Posle polemike zasto neki od nas decu vode u vrtic i onda kada ona to ne zele,potrazila sam adekvatnu temu ali nisam nasla. Mislim da cemo ovde moci da razmenjujemo svoja iskustva mi koji drugu opciju nemamo i prinudjeni smo da se upoznajemo sa svim drazima ali i manama koje nasi malisani dozivljavaju u vrticu. Bili mi time zadovoljni ili ne.
Ovako... Ja nisam isla u vrtic. Moja mama kaze da joj je bilo zao da me pospanu i uplakanu svakog jutra budi i nosi do vrtica. Ja joj to sad zameram, jer sam kroz sve te faze ja prosla jednom , a proci cu najmanje jos jednom. Ali, moja mama nije radila, nije ni imala potrebe jer se tada od jedne plate sasvim solidno zivelo. Moje licno misljenje je da danas ni troclana porodica ne moze ziveti od jedne plate... ne moze ni prezivljavati...
Posto zivimo sami, tako smo odlucili i zbog toga do daljnjed zivimo privatno, vrtic je bio najbolja solucija, od:
-da moja mama svakog jutra dolazi do nas, po suncu ili snegu, iako nismo puno udaljeni (jos uvek)
-da sveki spava kod nas od ponedeljka do petka i da da otkaz
-da nepoznata zena cuva dete u mom domu.
Verovatno ce se vecina vas sloziti da je vrtic od ponudjenih opcija najnajbolja...
Prvih mese dana bili su pravi pakao... Privikavanje , plakanje, lepljenje kao krpelj...Cak smo hteli i da odustanemo.
Slika danas , posle skoro dve pune god je sasvim drugacija i fantasticna... Osim kad ne pravimo dugu pauzu, Mata jedva ceka vrtic, kad odem po njega on uvek ima jos nesto da zavrsi, iako je slika ujutru potpuno drugacija.
U vreme kada ga vodimo svaki dan, docekuju jedni druge, u glas izgovaraju imena onog koji dolazi, grle se, ljube, prizor za uzivanje.
Kako svi mi imamo svoje dobre i lose dane, tako imaju i deca, nekad im se ide a nekad ne.

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

zastp bas vrtic ?
mozda zato sto se dete tamo socijalizuje sa grupom vrsnjaka ( neko ce reca aliiii oni su mu sviiii poznati , ja kaze i sta ? ) na neutralnom terenu
ja nisam tamo da je branim i usmeravam , tamo je vaspitacica koja je neutralna
i eto
a tamo i pocinje neko obrazovanje , moje dete ide u vrtic u kom se radi po montesori netodu pa je to dodatni plus , grupa je uzrasno mesovita , uce se strani jezici , ide se na izlete
i eto , bas zato vrtic a ne baba , deda , dadilja

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Ja potpisujem sve što je Olga rekla i još bi dodala, djeca treba da provode vrijeme sa djecom!
Moj R. ne ide više u vrtić a najesen ide u školu i sad je skoro svaki dan sa djecom.
Praktikujemo višesatna pa i cjelodnevna druženjakad smo u mogužnosti, da se zajedno igrau, zajedno jedu itd. Nekad kod nas nekad kod nekog drugog .

