Evo da malo podignem ovu temu.
Moja djevojčica je sa nepunih 5 godina počela trenirati karate,nije to bilo neko aktivno treniranje,više je trčkarala za ostalom djecom,oponašala ih.Malo po malo ,trener meni kaže da je ona iznimno talentirana za karate.
Išla je nekih godinu dana i dosadilo joj je.D žaba je bilo nagovaranje trenera da ostane da im je ona nešto kao zaštitini znak,najmanja,a spretna,te nadarena jako.
Nakon karatea krenula je na plivanje.
Sa 7 godina.Kada je počela trenirati plivanje,već je znala plivati,al onako dječije bez ikakovg stila.
Trenirala naredne 3 godine,rado išla.Nažalost,bazen u kom su imali treninge nije ni pod čijom nadležnosti,tako da niko nije plaćao vodu ,zagrijavnaje i sl.Elem,naša dijeca su i dalje išla na treninge,al to se svelo na tzv. suhe treninge,samo kondicija.Tako mjesecima.
Odustane od plivanja(na moju i njenu veliku žalost)
Sada trenira odbojku i atletiku,ništa ambiciozno,čisto rekreacija.Dva puta sedmično ide i na atletiku i na odbojku.
Jako voli sport,mislim da joj više leže kolektivni sportovi,timski rad.
Sa svojih 12 godina pliva ljepše i pravilnije nego 80% odraslih,milina je gledati je kad pliva delfin,kao ribica,
Nikada je nismo ,,gurali" na neki sport,uvijek je išlo spontano,potaknuto njenom željom.