vodu,mucenik
Bilo je povuci potegni,mada je sa 4 godine ipak naucio da pliva,opet slucajno prevrnut samo sa duseka Sta cu,dosla nam neka zmijica na dusek
I bez obzira na to sto je naucio,nece da popusti Ima sad u sklopu fizickog plivanje,odnosno idu na bazen,pa ce se mozda zainteresovati ,a do tada videcemo,polaganje za crveni je 27-og
Kako volim ovu temu

Polozio je za crveni pojas

Videh poruku kasno... ali mozda posluzi nekome od roditelja.
Posto radim sa decom, evo jednog saveta za sve roditelje:

Od cetvrte do seste godine - plivanje.
Od seste do osme godine - gimnastika.
Od osme do dvanaeste - atletike.

Od dvanaeste tek zna da li mu se neki sport dopada ili ne i pre tog uzrasta ne treba samostalno da donosi dete odluke da li mu se nesto dopada ili ne.

Ukoliko imate bolji kucni budzet najbolje bi bilo da dete nastavi da se bavi plivanjem kada krene na gimnastiku, i da nastavi da se bavi plivanjem i gimnastikom kada krene na atletiku...

Od 12 godine bira dete samo, i nemojte ga sputavati.
Uslov je naravno da treninge vode ljudi koji su strucni...

Već duže vreme pokušavam Luku da upišem na neki sport, ali gde god odemo odgovor je isti "Mali je!" Ima 5,5 godina.
Pre neki dan mi drugarica kaže da je svog malog od 5,5god upisala na džudo, i naravno, Luka se popali, ja se obradujem, i odemo danas. Nije mogao da dočeka. Onda je trener rekao da sedi na klupi i gleda trening, on se skenjao, pa ga je posle ipak pozvao, da proba da radi isto što i drugi. Prvo je kuburio sa kolutom (unapred, unazad), ali onda ga je savladao. Izgledalo je kao da uživa. Onda je trener izdvoji njega i jednu devojčicu pošto su novi, i predao ih nekim dečacima iz starije grupe, da ih nauče neke osnovne kolutove. Videla sam da se Luka trudi, baš je bio uporan, opet, opet, opet, i videla sam da ga dečaci bodre, tapšali su ga po leđima, prihvatali dok se okretao... Konkretno je bilo nešto poput koluta, samo izmakneš ruku pa ne padaš na glavu već se prevrćeš preko ramena. Meni je sa klupe izgledalo kao da mu uspeva, ali on se na kraju rasplakao, došao kod mene i rekao da ga ispišem, jer on to ne može da uradi.
Objašnjavala sam da na prvom treningu ne možeš sve da znaš, zato se to zove trening, jer se trenira, vežba, pa onda naučiš, i dečak mu je rekao da je on bio još gori od Luke kada je pre 6 god počeo da trenira, ali ovaj ni da čuje. Pokušala sam da ga ubedim da proba da trenira mesec dana, i da ako mu se ni tada ne bude dopadalo, da se neću protiviti da odustane, ali da mislim da nije pametno da odustaje nakon prvog treninga, jer ja mislim da mu extra ide. Neće.
Da li popustiti, ili isterati mesec dana treninga na silu u nadi da će shvatiti da se sve može navežbati?
Sutra ću ga upisati na fudbal, pa će odustati jer nije dao gol, prekosutra na košarku, pa će odustati jer nije koš...
Nisam pametna. Jednostavno mislim da se pred kraj treninga već mnogo umorio, i da se zato rasplakao i odustao, jer je bio tooooooliko oduševljen, i nestrpljiv kada smo stigli tamo.

< Poruku je uredio Tash -- 27.3.2012 22:22:29 >

moje kumce je isto to uradio - isao na prvi cas karatea i posle njega hteo da se ispise. tatko mu nije dao - rekao mu je da nikom ne ide iz prve, da je cak i trener bio los u pocetku, da su svi to prosli bla-bla-bla (kako vec bodri svoje dete i smiruje ga) i da izdrzi mesec dana, pa ako ne bude i dalje zeleo da ide, neka se ispise. napravili su dil.
mali sada ima 11 godina i svu silu "pojaseva" u karateu. i dalje ide.
mislim da je poenta da zajedno odlucite da nastavi da ide, ako mu samo nametnes nece se osecati dobro. ako je bio dovoljno star da odluci da zeli da ide - neka bude dovoljno star da "zajedno" donesete odluku sta dalje (mislim da je bio i umoran i razocaran sto nije mogao odmah da patosira 33 crna ratnika, a posto je jako zeleo da ide, verovatno ce zeleti i dalje, samo mu treba malo podsticaja).

