Danas mi je sin priredio takav sok, da ne znam kako sam prezivela.
On ponekad zna da se zaceni kad kenjka, ali to me nikad nije uzbudjivalo ni malo. Medjutim, danas, kad sam htela da mu promenim pelenu ( u poslednjih par meseci se buni svaki put kad to hocu da uradim), pocne da kenjka, kao da place, i onda se tako zaceni, da je za par sekundi ceo pobeleo, a usta mu ljubicasta, i vidim da ne dise. Moja mama, koja je lezala pored njega, brzo ga uhvati i krene da ga okrece na stomak, a vidim joj po licu da je izbezumljena, pobelea kao krec. Meni se vreme iskrivilo, oteglo, cini mi se da to traje citavu vecnost. Znam da sam negde citala sta treba da se radi u takvim situacijama, ali sam zablokirala, paralisao mi se mozak, i  samo sam ga scepala i pocela da ga drmusam i da panicno vicem njegovo ime. Muz je uleteo u sobu, i moj ocuh, i dete nekako se "odceni" i poce da dise, pa da place.
Ljudi moji, kad nisam umrla !
Posle sam sela, i kad sam pocela da placem, da ridam, i da se tresem kao prut ! Srce mi vec satima preskace, ne mogu da dodjem sebi.
Muz mi je rekao da sam trebala samo da mu dunem u lice, automatski bi udahnuo vazduh. To sam citala i kao zapamtila, ali eto, kad je trebalo da odreagujem, ja sam se totalno paralisala. Uzas !

Jel imala neka slicno iskustvo ?

_____________________________

Moj lavic 6.08.2008.g.

Jao strašno! Mogu misliti kako si se uplašila 




_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Jao ribice, mogu zamisliti kako ti je. Nije nam se do dešavalo na sreću.

Ribice, moj sin se cesto zaceni, posto se jako brzo krece, cesto se udari, ili kad hoda nezgodno stane, ili kad mu se bas, bas jako spava (to uglavnom dok je bio manji) Bas da ostane bez daha, ne poplavi, ali vec je par puta bio na granici. Ja ga u tom trenutku zgrabim, podignem i pocnem da mu pevam i da ga mazim. Tako se smiri i prestane.
Imala sam tu najgoru situaciju kada se davio, nije se zacenio nego je uzeo vece parce hleba nego sto moze da proguta. Dok sam mu otvorila usta to je otislo predaleko, i ostao je bez vazduha. Vazno je samo da ostanes pribrana, jer mu jedino tako mozes pomoci. I ja sam se tresla satima posle toga, ali sam ga u trenu okrenula i prstima izvadila hleb.
Ako si po prirodi takva osoba, koja ne zna da se snadje u trenutku, moj savet ti je da ispises, ili iscrtas nacine na koje mu mozes pomoci i zalepis negde da ti je pri ruci. Mozda ti zvuci glupavo, ali uverila sam se da to pomaze.

Uh ribice,strašno
Ja nisam imala takvo iskustvo,samo sam se jednom isto uplašila kada se počeo daviti sa metalnom nitnom...
U tim trenutcima sam i ja ostala pribrana i već planirala odlazak u hitnu a bilo je to naveče pred spavanje nas dvoje sami,međutim izazvala sam mu povraćanje i sve se dobro završilo,ali poslije sam se isplakala k'o godina

Draga ribice tacno znam sta je to
Ni malo nije prijatno ni za dete ni za okolinu.
Mojoj cerki se to cesto desavalo dok je bila manja.
Tu lekar i hitna ne pomazu, tog trena mozes samo ti
da mu pomognes. Nezgodno je dete u takvom stanju i
uzeti u narucje jer ne moze da drzi glavu i pada mu unazad.
Tako da sam ja uvek uzela Maju jednom rukom pod guzu
a drugu pod glavu, odnesem do kupatila pa pokvasim
ruku i umijem je (ne pljusnem vodu na nju) a potom
izidjemo na terasu ili otvorim prozor da se nadise vazduha,
tad je mazim i pirkam u celo. "Dodje sebi" kad je umijem
posle je strasna samo bleda boja lica ali ubrzo se sve
stabilizuje. To ce prerasti do 5-6 godine.
Zelim ti da ostanes pribrana i da okolini objasnis da ne panice
jer ponekad ja nisam znala da li da pomognem babi
ili detetu.

Nadam se da mi sin vise nece prirediti nista slicno. Jos se nisam oporavila od onog juce.

_____________________________

Moj lavic 6.08.2008.g.

Luki se desava da se zaceni kad place ili je jako besan, dunem u njega cesto to pomogne.