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Dok sam bila trudna sa prvim detetom, par puta smo pred mojom mamom pričali o tome gde bi on mogao da ide u vrtić i kada je najbolje da krene (oboje smo zaposleni)... Tada je moja mama rekla da nema šanse da dete ide u vrtić bar do pune 2 godine i da će ga ona čuvati. Ok, složili smo se (nismo to od nje tražili, niti bi, a mm-ovi ne žive u Bg). Sa njegovih 9 meseci sam se vratila na posao i svakog jutra smo vodili dete kod nje, ja sam tada radila 4 sata, pravo sa posla sam dolazila po njega i tako je to funkcionisalo neka 3 meseca. E onda sam počela da radim puno radno vreme i tada su krenuli problemi. Moja mama je rekla kako ona ne može da izdrži taj tempo i da gledamo kako znamo i umemo da ga ubacimo u vrtić (nismo konkurisali te godine jer sam mislila da će biti kako smo se sa njom dogovorili). Morali smo da potegnemo 2 veze i nekako smo uspeli da ga ubacimo sa njegovih godinu i po dana (baš tada sam ja ostala drugi put trudna). Inače, taj vrtić je na 2 minuta od moje mame, tako da ga je ona vodila i dolazila po njega. On se super adaptirao, već posle nedelju dana je ostajao na spavanju, ali je tada počeo da se razboljeva svako malo. Imala sam užasnu grižu savesti, često sam odsustvovala sa posla (nisam ni pomišljala da otvorim trudničko, radim kod privatnika). Sa njegove 2 godine smo ga povukli iz vrtića na mesec dana (vladale su ovčije boginje, ja nisam preležala a trudna 7. mesec i tada sam već bila na bolovanju), mislila sam da ćemo imati velikih problema kada ponovo krene, međutim, tada je sve krenulo na bolje. Jedva je čekao jutro da ide u vrtić, da se igra sa drugarima, vaspitačice obožava, sve super. Par puta sam ga pitala da li hoće da ostane kući sa mamom ili da ide u vrtić, kao iz topa je odgovarao "Hoću u vrtić!" Onda sam zaključila da je njemu tamo u stvari super, on je jako društven, obožava da bude sa drugom decom, nekad kad bih ga ostavila kući primetila sam da mu je dosadno, bio je nesnosan, vidim da mu fali društvo... Sad ide redovno, obožava da ide, mnogo je tamo naučio, u parkiću bez problema prilazi drugoj deci da se igra, sad je počeo da ide i na rođendane kod drugara iz vrtića. Mislim da to veoma zavisi od karaktera deteta, ja sam kao mala mrzela vrtić, a i sada sam pomalo asocijalna , pa sam jako brinula kako će on to sve podneti, ali on je očigledno totalno različit i voli da ide. Ipak, da sam mogla da biram, mislim da ga ipak ne bih dala tako rano, ali opet, to bi bilo isključivo zbog mog lošeg iskustva sa vrtićem.
Što se tiče ovog malog, on sigurno neće biti spreman za vrtić sa godinu dana, bolešljiv je i dosta vezan za mene. Planirali smo da, ako se ja vratim na posao, da pokušamo isto sa godinu i po, a ako ostanem bez posla, biće kući do 2 godine, a za posle ćemo videti (sve zavisi da li ću i kada naći posao).

< Poruku je uredio Moiraina -- 11.7.2013 21:08:23 >

mati, znas zasto sam to spomenula.. zato sto mi nije jasno to forsiranje vrtica, ako dete ne zeli da ide, ima otpor, nesto mu tamo ne prija isl.
moja drugarica npr. ne radi, sedi kod kuce vec 6,7 godina ali njeno starije dete je upisala kada je imalo nepune dve godine (sada ima skoro 6), a i ovo mladje ce uskoro da krene. desava se da nekada dete negoduje i ne zeli da ide, npr. preko leta kada grupe spajaju, pa nije njena vaspitacica, njeni drugari..ili ako druga deca odu na ekskurziju (jer ona smatra da je ok da joj dete ide u vrtic, ali ne dozvoljava da ide i na izlete i ekskurzije)... i ne mogu da slusam njene komentare tada, zlo mi je! jao maja mi je kod kuce vec nedelju dana, nece da ide u vrtic, ja ne znam sta cu sa njom, samo se mota po kuci...alooo zeno, da li ti tvoje dete smeta kada mozes tako da govoris? pritom, ona ne radi, nikakve posebne obaveze nema, tj. sada i ima oko mladjeg deteta, ali dok njega nisu dobili bukvalno se dosadjivala. i onda ona lepo svoje dete trasportuje u vrtic protiv njegove volje, a onda zove prijateljice i kafenise, jer nema kako da ispuni prepodne. pritom budi decu u 6 ujutru i leti i zimi, ako im je vrtic na 5-10- min od kuce. jer ujutru imaju rituale, moraju da doruckuju sta im ona spremi jer nema poverenja sta ce detetu u vrticu dati isl. i ovog mladjeg je od kada se rodio budila u 6 ujutru da ide sa njima, sto je meni van svake pameti, tako maltretirati malo dete kome je potreban san!