Ožvalavih pričajući od Spensa do kuće da ja mislim da on nije u pravu da mu ne ide, naprotiv, da sam ja jako bila ponosna kako mu ide. Da smo baš drugareva mama i ja gledale koliko bolje je radio kolut na kraju treninga, u odnosu na početak. Čak ga je i trener par puta pohvalio.
Objasnila sam mu da nije izdvojen jer ne može da nauči, već zato što je nov i treba da nauči ono što su ostali, koji već duže idu, naučili. Da će za mesec dana on biti sa ostalima, a neki novi klinci će biti izdvojeni kao on sada, a za koju godinu će on da uči neke nove klince kao što su njega danas učili ti dečaci. Da nije sramota ne znati, ali da je bzvz odustati. Pitala sam ga šta će kada krene u školu pa bude trebao nešto da uradi a neće mu ići, šta ćemo tada, da ga ispišemo iz škole? Ali ne, neće. Odlučila sam da danas više ne davim, mislim da nije dobo da odjednom nasrćem. Takođe sam, kao i taj tata kog spominješ, rekla da ide mesec dana, ako mu se i dalje ne bude dopadalo, da onda odustane. Neće.
Lupila sam i na sentimentalnost "Hajde mami za ljubav probaj još koji put", tu je malo stao, zamislio se, ali odgovora nije bilo.

mi smo isli na sport ( skolica sporta) od 3,5 god pa do skole..ni jedan konkretno sport, vec vezbice za razvijanje muskulattre, kicme( malo gimnastika, malo lopta)...Vec sam govorila da je J bila neverovatno stidljiva, i prvu godinu sam morala da presedim ui sali ( ili iza vrata) dok traje cas..
jednom mi je napravila takvu scenu medju 50 roditelja, da sam je zatvorila u wc da se objasnim sa njom nasamo( tad jevec bila starija), a ona je toliko vristala da su roditelji za mnom komentarisali kako treba da mi se oduzme dete , misleci da sam je mlatila..
ALi ,ja nisam popustala..posle prve godine vec se nije bunila, a naredne dve je bas volela da ide.. Isla bi i dalje da se ta dva momka koja su pocela u jednoj OS sa 15 ak dece i clanarinom od 1200din nisu povampirili , pa poceli da prave grupe od po milion dece u raznim skolama ( u medjuvremenu su postali jako popularni u krem krugovima bg-a) i da nenormalno dizu clanarinu, koja je pre nepune 2 god dogurala do 5000 din..Tako da smo prestanak njoj povezali sa polaskom u skolu..
Mozda ce ovo biti predmet polemike, ali ja ne mislim da treba da se popusti u takvim situacijama..Nije lako napraviti kolut,ali moraju i sada da budu svesni da se za neke stvari vredi potruditi ( ne znam jeste li savladali bicikl i rolere, jer i to su ispiti za dete)..I , ako smo negde krenuli-upisali se-nema odustajanja..Kad je trazila da ide u muzicku skolu, milion puta sam joj ponovila da kad se upise, to traje 6 godina, i nema prekidanja-kao sad hocu a sledece godine necu, i naravno da podrazumeva ogroman trud, i svakodnevno vezbanje.. Dakle, odaberite sport ( ili pogledaj da li kod vas ima tih skolica sporta ), i samo uporno..Milion razloga deca umeju da smisle zasto ne zele da idu, ali jednostavno mi napravimo atmosferu u kojoj se ni ne pomislja na prestanak aktivnosti..

Išao je sa mojom mamom u tu školicu sporta, ja sam tada bila trudna, pa se porodila... Voleo je da ide, ali moja mama, zbog posla, nije postizala redovno, i nekako se to izgubilo... Ovaj džudo i meni odgovara jer mi je blizu, jer imam šta da radim sa bebom dok je on na treningu i zimi i leti, odgovara mi i vreme (zbog kupanja)... ma baš bi mi leglo. I ja mislim da nema popuštanja, jer kakav je to onda signal detetu? Šta mu govorimo??? Ali s druge strane, mnogo je teške naravi, i ono čega se ja plašim je da će on tamo njariti i praviti scene, a onda sem moje sramote ne postižemo ništa.
Rolere nikada nije tražio da vozi, a ni bicikli ga ne fascinira. Tj, pre nekih mesec dana je prvi put pitao kada ću mu kupiti bicikl, ja se toliko oduševila da za malo da pođem odmah. Ali je onda tražio i trotinet, pa sam to uzela od brata. Onda je usledila drama, jer ovaj trotinet ima 2 točka, i beži mu, prevrće se, video je on kod drugara na 4 točka... A ja sam bila stava da smo svi mi naučili da vozimo na dva, i to smo bili mlađi nego on sada, i ne vidim zašto bi on vozio na 4. No, sklonila sam trotinet kad je počeo da drami. Sledeći dan dolazim sa posla, on i mm u dvorištu, i Luka vozi trotinet. Neće onaj na 4 točka, zna on i ovaj da vozi.
Ja sam sigurna da bi i ovaj džudo bio sasvim druga priča da ga je mm vodio, ali kad mm radi u to vreme.