Bas sam dosta trazila i rekla bih da spada u ovu temu nesto sto se zove RESPIRATORNA AFEKTIVNA KRIZA. Naime desava se sledece: dete mi padne, zaplace ili ne (vise nisam ni sigurna), izgleda kao da se zaceni i kad ga podignem on bi i dalje bio zacenjen i odjednom se izgubi, ukoci pogled, dal dise ili ne ne znam, ali izgleda bezivotno, ukoceno, ne pomera se. To traje 5-10-15-20 sekundi, a onda pocne da vristi i meni bude lakse. Zaista strasno izgleda, ja sam ga u panici polivala hladnom vodom (umivala) i to je delovalo, sad citam da to ne treba raditi. Nama se desilo 3 puta, prvi put sa nekih 8-9 meseci, kad je pao sa kreveta (udario glavom) , drugi put sa godinu dana (pao sa troseda isto udario glavom) i sada (mm ga vukao po podu, cesto se tako igraju, medjutim verovatno ga je naglo okrenuo i ovaj se uplasio. MM mi tvrdi da se nije udario). E sad, svaki put kad je pao, ja sam ga iste sec. digla, i kada sam patronoznu pitala, rekla mi je da nije svestan da je pao i da se samo ukocio od straha. Mislila sam da je ostao bez svesti, ali su mi u hitnoj rekli (drugi put smo isli) da kada je dete bez svesti zmuri i traje duze (isto mi rekli da se ukocio od straha).

On je mnogo nemiran, cesto padne i udari se (izmedju ostalog i glavom) ali cini mi se da kad ja nisam tu da ga podignem iste sekunde se to ne desi, vec lepo isplace????

Dosta puta sam po internetu trazila, ne znajuci ni sama koje kljucne reci da stavim, i sada sam prvi puta naletela da postoji nesto sto se ovako zove, pa ako neko ima iskustva , savet bilo sta, kako bih mogla znati da li se radi o zacenjivanju ili ne.

Evo ovo sam pronasla (nadam se da smem ovako da kopiram, ako ne neka modelatori izbrisu)

Afektivne respiratorne krize

Sretni su roditelji koji ne znaju o čemu se ovdje radi. Jedan mali broj djece znade za vrijeme plača izgubiti zrak ("zaceniti se"), poplaviti i izgubiti svijest. Ponekad pri tome dobiju generalizirane trzaje tijelom (poput epileptičkog napada) koji su uzrokovani nedostatnom količinom kisika u mozgu. Vrlo ružna slika koja navodi roditelje u očaj misleći da im dijete umire. No uobičajeno, nakon što dijete izgubi svijest, prestaje grč mišića koji je izazvao prestanak disanja i dijete prodiše te dolazi k svijesti. Uzbuđenje i emocije koje potom slijede na neki način «hrane» ovu pojavu pa se ona ubrzo ponavlja prigodom slijedećeg plača. Napadi postaju sve učestaliji i teži a roditelji sve više ustrašeni i nesigurni.

Zanimljivo je da se afektivne respiratorne krize uobičajeno javljaju u prisustvu jednog od roditelja (najčešće majke koja jače od supruga izražava strah i nesigurnost ). Napad se može prekinuti u prvoj fazi ako se djetetu odvuče pažnja i skrene sa puta plakanja bez udisaja. To se može načiniti nekom neuobičajenom radnjom, riječima, zvukom i sl. Da bi roditelj smireno i adekvatno reagirao mora biti uvjeren da se djetetu ništa ne može dogoditi u napadu, te da se mogu spriječiti isključivo samouvjerenim i sigurnim pristupom. Obično je jedan od roditelja emocionalno stabilniji i pruža podršku onom slabijem kako bi kroz prvi period prošli sa što manje problema. Ubrzo kada se pokažu rezultati (uspješno prekidanje napada, smanjenje učestalosti i intenziteta) roditelji postaju potpuno smireni, a odsustvo iskazanih emocija u kritičnim trenucima ubrzo u potpunosti prekida pojavu novih napada.