ja sam isla u vrtic, ali ga nisam bas volela. krenula sam kasno, sa pune 4 godine i isla 2 godine, do polaska u skolu. tata je radio uvek I smenu, a mama je menjala smene i one nedelje kada ona radi popodne nije me vodila u vrtic. bilo joj je zao da ona sedi kod kuce, a da mene budi rano i vodi u vrtic. onda bismo nas dve bile zajedno prepodne, posle bi ranije krenula na posao, stavila mene u bus, odvela kod babe da budem u medjusmeni dok tata ne stigne sa posla i onda bi tek odlazila na posao. tata bi me kupim kada se vraca sa posla i dovodio kuci. mama kaze da joj je najteze padalo kada me zimi probudi pre pola 6 (jer su radili od 6), stavi na nosu u polumraku, a ja sedim, zmurim i placem. pa *bem ti posao i sve!

ja sam sigurna da K necu skorije upisivati, mozda jedino godinu dana pre predskolskog, koje je sada obavezno. znaci da ide mozda 1 god u vrtic, pa onda u predskolsko, videcemo.. najpre jer nema potrebe jer ja ne radim, a i ako radim to je honorarno od kuce. i ako se budem zaposlila uvek ima ko da nam uskoci i da je cuva. a kada budem trazila posao to sigurno nece biti neki sa celodnevnim radnim vremenom, od jutra do sutra, pa da decu vidjam na sat vremena pred spavanje. jednostavno smatram da sam potrebnija da budem kod kuce, pored svoje dece.
sto se socijalizacije tice, ne smatram da tako malo dete moze i treba da se socijalizuje. smatram da je u ovom uzrastu njima potrebnija NEGA nego socijalizacija. a mi se trudimo da se sto cesce vidjamo sa prijateljima koji i sami imaju decu, da K bude u drustvu. i na taj nacin joj mi biramo drustvo, a ne da dozvolimo da se druzi bilo kakvom decom. jer razmislite da li biste se vi druzili sa roditeljima sve te dece koja idu u vrtic sa vasim detetom? da li biste bili porodicni prijatelji sa tim ljudima, da li biste zelila da se svakodnevno vidjate i da vasa deca provide toliko vremena zajedno? ja sam sigurna da ne bih zelela sa 80% tih ljudi. i da li bih zelela tu vaspitacicu svog deteta za svoju prijateljicu? da li bi to bila osoba sa kojom bih ja mogla da kontaktiram, da recimo bude dadilja u nasem domu nasem detetu, da li zelim da nepoznata zena uziva sa mojim detetom citav dan, dok ga ja skoro ne vidjam? NE ZELIM, i zato sam ja protiv vrtica. ja ga smatram nuznim zlom, a nikako necim sto je najbolji izbor za moje dete!
npr. imamo prijatelje koji zive ovde u kragujevcu, ona je iz uzica, a on iz cacka. upoznali se ove, tu ostali da zive i izrodili decu. oni nemaju drugog izbora, njihova deca moraju u vrtic. nikoga od familije nemaju ovde. ali za njih nije resenje ni vrtic, jer on radi od 9-5, a ona je doktorka bez posla. i kako ce se ona zaposliti, kad znamo da dr rade po smenama, da imaju nocni rad, dezurstva isl. .. al to je vec druga prica..

i od kada dete krene u vrtic, pa predskolsko, pa skolu.. uvek ce ima neku obavezu, da ustaje rano ujutru, stize na vreme, postuje satnicu, izvrsava obaveze... i tako od kada krene pa sve do kraja zivota, nikada tome nema kraja! e pa zato necu da je maltretiram da sa tim mora da pocne sa 9 meseci ili godinu dana ili dve, kada je ionako to ceka pa ceka. neka dete ima detinjstvo, neka uziva bar dok je malo, ima kada ce morati da se cima na zvuk sata svakoga jutra.