Tash, a neki drugi sport? Ima li nešto što on voli, što bi mu bilo interesantnije?

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

ma jedno je da odustane posle mesec dana, drugo je ovo sto on radi. ja bih mu rekla da ce ici 1 mesec, pa ako posle toga ne bude hteo ... a za to vreme idite, sedite zajedno, ti komentarisi, smejte se, neka bude opusteno, drugari ce ga navuci kad bude video da se napreduje i da to nije bauk.

Anči, mislim da nije stvar u tome da ga ne interesuje, nego da on nije sve uspeo kako je zamislio, pa mu je onda ispalo bzvz i odlučio je da odustane.
Moram nekako sa njim da se ubedim oko ovoga... Uceniću ga nekako... Posle svakog treninga da dobije sladoled, Gormita... nešto...

Tačno.

Sad mi drugarica šalje mms, drugar je dobio kimono, tek sada ćemo imati problem... svi su u kimonu... UFFFFFFFFFFFFFF

objasni mu da mora da zasluzi - kazi mu da bi klub propao kad bi svi dobijali kimona kad odustanu i da ce ga dobiti i on ako nastavi i pokaze da je zasluzio.
nemoj da ga podmicujes - mislim da je dovoljno velik da shvati da ne ide sve kako je zamislio i da za uspeh mora biti i truda.
probaj malo "glavologije" - nadji mu neki dzudo-crtani ili sl, da se ponovo "popali"

pa napravi situaciju da je kimono motivacija za trud..eto, drugar je isao, slusao, bio dobar i dobio kimono ( koji ces naravno, ti da platis)..posao je na dzudo pre njega, morao je malo da ide da bi dobio kimono itd..nafiluj jos malo

Moja cerkica ide na plivanje od kad je bila beba. Prvo sa nama, od treceg rodjendana sama sa instruktorima. Nesto iza treceg rodjendana je pocela sama da pliva. Sa 4 je presla 2 nivoa vise i sad je u grupi sa decom od oko 6god ali instruktorka hoce da je posalje jos jedan stepen vise. Jedino nam savetuje da vezba kraul, prsno i ledjno su joj ok.
Iskreno ja ne znam koliko valja zuriti. Na tom su nivou cak i neka deca od 9god, a ona je ko mrvica u odnosu na njih. Mi je vodimo na plivanje dvaput nedeljno, ne prestajemo cele godine, sve kroz igru radimo. Ni na kraj pameti mi nije bilo da je forsiram da vezba kraul non-stop, al opet ne znam dal je fer da joj malo ne pomognem da napreduje ako vec ima priliku i instruktorka misli da moze...

Inace je pored toga isla na gimnastiku nekih godinu dana (2.5-3.5god). Preselili smo se i prestali, birala je umesto toga skolu scenskog nastupa gde rade glumu, pevanje i jazz dance. Na balet ide od 2.5, sa 4 je krenula na kombinovani cas balet i tap. Uciteljica nam je savetovala da je od jeseni prebacimo na balet rad 1 na kraju kog se polaze test za rad 2. Balet joj kao bolje ide pa da se na njega koncentrise za sad, a tap moze rekreativno.
Eto, to je pre 5god... Znaci licno smatram da nije rano za puno stvari, deca sama pokazu svoje sklonosti.

_____________________________

You give them life, they give you more to live for...

Novi Sad - besplatne škole sporta

Informacije na detinjarije.blogspot.com/2012/04/blog-post_12.html

_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

super info Alex ali mi smo jos mali za to, kazu tek od 8 god.

I mi smo mali. 

Inače, mi smo bili bolesni još od onog treninga džudoa, tako da nismo išli. I onda se nešto desilo pre koji dan, kažem "nešto" jer ne znam šta, Luka je rekao da jedva čeka utorak da ide na džudo.  Uglavnom, iako ga je juče bolela glava, i povraćao je, ako se bude dobro osećao, vodiću ga danas, samo nisam stigla da skratim kimono. 

Mene Maki gnjavi da ga upisem na jos neki sport, hoce borilacke vestine, a meni se cini da on nije za to... A i mnogo mi je sad u ovoj situaciji finansijskoj da dajem vise od 3,4 hiljade mesecno samo na to...

Džudo na Spensu je 1900din mesečno, 2x nedeljno.