ZAJEDNIČKI ZAKLJUČAK

Dijete treba osjećaj sigurnosti i zaštićenosti od majke. Nesigurnost i nekonzistentnost odgovora majke uzrokuje u djeteta nemir i potrebu da se uz nju privije, da je što bolje osjeti tjelesno i emocionalno. Zato kod navedenih problema pomaže samouvjeren i siguran nastup, određeni red (strukturiranost) dnevnih aktivnosti koji djetetu pružaju osjećaj sigurnosti i smanjuju vjerojatnost angažiranja roditeljske pažnje obraćajući njihovu pozornost na svoje vitalne funkcije (disanje, uzimanje hrane, defekacija, mokrenje). Tek za usporedbu, navedeni problemi se gotovo nikad ne javljaju u obiteljima koje imaju puno djece. Svako dijete osjeti u kojoj mjeri može zaokupiti roditelja, a to je u ovom slučaju značajno manje nego kad majka ima jedno ili dvoje djece. Naprosto po prirodi stvari majka nema vremena trčati za jednim od njih i nuditi ga sa hranom. Mogućnosti „manipuliranja“ roditeljima su vrlo male. Još jednom naglašavam: svi se navedeni procesi događaju na razini emocionalnog; nisu svjesno potaknute radnje. Stoga i odgovor koji slijedi mora biti na istoj razini – putem neverbalnih poruka. Majkama koje imaju jedno ili dvoje djece i s teškom mukom izlaze na kraj s navedenim problemima nudim savjet: kada niste sigurni da li ste previše ili premalo angažirani oko navedenih problema svog djeteta zamislite kako bi u toj situaciji postupila majka koja ima dvanaestero djece – pokušajte pristupiti na taj način i nećete pogriješiti!

Prim.dr.sc. Milivoj Jovančević

Mojoj deci se to hvala bogu ne dogadja,ali sinu mog brata se to jako cesto desavalo kad je bio mali. I jednomse tu nasao i moj tata koji je mom bratu i snaji rekao sta ga gledate,udarite ga u plexus!moj brat to brzo uradi i dete nastavi normalno da dise. dakle samo ga treba kratko,ne puno jako udariti izmdju grudi i trbuha i onizaista odmah posle toga pocnu normalno da disu.male bebe se samo uhvate za noge i okrenu naopacke.malo ih lupnete po ledjima...

ico, ne smem ni da zamisljam koliko strasno to izgleda
moja drugarica mi je pominjala kako se sin njene sestre cesto zacenjuje! nisam bila najsigurnija sta to znaci, ali ona mi je objasnila i to izgleda prilicno slicno tome sto si ti opisala. ali ona kaze da se to desava skoro ovek kada mu se nesto ne dozvoli, oduzme, zabrani, negoduje....
isto mi je rekla, da se to jednom desilo dok ga je cuvala njena majka i zena je u strahu pocela da ga drma i vice sve dok nije dosao detetov otac i udario mu smar! kaze da se to radi u takvim situacijama! eto, to je sve sto sam cula

< Poruku je uredio madre -- 28.12.2012 22:10:25 >

_____________________________

Zivi za svoje hocu, a ne za tudje trebalo bi...

Madre i on je izgleda jako razmazen, i mnogo dramaticno place, npr kad god ga izvucemo iz kade (dakle skoro svako vece) toliko place da se zaceni i ostane bez daha, ali to je sekund-dva, ovo je mnogo gore, pokusavam sto vise da iscitam (tek sam sad nasla da postoji ta pojava) i sto vise citam ubedjena sam da se o tome radi. Ipak mi je lakse kad znam da je nesto da kazem "normalno", tj. cesto da se desava, jer ja ni za jedan slucaj nisam nasla do sad i skroz sam bila van sebe. Mozda bi trebalo i posebna tema sa ovim nazivom kako bi mame koje dozive isto (a mnogo je strasno) lakse mogle da nadju. Koliko sam shvatila da dete ne ocekuje da ce se jako udariti (ili sta vec) i da je posledica tog straha. Ipak bih zelela i sa nekim lekarom o tome popricati, ali jednostavno sumljam u strucnos pedijatra da mi lepo objasni

Joj ja jedina na ovoj temi pisem, ali mnogo sam uplasena. Evo malo pre opet, ovog puta kad je mmviknuo na njega. Kaze da je tacno video kako place i ne uzima vazduh (ili ti ostaje bez vazduha) i da je tacno video da ce to da se desi. Stavila sam ga da legne i dunula u lice , nakon par sekundi je poceo da place. Isli smo kod neurologa, ona kaze da to jeste zacenjivanje (kriza svesti), ali posto je padao na glavu da ce uraditi eeg (to je neko snimanje mozdanih funkcija) Ja sam trazila da odmah to urade, ali nisu hteli, kaze mora da se pripremi da bi zaspao tamo , i zakazali su nam za 12 februar, ja ne mogu docekati...Ja dok ne dobijem te rezultate necu biti mirna

Bice sve u redu,znam puno roditelja koji imaju ovakav problem,izmedju ostalih i moj M. se zacenjivao dok je bio u fazi grcica,,nije nikada poplaveo jer bih uvek reagovala pre tog momenta tako sto bih mu dunula u lice,deo tog vazduha ode u usta i momentalno dobije vazduh i nastavi sa plakanjem...,,,a prisustvovala sam sceni kad se moj sestric zacenio i ostao bez vazduha poplaveo ma haos,zet ga je samo lupio po guzi par puta i povratio se..,nisu mu radili eeg to je stvarno cesta pojava u uzrastu do pet sest godina,,