< Poruku je uredio Macaki -- 12.7.2013 0:42:38 >

Ja zivim u kraju gde su sve babe i dede oko nas,,dece nema..nema ni ulice u klasicnom smislu jer je nasa kuca uvucena 100m od glavne tako da imam svoju ulicu u kojoj vise nema kuca..deca od mojih prijatelja i rodbine su starija od M. jer smo ga kasno dobili,licno mislim da ce mu u vrticu medju decom biti mnogo bolje nego da je stalno sa nama ili sa babama i dedama pa cak i sa decom koju ce sporadicno vidjati po parkovima..Medjutim s obzirom da stvarno ne razumem zasto su deca danas stalno bolesna ,deca koja idu u vrtic,odlozicemo polazak do druge a mozda i trece godine..

uvek sam za vrtic,bez obzira sto ce mi biti krivo sto manje vremena provodim sa detetom,imala sam u skoli gomilu primera dece debila koje su cuvale babe i dede,neka se niko ne uvredi ali ja ne zelim da moje dete bude takvo i da nece da ostane samo sa drustvom itd,a nagledala sam se i toga...

_____________________________

...u srcu moje mame i moje srce kuca...<3

Moje dete u selu nema sa kim da se igra, ali sam je sve jedno do 3 godine držala kući. Čisto iz razloga što ne radim, a žao mi je da sa godinu dana da se non stop razboljeva. Jedva sam čekala da krene u vrtić jer sam videla da nema problema sa decom, da joj fali društvo. Nikakav problem nismo imali sa vrtićem niti odlaskom u isti.
Ja nisam išla do predškolskog - čuvao me je ko je stigao. Nekad strina, nekad baba... A moja mama je isto kontrol freak - na prvu rekreativnu nastavu je poslala tatu, sledeću je išla i ona jer nije htela da se odvajam, tj plašila se.
Ja svoje dete bi svuda slala, samo ako hoće da ide.

_____________________________

I flunked anger management! }:->

Ali tako se stvaraju navike i nije to neka trauma kao da će mi dijete buditi budilnik, ja ga razbudim poljupcima a često se budio prije mene.
Djetinjstvo mu i jeste upravo druženje sa vršnjacima a uz to učenje kroz igru, poštivanje autorita itd...sve su to pripreme za školu i život a ja ne bi rekla da je to nešto traumatično za dijete naprotiv, sve ide svojim tokom i to su osmislili neki pametni ljudi
Traumatičnije je kad dođe u školu i prvi put se sa 6-7 god. nađe pred toliko djece i nekoga koga mora slušati osim mame, evo nek prosvjetni radnici kažu nešto o tome da ja ne pametujem.

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Moje dete u oktobru kreće u vrtić i koliko god mi je teško zbog toga što ga neću viđati ceo dan toliko mi je i drago što će vreme provoditi sa decom a ne ovde da mi non stop kuka za babama i dedama (i to ne samo za svojim). Kad bi ga čuvali svekijevci opušteno bi napravili debila od njega, šta god on uradi što ne sme, oni viču mali je ništa on ne zna (pa je tako sveki rekla i za deverovog sina od 12 godina kako će baba da mu sipa ručak jer je on mali i ne ume, miisliiiiiim!). Pa ako ne zna treba da NAUČI.

Ja nisam išla u vrtić, čuvala me mama (i nikad niko sem nje, nikad nisam ostajala sama kod babe i dede), tek sam u preškolsko krenula, prvi dan sam preplakala, svaki sledeći nisam mogla da dočekam da odem.

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

I ja sam za vrtić ili neku vrstu školice makar. Na žalost moje dete ne živi u ulici punoj dece kao ja, pa da ima svaki dan sa kim da se igra. Onda bi kao i ja tek u predškolsko. Ovako je stvarno nemoguć kad je sa bakom i dekom ili kod kuće. Dosadno mu je. On bez problems ide u vrtić ali i dalje priča da ne voli vrtić. A i ja nisam zadovoljna. Razmišljamo ovih dana da ga od septembra upišemo u školicu u kojoj uče i engleski a imaju i rad sa vaspitačima. Išao bi od 11 do 15h, imaju užinu tamo, i svašta nauče. Košta me koliko i vrtić. A moje dete i onako ne jede uvrtiću. Tako da mi je bolje da doručkuje i ruča kod kuće. Iskreno, uopšte neznam šta da radim.

_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.

ma i kod mene u tri ulice tri deteta i to razlicitog uzrasta :(
a to bolesti u vrticu ima tema al ja opet razmisljam : pa nece majkumu koleru da zapati u vrticu


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Već sam negde pisala da sam bila potpuno psihički razorena što moje dete mora da krene sa 11 meseci u vrtić, ali sada posle šest meseci smatram da je vrtić fenomenalan izbor za njega. On voli da ide, po ceo dan se tamo igra, plakao je ukupno dva dana i to po 10tak minuta, mnogo se promenio prema ljudima i deci od kad ide vrtić. Mirniji je, ne potresa se kad čuje dete kako plače, kad upozna novu osobu, otvoreniji je, histerija skoro da ne postoji (čak i kad mu se desi to je u periodu kad ne ide redovno). Socijalizacija je itekako potrebna i vidi se veliki napredak u njegovom odnosu prema okolini od kad ide u vrtić.
I dalje mi nije lako kad ga ostavljamo ujutru, ali njegov osmeh i trčanje ka vrtiću me ipak umire.
I opet kažem, ogromna je razlika izmedju dece koja idu i koja ne idu vrtić, vidljiva je u parkiću, na rodjendanima, u većem društvu. Ipak su deca iz vrtića opuštenija u takvom okruženju, umeju da se izbore za sebe, dele stvari i nemaju onaj sindrom "moje,moje,moje".

Što se bolesti tiče, bilans nije loš,osim što je jednom zapatio streptokoku pa je to malo potrajalo sve ostalo su bili neki kratkotrajni virusi ili tako nešto. Ali to shvatam kao normalnu pojavu i kad kod bi krenuo u veći kolektiv to bi ga snašlo.

< Poruku je uredio bea83 -- 12.7.2013 10:14:47 >

Ja se slazem sa Olgom i Lu,da ne navodim ostale.Djesi su potrebna djeca.Divno je to da ih cuva baka,ali nije to ipak isto,jer nije baka cijelodnevni drug za dijete od 4 godine.Cak i kad mama ne radi nije bas da nema posla.Otkud znam,bar ja imam:)Svaki dan skuvati,srediti stan,Lu(srecnica,meni to fali) treba uraditi nesto i u dvoristu,basti...a t nije bas fenomenalno vrijeme provedeno sa dijetetom.Mislim-opcija ti je da mu pustis crtic ili da trcis da uradis sve za sat vremena dok spava.Bolje je onda da ti se dijete igra sa drugom dijecom u prostoru koje je predvidjen za njih.Poslije pocetnih muka u vrticu,I.je sad odusevljen.Sad je bolestan tri dana i vec je u fazi-meni je dobro,idem u vrtic.Mimo toga da ubija brata koji je manji od njega-navikao je na vecu dijecu,pa mu ovaj nije jasan kako ne kapira sta se on hoce igrati,ne igra se "Memory",ne slaze puzzle...A i mali,Bpze zdravlja,ide od septembra u vrtic,a nezaposlena mama trazi posao:) Svako na svoju stranu:) A da-dijeca moraju da se uce odgovornosti i obavezama,i nikad nije prerano,vec prije moze da se desi da bude prekasno.Nikakvu uslugu ne cinimo dijetetu ako ga pustamo da spava do podne i da ide na spavanje u ponoc.Znam jednu OK zenu koja to radi,sto se meni ne svidja-nek uziva.Ne bi uzivao da se probudi u 7 i ode na spavanje u 20-21?Mali je?Sa pet nije bas tako mali,bebe vec ucimo da razaznaju noc-dan,ne?

_____________________________

Steh auf, wenn du am Boden bist

https://www.youtube.com/watch?v=I3z-gqLGIKU

da li mislis da ce ti se dete kasnije druziti samo sa decom cije bi roditelje ti odobravala?
i ne mislim da vaspitacice bas uzivaju sa decom, jer cuvati toliko dece nije bas uzivanje, vec velika obaveza i sigurno naporno (kao sto znamo deca su uvek andjelcici koji slusaju i nikad ne nerviraju starije svojim nestaslucima i zahtevima)

ja sam isla u vrtic i volela sam ga, iako je moja mama radila od kuce i imala sam rodjake u blizini. moja sestra nije htela u vrtic (nije htela ni u skolu, ali to je drugo).
mi M nismo jos uvek dali u vrtic jer smatramo da je suvise mala i da moze ostati jos godinu dana kod kuce jer uspevamo da se uklopimo sa poslom. moj dodatni razlog je i to sto sam joj ja jedini izvor srpskog i zelim da jos malo nauci jezik pa tek onda da ode u jos jednu sredinu gde ga nece cuti. mm nema poverenja ni u koga kad je u pitanju cuvanje M, ali morace to da prevazice sledece godine, jer je detetu potrebno drustvo.

kao sto sam napisala za mene je vrtic nuzno zlo, znaci koristicemo njegove usluge ako budemo primorani. ako ja budem primorana da radim od jutra do sutra, a babe poumiru ne daj Boze, ovako za sada smatram da nema potrebe. ne mislim da bi vrtic imao koban uticaj na nase dete (ali losih uticaja bi svakako bilo) ali jednostavno ne smatram da je potrebno niti neophodno da ide, ako imam alternativu. mozda cemo je dati sa pune 4 godine ili 5, tada ce vec biti zrelija i verovtano manje podlozna uticajima dugih jer ce vec imati dobru osnovu od kuce. recimo jedna godina pre tog obaveznog predskolskog i to je to..
sto se spavanja tice, moje dete ne ustaja pre nas nikada. ona je velika spavalica, voli da spava do 9, nekada i 10 sati i ne smatram da ce je to upropastiti u zivotu, jer jer jos uvek mala, ima nepune dve godine i san joj je potreban. kada bude morala da ustaje ustajace, navicice se brzo, za sad ne mora.
srecom, svi nasi prijatelji imaju po troje ili cetvoro dece, vidjamo se cesto i sa njima i sa rodjacima i sa komsilukom, tako da jako retko prodje dva dana, a da ksenija bude sama sa odraslima. ali druzi se sa decom ljudi koji su i nasi prijatelji, a ne sa bilo kakvom decom, roditelja sa kojima mi nikada ne bi mogli da funkcionisemo niti da se porodicno druzimo. mislim da je mnogo bitniji kvalitet nego kvantitet.

hmmm nasla sam ovo.. sta ilija sugajev kaze o vrticu. zanimljivo!

Родитељи породично искуство преносе на децу. Зато ћу начинити неколико опаски поводом васпитавања деце. Породица је нормална средина за васпитавање. Међутим, где се васпитавају савремена деца? Зар у породицама? Од раног детињства дете се даје у вртић, затим у школу. У вртићу дете проводи око 8 сати дневно, а с родитељима општи отприлике исто толико. Доба кад дете иде у вртић је најважније за формирање личности, а половину укупног времена дете проводи у средини, која нимало не личи на породичну домаћу атмосферу.
По чему се атмосфера у породици разликује од дечјег вртића? Као прво, у породици постоји јасна хијерархијска структура. Постоје одрасли, постоје старији браћа и сестре, постоје млађи. Дете има одређено место у овој хијерархији. Као друго, сви људи који га окружују код куће су блиски рођаци с којима је оно везано за читав живот. У дечјем вртићу уопште није тако. Дете се налази у колективу вршњака. Хијерархијске структуре скоро да нема. Постоји један васпитач на целу групу, зато се већи део свих конфликата у дететовом животу одвија приликом комуницирања с вршњацима. У колективу вршњака су сви једнаки, овде нема старијих и млађих. Ово је потпуно неприродна атмосфера. Неприродна је макар зато што Господ није дао жени способност да одједном роди по петнаесторо-двадесеторо дечице која би била равноправна у породици. Све васпитање у породици се гради на томе што се млађи навикавају на послушање старијима, а старији се навикавају да се брину о млађима. Кад дете прође двоструку школу (школу послушања и школу бриге) оно одраста као нормалан човек - послушан и брижан. У дечјем вртићу дете похађа потпуно другу школу - школу равноправности. Сва деца имају иста права и обавезе. Деца се уче да живе заједно без конфликата: да се не туку, да се не свађају. Ништа више! Све ово постоји и у породици. Али у дечјем вртићу нема духа послушања и бриге којим је прожета породична атмосфера. Ако бисмо припремали дете за то да никада неће стварати породицу, да ће целог живота живети у општежитијима никад неће заузимати шефовску дужност и никад неће бити потчињен, онда је васпитање у дечјем врту потпуно прихватљиво. Ако желимо да одгајимо будућег породичног човека дечји вртић је крајње штетан.
Ако желимо да одгајимо правог грађанина крајње је пожељно васпитање управо у породици. Цело друштво је организовано хијерархијиски. Постоји руководство и постоје потчињени. Свако има своја права и своје обавезе и свако има своју одговорност. Дете управо у породици усваја правилан однос према старијима и млађима и оно на шта наилази у одраслом животу, усвојио је још у детињству.
У вртићу су сви људи привремени. Васпитачи се мењају по одређеном распореду, сама деца нису везана једно за друго ничим осим дечјег дружења. Данас се дружимо, сутра ћемо се посвађати. Деца не одговарају једни за друге. А у породици деца не могу дуго да живе у свађи, нарочито ако су мала. Ово просто неће дозволити родитељи који ће свим силама помирити децу. Брат и сестра остају блиски за цео живот и родитељи их од раног детињства уче да је свађа ужасан и потпуно недопустив догађај у њиховим животима. У вртићу конфликти могу да имају потпуно другачији исход: дуготрајна међусобна озлојеђеност, дете може да се разиђе с најбољим другом, може чак да пређе у другу групу или други вртић.

Ko je Ilija Sugajev?
Ne slažem skoro sa nijednom rečju, ali me zanima ko je izvor?

ja se slazem sa beom da se ne slazem sa tim ilijom, ko god da je on.
ali u krajnjem slucaju, svako odlucuje o svom detetu shodno svojim zeljama, mogucnostima i objektivnim okolnostima.

Izguglala sam da je sveštenik, pa mi je malo jasnije, ali i jezivije priznajem. Ovakvi fatalistički stavovi mi uopšte nisu bliski

Da ja i u ovoj temi izrazim svoje mišljenje o vrtiću. Dakle, ja mislim da su prednosti vrtića u odnosu na sve ostale opcije jako velike. Uglavnom su ih žene nabrojale gore. Mi nemamo opciju da nam babe čuvaju decu svaki dan, a ja to ne bih ni volela. To nije u redu ni prema babama ni prema deci. Dovoljno je što ih pričuvaju kad ne mogu da idu u vrtić iz bilo kog razloga. Vrtić je učinio da se moje dete brže osamostali, da nauči mnogo stvari koje ne bi naučila kod kuće, a najvažnija je socijalizacija i druženje sa vršnjacima. Ona je ponekad namrgođena kad mora da ustane rano da ide u vrtić, ali zato kad dođemo po nju, neće da ide kući koliko joj je lepo tamo.

_____________________________

No need to run and hide
It's a wonderful, wonderful life

Ni ja se ne slažem sa napisanim.. ne dopada mi se ta kategorizacija, ispada da su samo deca koja nisu išla u vrtić naučena pravim vrednostima. Ma daj.

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!